Moj internet dnevnik
Naše tijelo
Zdravlje
Arhiva
« » ruj 2014
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
Podijeli sa prijateljima
Zarada na internetu
Blog
ponedjeljak, svibanj 12, 2014
Naše tijelo je savršenstvo prirode koje neprekidno šalje poruke kada postoji neki problem.
U nastavku slijedi nekoliko savjeta o načinu na koji možete testirati svoje zdravlje za samo 60 sekundi.

Kako napraviti kratki sistematski pregled?



 



Pogledajte svoju mokraću
Normalna boja urina treba da bude bistra i svijetlo žuta. Promjene boje urina nisu odmah znak za alarm, s obzirom da hrana, piće i lijekovi mogu promijeniti boju vaše mokraće. Ukoliko imate pečenje pri mokrenju, učestalo mokrenje, ukoliko ste primjetili tragove krvi u mokraći, ako je mokraća mutna i ako ima neprijatan miris odmah potražite pomoć ljekara.


Pregledajte svoju četki za kosu
Gubitak  oko 100 vlasi dnevno je normalna pojava, ali ako broj prelazi 200 vrijeme je da se posavjetujete sa vašim ljekarom. Pojačano opadanje kose može ukazivati na hormonske promjene, probleme sa štitnom žlijezdom, ali i mnoge druge bolesti u organizmu. Pojačano opadanje kose je znak za alarm.


Testirajte svoje oči
Beonjača otkriva mnogo toga o vašem zdravlju. U normalnim prilikama ona je izrazito bijele boje.  Crvenilo očiju, uzrokuju sitni kapilari, koji usljed određenih problema sa zdravljem mogu postati naglašeni. Ukoliko ste primjetili žutilo beonjača odmah se javite ljekaru.
Sedam dana pri dnevnom svjetlu posmatrajte svoju beonjaču. Ukoliko dolazi do promjene boje uzroci mogu biti neispavanost, iritacija, alergije i napor. Ukoliko promjena boje beonjače potraje duže potražite pomoć specijaliste za očne bolesti.


Nokti su ogledalo zdravlja
Zdrav nokat je čvrst, bistar i proziran. Svaka promjena izgleda i čvrstine noktiju može biti pokazatelj prisustva bolesti.  Bijele tačkice na noktima mogu da znače nedostatak vitamina i minerala u organizmu. Žućkasti nokti mogu ukazati na gljivičnu infekciju.

Pregledajte svoju kožu
Rak kože je druga najčešća bolest kod mladih žena. Mnogi oblici raka kože ukoliko se otkriju rano imaju dobru prognozu.  Pregledajte svoju kožu od lica do stopala. Promjena izgleda postojećih mladeža ili pojava novih je razlog da posjetite ljekara.

Izduvajte nos
U normalnim prilikama sluznica nosa izlučuje male količine sluzi koja predstavlja zaštitu od iritacija,  prašine, bakterija i virusa. Izduvajte nos u bijelu papirnu maramicu . Ukoliko ne izduvate ništa to znači da je vaša sluznica zdrava. Ako izduvate tečnu prozirnu prozirnu sluz najverovatnije je reč o iritaciji, promjeni temperature ili alergiji. Žućkasta ili zelenkasta sluz, posebno ako su prisutne glavobolje ukazuje na moguću upalu i razlog je da posjetite specijalistu za uho, grlo i nos.


Pogledajte četkicu za zube i zubni konac
Ogroman broj problema sa zdravljem se ispoljava na sluznici usta. Isto tako oboljenja zuba nisu samo problem u usnoj šupljini, već mogu izazvati probleme sa bubrezima, zglobovima i srcem. Krv na četkici i koncu za zube može biti pokazatelj osjetljivih desni ili manje infekcije. Pregledajte svoje zube i posjetite stomatologa dva puta godišnje.

Svi ovi savjeti ne mogu zamijeniti ljekarski sistematski pregled. Mislite na svoje zdravlje.






nasetijelo @ 10:19 |Isključeno | Komentari: 0
četvrtak, listopad 24, 2013

Zašto je kopriva zdrava?

Dugo vremena je poznata činjenica da je kopriva zdrava biljka. Većina nas kada se spomene kopriva, pomisli na nezgode iz djetinjstva, međutim kopriva je izuzetno zdrava za naše zdravlje.
Ova biljka ima mnogobrojne pozitivne učinke na ljudski organizam i često se koristi u medicinske svrhe.
U nastavku slijede pozitivni efekti koprive na zdravlje: 
Kopriva se može koristiti kao pomoćno sredstvo u liječenju anemije, probavnih smetnji, reumatizma, migrene, ateroskleroze i bubrežnog zatajenja. Neka istraživanja su pokazala da kopriva ima pozitivne efekte na kamence u bubregu i da sprečava njihov nastanak. Kopriva povećava izlučivanje mokraće, odnosno
djeluje kao snažan diretik. Pomaže kod urinarnih infekcija.
Kopriva smanjuje bolove kod artritisa, jer ima antiupalno djelovanje. Takođe pojačava učinak lijekova koji se koriste za tretman reumatskih bolesti. Djelovanje koprive u ljudskom organizmu se odvija preko smanjene sinteze histamina, koju tijelo proizvodi kao odgovor na alergene. Kopriva poboljšava imunitet i jača naš organizam. Kada je konzumirate s limunom onda ima vrlo prijaten ukus. Pomaže u liječenju nekih kožnih oboljenja,  alergija, plućnih bolesti, astme, polenske groznice. Umiruje bolove u mišićima. Kopriva smanjuje kijavicu kod polenske groznice. 
Čaj od koprive možete pronaći u svakoj prodavnici i moram vam reći da je prilično jeftin. Ne moram vam govoriti šta treba da kupite danas kada posjetite supermarket. Solja caja od koprive, uz malo limuna vrlo lijepo se uklapa u vase svakodnevno druzenje sa racunarom. 
nasetijelo @ 14:06 |Isključeno | Komentari: 0
utorak, rujan 24, 2013
Mnogi od nas su čuli izreku da u životu ne treba pretjerivati. To se posebno odnosi na multivitaminske preparata,  koje često koristimo u pogrešnom ubjeđenju da su čudotvorno zdrave za naš organizam.  Nikada nemojte zaboraviti činjenicu da je priroda savršen mehanizam i da se najzdravije stvari nalaze u hrani, a ne u hemijski sintetisanim tabletama. 

 

Višak selena u ishrani je povezan sa razvojem šećerne bolesti. Prekomjerni unos beta karotena se povezuje s rakom pluća. Da li ste znali da pojačan unos vitamina C u vaš organizam može izazvati krvarenje? Vjerovatno niste znali ni činjenicu da povećan unos vitamina E može štetno djelovati na vaše srce?

 

Vitaminske i mineralne dodatke prehrani, odnosno suplemente treba koristiti isključivo onda kada je objektiviziran nedostatak nekog vitamina ili

 

minerala. Prethodno se obavezno morate konsultovati sa vašim ljekarom. Multivitaminski preparati mogu uzrokovati ozbiljnu štetu vašem organizmu. 

 

Čudotvorne tablete omega-3 masnih kiselina koje olakšavaju bol u zglobovima i poboljšavaju mentalno zdravlje povećavaju rizik od raka prostate za 44%, pokazalo je novo istraživanje američkog centra Fred H. na više od 2000 muškaraca. Povećan rizik donose i prekomjeran unos vitamina C, E, kalcijuma, selena i beta karotena, pise Daily Mail. 

 

Multivitamini su najpopularniji oblik suplemenata koje mnogi od nas koriste. Obično se radi o kombinacijama više vitamina i minerala, od B vitamina do bakra. Do danas nije objektiviziran niti jedna velika studija koja bi potvrdila tezu da multivitamini produžavaju život. Neke studije su pokazale da određeni multivitaminski preparati donose više štete, nego koristi. 

 

Vitamin C

Jedan od prvih otkrivenih vitamina najstariji je dodatak ishrani sve od 1750., a 11. godišnja studija na više od 23.000 ljudi utvrdila je kako dnevne doze veće od 1000 mg vitamina C nosi  gotovo 3x veći  rizik prijevremene smrti kod žena u menopauzi. Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje ograničavanje dnevnog unosa vitamina C na 40 mg na dan, a veće količine povećavaju opasnost unutrašnjeg krvarenja.

 

Vitamin E

Vitamin E koji se nalazi u orašastim plodovima, klicama, pšenici i ulju od velikog je značaja za zdravlje ćelija, a prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije preporučen je unos 3-4 mg na dan. Istraživanja pokazuju da ishrana bogata vitaminom E umanjuje rizik od srčanih bolesti, no nema konkretnih dokaza da isti efekat ima dodatak tog vitamina u obliku tableta. Tako je studija klinike Cleveland na više od 4000 ljudi utvrdila kako dodatak tog vitamina povećava rizik od raka prostate za 17%, a zatajenja srca za 13%.

Stručnjaci kažu da jedno jaje ili 28 mg badema na dan je sve štoljudskom organizmu  treba kako bi unio dovoljne količine vitamina E, a njegov nedostatak u organizmu je zapravo rijedak, pa nema potrebe za dodacima.

 

Kalcijum

Ovaj mineral često uzimaju pripadnici starijih generacija kao način zaštite kosti od osteoporoze, no time istovremeno povećavaju rizik od nastanka polipa u crijevima. Takođe, studija da više od 280.000 ljudi je pokazala kako prevelik unos kalcijuma u ​​tabletama povećava rizik od srčanih bolesti za 20%. Zdravstveni radnici preporučuju maksimalan unos kalcijuma od 700 mg na dan.

 

Selen

Mineral koji se tek u tragovima nalazi u plodovima mora, mesu i žitaricama ključan je faktor za osiguravanje dobrog imuniteta. No, iako se preporučuje za sprečavanje bolesti srca, prekomjeran unos selena može biti štetan, a visoke doze povezane su s većim rizikom od dijabetesa tipa 2, pokazala je studija Medicinske škole Varvick. Dok je muškarcima potrebno oko 0,075 mg na dan, žene ne bi trebale da unose više od 0,06 mg selena.

 

Beta karoten

Beta karoten se u tijelu pretvara u vitamin A i važan je za dobar vid, zdravu kožu i imunitet. Istraživanja pokazuju da pušači koji redovno uzimaju veliku dozu od 20 mg beta karotena na dan imaju 8% veći rizik od nastanka raka pluća, a poznato je da on izaziva mučninu u želucu, kao i bol u zglobovima, te vrtoglavicu.

 

svevesti

24sata.hr

nasetijelo @ 11:56 |Isključeno | Komentari: 0
utorak, kolovoz 20, 2013
More je provod, more je zabava, more je užitak ! Isto tako morate biti svjesni činjenice da boravak na moru pozitivno djeluje na naše zdravlje iz više razloga. More čini čuda za naše zdravlje i raspoloženje. Pozitivni efekti ne prestaju sa završetkom ljetovanja. Oni traju mnogo duže.
Pitate se zašto je more zapravo zdravo? Postoji nekoliko razloga:
1. Sunčanje našem tijelu omogućava poklanja vitamin D. Vitamin D je neophodan za zdrave kosti, metabolizam kalcija i spriječava pojavu i razvoj pojedinih oblika raka.  Sunce, naš topli prijatelj,  pomaže u liječenju psorijaze i seboreje. Odlična je preventiva osteoporoze i reumatidnog artritisa. Nemojte pretjerivati sa sunčanjem! Sunce može izazvati glavobolju, povraćanje, alergije i opekotine. 
 
2. Plivanje
Za vrijeme plivanja aktivira se gotovo svaki mišić u našem tijelu, koža diše, izbacuje se višak otrova. Plivanje stimuliše imunitet, jača tonus mišića i ima povoljan učinak na neke endokrine žlijezde u našem tijelu. Fizička aktivnost je prijatelj vašeg zdravlja.
3. Morska klima i vazduh
Kad ste na moru dišite duboko. Morski zrak je lijek za ljude sa sinuzitisom, bronhitisom i astmom. Negativni joni iz morskog vazduha podižu tonus cijelog organizma. Sitne kapljice morske vode, aerosol, vjetar i smola od borova su jako zdravi za naša pluća.
4. Morska voda
Plivanje u moru popravlja raspoloženje, pojačava cirkulaciju, smanjuje bolove u zglobovima, kičmi. Morska voda pozitivno djeluje na veliki broj reumatskih bolesti. 
 
5. Ronjenje je sjajan lijek za hronični sinuzitis. 
6. Morski pijesak smanjuje bolove i djeluje kao piling za kožu. Svakodnevna šetnja čuva vaše srce. 
Postoji još jedna sjajna stvar kod odlaska na more. Ne zaboravite da more podiže nivo hormona sreće, popravlja raspoloženje i djeluje kao antidepresiv. 


nasetijelo @ 13:01 |Isključeno | Komentari: 0
ponedjeljak, kolovoz 12, 2013

Znate li koju hranu ljeti treba izbjegavati?

Crevne infekcije najčešće se dešavaju leti kada se zbog visokih temperatura namirnice lakše i brže kvare. Crevne infekcije tokom leta nije lako sprečiti jer se hrana tada lakše kvari zbog neadekvatnog čuvanja. Poznata su trovanja sladoledom, brzom hranom, morskim plodovima. Tegobe počinju obično kao nagli bol u stomaku,  mučnina i povraćanje koje posebno iscrpljuje. Nekoliko sati kasnije se javljaju bolni grčevi u trbuhu i učestale tečne stolice.

 Ako je hrana kontaminirana i bakterijom a ne samo toksinom, javlja se i visoka temperatura koja može preći 40 stepeni. Obično se radi o trovanu salmonelama.

Terapija zavisi od kliničke slike.  Najčešće se preporučuje dijeta i uzimanje probiotika, što je dovoljno za oporavak. Ako tegobe prati i povišena temperatura, potrebno je započeti i antibiotsku terapiju. Kada je posredi teška slika intoksikacije sa više od deset tečnih stolica, pojavom sluzi ili krvi u stolici potrebno je da se bolesnik javi u bolnicu, odnosno u Infektivnu kliniku
ODAKLE VREBAJU BAKTERIJE
Mikrobi se najlakše i najbrže razmnožavaju u termički nedovoljno obrađenim namirnicama, neopranom voću i povrću, a naročito u sladoledu, majonezi, jajima i kolačima s kremom. Bakterije se mogu sakriti  i u nepasterizovanim mlečnim proizvodima koji se ne čuvaju u frižideru. Probavne tegobe može da izazove i zagađena voda iz bunara. U slučaju blažih crevnih infekcija, ukoliko dijareja ne traje duže od jednog dana, ne bi trebalo uzimati nikakve lekove.
 ŠTA POMAŽE?
Dovoljno će biti da se odmarate, unosite što više tečnosti, jedete slanu supu i lako svarljive namirnice.  Strugana jabuka, kuvani pirinač i probiotici koji mogu da se kupe u svakoj apoteci pomažu regulaciju crevne flore.
Šta morate izbjegavati?
- Brzu hranu. Na putovanjima se najčešće hranimo u restoranima i kioscima s brzom hranom. Nažalost, tamo se namirnice ne čuvaju uvek prema propisima, pa su crevne infekcije relativno česte. Stoga, pre nego što naručite jelo, napravite procjenu  koliko je restoran čist. O higijeni mnogo govore i stolnjaci, tanjiri i pribor za jelo.
- Ulični roštilj. Nedovoljno pečeno meso s roštilja lako može da postane uzrok trovanja, naročito ako dugo stoji na visokim temperaturama.
- Sladoled. Na bilo kakav sumnjiv miris ili ukus bacite sladoled.
- Voda iz česme.  Kada ste na letovanju, isključivo pijte flaširanu vodu. U zemljama s nižim higijenskim standardom čak ni u najboljim hotelima ne bi trebalo da pijete vodu sa česme.
nasetijelo @ 09:50 |Isključeno | Komentari: 0
Klorela okruglasta alga zelene boje. Raste u slatkim vodama, a nastala je prije oko dvije i po milijarde godina. Danas je ova biljka poznata kao superhrana, odnosno prehrambeni dodatak izvanredne nutritivne vrijednosti. Izniman je izvor proteina jer se u osušenom obliku sastoji od čak 45 % proteina,  stoga je sjajna  za vegetarijance, sportiste i osobe sklone debljanju. Kvalitetan je izvor aminokiselina, magnezijuma, gvožđa i minerala u tragovima. Sadrži sve vitamine grupe B, C vitamin, E vitamin i beta-karoten. Bogata je i vlaknima.

 

 

Klorela je  od najbrže rastućih biljaka na Zemlji i najmoćniji je izvor čistog hlorofila koji obezbjeđuje kiseonika za sva živa bića. 

Hlorofil je istovjetan ljudskoj krvi, osim središnjeg elementa. Naime u krvi je to gvožđe, a u hlorofilu magnezijum. Zbog toga je klorela jednostavno savršena za naše zdravlje. Štiti od zračenja i teških metala

 

Glavni razlog popularnosti klorele leži u njenoj moći detoksikacije organizma.

 

Ruska istraživanja utvrdila su da ova alga učinkovito uklanja teške metale iz tijela. Istovremeno, koristenje klorele smanjuje oštećenja tkiva nastalih zbog takvih trovanja.

 

Teški metali se obično teško oslobađaju iz tela. Imaju ih sve osobe s amalgamskim zubnim plombama, one koje rade u pojedinim industrijama, koje su primile vakcine ili su bile izložene radioaktivnom zračenju. 

 

Veliki broj  ljudi je djelomično otrovan teškim metalima, jer ih je nemoguće izbjeći u okolini, a nalaze se i u hrani.

 

Prisutnost teških metala u organizmu povezuje se s mnogim bolestima. Japanska studija je dokazala da sve kancerogene stanice sadrže živu. Druga su istraživanja povezala prisutnost teških metala u organizmu s nekim oblicima demencije i Alzheimerovom bolešću.

 

Klorela je odlična pomoć u uklanjanju otrova, radijacije i teških metala. Ova alga sadrži jedinstvene fitonutrijente koji se vežu za otrove i uklanjaju ih iz organizma.

 

Postoji još cijeli niz korisnih zdravstvenih efekata klorele.

 

 Ova alga čisti krv i optimizira nivo kisika u krvi. Neutrališe kancerogene kiseline iz tijela. Ima lužnato delovanje, neutrališe nagomilanu kiselost organizma, koja je podloga za razvoj mnogobrojnih bolesti. 

 

Ublažava upale i poboljšava rad imunološkog sustava.

 

Dokazano snižava povišeni krvni pritisak i pomaže u lečenju fibromialgije.

 

Deluje kao prirodni dezodorans, jer uklanja neugodne mirise tijela poput zadaha iz usta i mirisa znoja.

 

Uravnotežuje rad hormona i pomaže kod simptoma PMS-a, predmenopauze i menopauze.

 

Odlična je namirnica za mršavljenje , budući da  opskrbljuje organizam visokokvalitetnim proteinima i vlaknima, stvara osjećaj sitosti, te ubrzava metabolizam.

 

 

Lekovito djlovanje klorele:

 

  • balansira rad hormona
  • ublažava tegobe PMS-a i menopauze
  • liječi čireve
  • reguliše rad probavnog sistema
  • poboljšava krvnu sliku
  • jača imunitet
  • uklanja neugodne mirise tijela
  • uravnotežava krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi
  • sprečava kardiovaskularne bolesti
  • smanjuje astmatične napade i alergijske reakcije
  • pomaže kod hroničnog umora
  • štiti mozak i živčani sistem
  • uklanja otrove iz tijela
  • pospješuje obnavljanje tkiva
  • eliminira učinke štetnih zračenja
  • potpomaže mršavljenju
 

Kako uzimati klorelu?

 

Klorela je dostupna u obliku tableta ili praha. Uzima se s vodom. Zbog toksičnog otpada koji prosječna osoba nosi u telu, ljudi koji počnu piti klorelu mogu osetiti nuspojave detoksikacije, gasove, mučninu i proliv.

 

Stoga je dobro početi je uzimati za vreme boravka kod kuće ili je piti u maloj količini, a kasnije postupno povećati dozu. Mogući simptomi eliminacije toksina proći će za nekoliko dana.

 

Preporučena doza klorele je 1-5 grama dnevno. Klorelu trebate uzimati pola sata pre jela, s čašom vode.

Klorela je odličan dodatak prehrani za trudnice i dojilje. Mogu ju uzimati i djeca, posebno je dobra za jačanje imuniteta i poboljšanje apetita.

 

Izbegavajte klorelu ako uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi.

 

 

Zeleni frape s klorelom i jabučnim sokom

250 ml jabučnog soka 2 žlice limunova soka

1/2 žlice klorele u prahu

1/2 žličice cimeta

led, po potrebi

 

 

Crveni frape s klorelom i rajčicom

125 ml soka od rajčice

1 žličica sojinog umaka

1 žlica limunova soka

1 žlica klorele u prahu

malo ljute paprike,po želji

led, po potrebi

 

Priprema:

Temeljito izmešajte sve sastojke u sokovniku, dok smjesa ne postane glatka. Odmah popijte malim gutljajima.

 

sve vesti

alternativa za vas

nasetijelo @ 09:30 |Isključeno | Komentari: 0
ponedjeljak, kolovoz 5, 2013
Da li ste znali da je dva sata sedenja u automobilu za kičmu gore nego osam sati sedenja u kancelariji? Ne upuštajte se u nepotreban rizik i saznajte šta sve ostavlja doživotne tragove na vašem telu.
1. Malo kretanja
 Slaba cirkulacija, koja se najčešće javlja kao posledica nedostatka fizičke aktivnosti, dovodi do zakrčenja arterija, što povećava rizik od moždanog udara. Ukoliko svakodnevno šetate makar 20 minuta ili tri sata jednom nedeljno, prepolovićete rizik. 
2. Mnogo alkohola
 Previše alkohola šteti. Treća čaša vina ili piva znatno opterećuje jetru, a koja čašica više može da stvori još veće probleme. Ako želite da sačuvate zdravlje, svake druge nedelje odredite tri dana kada nećete okusiti alkohol. 
3. Cigarete
 Pušenje smanjite na minimum jer dovodi do sužavanja krvnih sudova, a samim tim i do pojave hipertenzije. Otrovi iz cigareta ometaju rast i sposobnost regeneracije koštanog tkiva, što u kasnijem dobu može da dovede do osteoporoze. Kad prestanete da pušite, vašem organizmu biće potrebno sedam godina da izbaci sve nakupljene otrove. 
4. Opterećenje kičme
 Kičma će upamtiti svako preopterećenje. Dva sata sedenja u automobilu za kičmu je gore nego osam sati sedenja u kancelariji, jer tamo s vremena na vreme ipak ustanete. Kičmeni stub je naročito osetljiv u predelu krsta i zato vodite računa o njima. Kad god možete, radite vežbe za jačanje leđnih mišića. 
5. Stomačne tegobe
 Česte stomačne tegobe mogu da ukazuju na nedostatak vitamina u organizmu. Usled toga dolazi do zadebljavanja sluzokože stomaka, grčeva i bolova. Ako imate problema s probavom, tri puta nedeljno jedite šargarepu ili kupus sve dok tegobe ne prestanu. 
6. Previše mesnih prerađevina
 Svakodnevno konzumiranje mesnih prerađevina nije zdravo, jer su lekari ustanovili da zasićene životinjske masti razgradnjom u našem organizmu stvaraju materije koje povećavaju opasnost od pojave kardiovaskularnih bolesti. Da biste se oslobodili ove nezdrave navike u ishrani, za početak, izaberite jedan dan u nedelji kada uopšte nećete jesti mesne prerađevine.
 Izvor: Top zdravlje


nasetijelo @ 06:58 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, kolovoz 4, 2013
Sprečite pojavu raznih bolesti tako što ćete neznatno promeniti ishranu. Obogatite trpezu jelima od paradajza koji je pravi melem za srce, spanaća koji predstavlja bogati izvor gvožđa ili brokolija koji jača imunološki sistem. Sve to učinite ukusnijim, ali i zdravijim dodavanjem semena lana, kao i raznih lekovitih travčica.
Seme lana protiv slobodnih radikala
 Dodajte seme lana u žitarice ili jogurt. To je dragocen izvor alfa-linoleinske kiseline, polinezasićene masne kiseline koje ima u plavoj ribi (10 g lanenog semena obezbeđuje 80 odsto dnevnih potreba). Osim toga, sadrže biljna vlakna i supstance slične estrogenima koje sprečavaju arteriosklerozu i ublažavaju negativno dejstvo slobodnih radikala.
Spanać obezbeđuje gvožđe i antioksidante
 Spanać je idealan prilog, pošto se brzo sprema, a uz to je još i bogat gvožđem i folatima. Od sirovih mladih listova možete da pravite salatu, koju ćete začiniti limunom radi bolje apsorpcije gvožđa.
Brokoli jača odbrambeni sistem
 Pomešajte zelenu salatu, celer i brokoli, koji sadrži sulfurafan. To je dragocena supstanca koja stimulativno deluje na imunološki sistem (ima ga i u karfiolu i kupusu). Salatu začinite belim lukom, maslinovim uljem, jabukovim sirćetom i senfom. Ako poslušate ovaj savet, nećete morati da brinete za zdravlje svojih arterija.
Paradajz je prijatelj kože
 Redovno jedite paradajz (svež ili u obliku soka), pošto sadrži lutein i likopen. Ove supstance smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, blagotvorno deluju na oči i štite kožu od negativnog dejstva spoljnih faktora.
Jaje na oko, ukusno i korisno
 Pod uslovom da konzumirate jaja jednom nedeljno, ne morate da strahujete za nivo holesterola. Ne treba zaboraviti da su jaja izvor belančevina i kalcijuma. Dva jajeta na puteru ili ulju, uz dve kriške hleba i porciju salate i obrok je kompletan.
Ispijte šolju mleka do kraja
 Ako doručkujete mleko i žitarice, popijte i ono što je ostalo u činiji kad pojedete pahuljice. U protivnom, odreći ćete se dela belančevina i kalcijuma iz ovog korisnog napitka.
Obavezno integralni hleb
 Kako da obezbedite pravilan rad creva? Zamenite rafinisane ugljene hidrate integralnim žitaricama i udvostručićete količinu biljnih vlakana koju unosite u organizam. Primer? Dve kriške integralnog hleba sadrže 3,2 g biljnih vlakana, a dve kriške belog samo 1,6 g.
Integralni krekeri štite ćelije
 Sadrže šest puta više biljnih vlakana nego krekeri od belog brašna. Integralno brašno sadrži supstance koje štite zdravlje ćelija. Istraživači iz Finske, gde je potrošnja integralnih žitarica veoma velika, tvrde da one štite od raka dojke i creva.
Manje soli uz pomoć začinskih trava
 Začinsko bilje je bogato antioksidantima, ali siromašno kalorijama. Osim toga, svako jelo će učiniti ukusnijim i omogućiće vam da smanjite unošenje soli. Preporučena dnevna doza soli iznosi 5 g, ali ta količina podrazumeva i so koju sadrže same namirnice (hleb, sir, šunka...)
Kari je ukusan, a nema kalorija
 I kari je dobra alternativa soli. Kurkuma, prisutna u ovoj mešavini začina, predstavlja dragocen izvor kukurmine, supstance za koju naučnici veruju da štiti od raka. Da biste postigli pozitivan efekat, trebalo bi da koristite kari nekoliko puta nedeljno, pod uslovom da nemate probleme sa hemoroidima. Kari odlično ide uz tunjevinu, salatu od piletine, pirinač i razne supe.
Izvor: Zdravlje


nasetijelo @ 07:58 |Isključeno | Komentari: 0
četvrtak, kolovoz 1, 2013
Evo i nekoliko dokaza da hormone stvarno možemo kriviti za mnogo toga. Estrogen, progesteron i drugi reproduktivni hormoni menjaju se u ženskom telu ceo mesec i tako utiču na raspoloženje i težinu, ali i na rizik od raka dojke.
Hormoni i raspoloženje
Otprilike nedelju dana pre ciklusa pojačano lučenje hormona estrogena i progesterona može uticati na raspoloženje i osetljivost. Kod nekih žena je promena raspoloženja jedva uočljiva, dok kod drugih dama to razdoblje ume da bude poprilično stresno. Da biste umanjili učinak hormona na ponašanje, počnite sa vežbama. Dok vežbate izlučuje se endorfin, koji popravlja raspoloženje. Međutim, ako se nalazite između tri i osam posto žena koje imaju jače izražen predmenstrualni sindrom, ni treninzi vam neće pomoći. Tipični simptomi izraženog PMS-a su depresivno raspoloženje, nervoza, glavobolje, razdražljivost i umor. Ukoliko ste se prepoznali u ovim simptomima, potražite savet doktora koji će vam reći na koji ih način možete umanjiti. Svakako bi bilo dobro da izbegavate nikotin i alkohol koji stanje neraspoloženja mogu samo pogoršati. 
 Hormoni i težina
 Ne možete kriviti hormone za višak kilograma ako zaista puno jedete i malo se krećete. Ipak, istina je da možete zadržati 0,5 - 1,5 litar vode u telu dve nedelje pre ciklusa. Neke žene zadržavaju i do pet litara vode. Na sreću, to povećanje težine je privremeno. Normalni ciklusi nisu odgovorni za kilograme koji se nakupljaju trajno. Kako biste smanjili zadržavanje vode u telu tokom tog perioda, jedite manje slanu hranu i uzimajte 1.000 mg kalcijuma nedelju dana pre ciklusa. Druga povezanost hormona i težine odnosi se na estrogen i progesteron. Naime, kada dođe do smanjenog lučenja tih hormona, možete osetiti veliku želju za hranom, a posebno za slatkišima. 
 Hormoni i menstruacija
 Hormoni kontrolišu svaki deo ženskog ciklusa. Iako nisu sve žene iste, zdrav ciklus traje između 21 i 35 dana. Ne ignorišite izostanak menstruacije! Ukoliko je ona neredovna, prekontrolišite krvnu sliku. Nepravilna menstruacija može biti znak neravnoteže hormona, koja može biti pokazatelj da štitasta žlezda ne radi dobro. Osim toga, njen izostanak možda ukazuje na to da imate policistične jajnike koji u telu proizvode previše muških hormona, a oni sprečavaju nastanak mesečnice. Međutim, i nešto sasvim uobičajeno moglo bi da utiče na vaš ciklus. Reč je, naravno, o stresu, kojem smo svi izloženi. 
 Hormoni i libido
 Hormoni nisu jedini pokretači seksualne želje, ali svakako na nju utiču tokom, a posebno sredinom ciklusa. Povišen nivo estrogena i testosterona podstiče želju za seksom. To je prirodan način na koji telo govori da žena ima ovulaciju. Hormoni takođe utiču i na odabir partnera. Neka istraživanja su pokazala da žene tokom ovulacije pokazuju više interesa za jake i stabilne muškarce, dok su u ostalom periodu sklonije muškarcima s blažim temperamentom.
 Hormoni i rizik od raka dojke 
 Estrogen podstiče rast grudi, na čemu su žene vrlo zahvalne kada su u pubertetu, ali on ujedno i kod obolelih utiče na rast ćelija raka. Poslednja istraživanja pokazuju da hormonalna terapija, koja se daje ženama posle menopauze, povećava rizik od raka dojke, ali samo kod žena koje su i pre koristile tu terapiju. Konačna presuda, međutim, nije donesena za kontraceptivnu pilulu. Neka istraživanja su pokazala da nema nikakve opasnosti, dok druga ukazuju na porast od 20 do 50 posto rizika od raka dojke kod žena koje koriste oralnu kontracepciju.
serbianforum


nasetijelo @ 08:11 |Isključeno | Komentari: 0
Doneli ste ispravnu odluku − bacili ste cigarete. Ali, kako da istrajete da ponovo ne zapalite? Evo nekoliko korisnih saveta iz knjige „Svet koji čeka da ga udahnete − priručnik za optimističko odvikavanje od pušenja“, uz pomoć kojih ćete lakše prevazići krizu.
Pijucjakte toplu vodu
 Mlaka ili odstojala voda nije ono što ljudi žele posle dobrog obroka. Pa ipak, upravo mlaka voda vam može pomoći. Pušači, kao što je poznato, piju mnogo manje vode nego nepušači. Iz nekog nedovoljno objašnjenog razloga, pušači na svaku malu žeđ reaguju paljenjem cigarete, a svoju potrebu za tečnošću utažuju uglavnom unošenjem kafe, sokova ili alkohola. Mlaka voda koju ćete uzeti u periodu najžešće krize ubija želju za cigaretom. Pravilno raspoređeni gutljaji mlake vode mogu ovu želju svesti na minimum i tokom više sati. Istovremeno, voda čini bržom detoksikaciju organizma pa i sama želja za pušenjem tokom vremena postaje bleđa. Ako pijete puno dobre zdrave vode u periodu detoksikacije − čišćenje vašeg organizma od nakupljenih otrova će biti manje bolno i kraće će trajati. 
Radite vežbe disanja na svežem vazduhu
 Što više vremena provodite na čistom vazduhu, čist vazduh će vam biti sve potrebniji. S vremenom, ako budete imali sreće, zadimljen i prljav vazduh će vam smetati do te mere da ćete izbegavati i samu pomisao da se nađete u blizini dima. 
 Godinama sticana navika na prljav vazduh brže će iščeznuti ako radite vežbe za disanje na svežem vazduhu. Takvih vežbi je mnogo, a suština svih njih je da lagano udišete i izdišete dok je vaš grudni koš naizmenično u različitim položajima - od nagnutosti napred i nadesno ka unazad i nalevo, baš kao što se kreće kazaljka sata. Pored toga što ubrzavaju detoksikaciju vašeg organizma, vežbe disanja će vam doneti i neočekivanu dobit - učiniće da vaš glas zablista. Naime, operskim pevačima one pomažu da iz pluća izvuku teške tonove. 
Umivanje donosi olakšanje
 Nije baš jasno kako to tuširanje uspeva da potisne želju za cigaretom − ali definitivno uspeva. Stručnjaci kažu da je od svega najpreporučljivije naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom. Nije neophodno da u periodu odvikavanja morite sebe još i hladnim tuševima. Sam dodir sa vodom, čak i obično umivanje donosi divno olakšanje. 
 Koliko mi je poznato, ni prskanje nije zabranjeno! Ako pri tome imate nekoga s kim možete da ga praktikujete, tim bolje. Igra spada u detinjaste stvari, upravo ono što najbolje rešava problem napetosti. 
Okružite se mirisima
 Prestanak pušenja je vreme otkrića za sva vaša čula, a naročito za dva - čulo mirisa i čulo ukusa. Vreme pušenja je zapravo skoro bezmirisno doba. Setite se samo svih onih upala sinusa, bronhitisa i kijavica. Setite se da je vašem nepcu uvek bilo potrebno nešto začinjenija hrana nego vašim ukućanima. Ali, srećom, doba nikotinskog skafandera napokon je za vama. 
 Dok prestajete da pušite, osetićete prastare, skoro zaboravljene mirise. Budući da dolaze iz dubina vaših sećanja, ti mirisi će često biti praćeni veoma jakim emocijama. U početku to vas može uplašiti, ali posle izvesnog vremena ćete shvatiti kako jednostavno možete odvratiti svoje čulo njuha od nikotinskog zova. Da, divno je kada vaša spavaća soba miriše na cvet pomorandže, a kupatilo na slankaste morske alge i talase.
 Izvor:Žena


nasetijelo @ 08:02 |Isključeno | Komentari: 0
srijeda, srpanj 31, 2013
Nepravedno zanemarena bundeva je odličan izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija. Siromašna je kalorijama i lako se vari. A sva lekovita svojstva semenki i ulja bundeve još nisu otkrivena.
- Bundeva se može naći na pijacama tokom cele jeseni i zime - kaže Branka Mirković, nutricionista. - Doskora se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom se koristila za pite ili pečena u rerni. U narodnoj medicini je uvek visoko vrednovana, a danas je tako vrednuje i zvanična medicina. U kulinarstvu, ali i u kozmetici sve se više koristi - objašnjava ona. 
Jestivi delovi
 Kao namirnica je veoma korisna. Jestivo je njeno narandžasto meso, zatim semenke, koje su odličan dodatak ishrani. A ulje od bundeve spada među najkvalitetnija ulja. 
Hranljivi sastojci
 Bundeva ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina karotina ili provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 gr, semenke 467 cal na 100 gr, a ulje od bundeve 879 cal na 100 g. 
Beta karoten
 Danas se zna da beta karoten, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na naš organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidant, što znači da stopira razvoj superoksida i peroksida. Dnevna doza potrebna organizmu je od sedam do 10 mg. Preventivno se koristi jer smanjuje rizik od pojave raka grla, jednjaka, želuca i grlića materice. 
Semenke bundeve
 Njihova kalorijska vrednost je velika, ali sadrže niz dobrih sastojaka od celuloze, pektina do fitosterina, fitina i salicilne kiseline. Semenke treba oljuštiti pre upotrebe, ali voditi računa da se ne ukloni tanka sivozelena opna, koja je posebno bogata ovim sastojcima. Semenke bundeve mogu da se grickaju, dodaju pecivu ili salatama. 
 Bundevino ulje
 Ulje bundeve dobijeno hladnim postupkom ceđenja je veoma lako svarljivo i koristi se za pripremu salata. Tamnozelene je boje, sadrži masne esencijalne kiseline: oko 45 odsto linoleinske, 25 odsto oleinske, 30 odsto palmitinske i stearinske, ali i lecitin, koji je prirodni emulgator koji čisti krvne sudove. 
 Priprema bundeve
 Najjednostavniji oblik pripreme bundeve je pečenje u rerni. Tada se kora ne odstranjuje, a dužina pečenja zavisi od debljine ploda. 
 Od sirove bundeve možete da pripremate salatu ili da iscedite sok. Možete i da je pohujete (takav način pripreme se preporučuje samo mladim i zdravim ljudima), pravite krokete, kuvate supe, čorbe, variva ili slatke i slane pite. A veoma je ukusna kada se skuva u vodi ili na pari. 
 Bundeva može da se kombinuje sa mesom, sirom, dodajte u nju maslac, ulje ili pavlaku. Zaista možete da je koristite na mnogo načina, može da bude glavno jelo, prilog, salata, poslastica. Jela od bundeve oplemenite začinskim travama, peršunom, majčinom dušicom, lovorom, muskatnim oraščićem, cimetom, đumbirom. 
Primena kod posebnih režima ishrane 
Bundeva je idealna namirnica za osobe koje imaju probleme sa želucem i crevima. Zbog vlakana idealna je kod opstipacije, ublažava tegobe kod upale debelog creva, kao odličan dijuretik se preporučuje kod upale mokraćnih kanala, bubrega, problema sa žuči. Veoma uspešno smanjuje holesterol u krvi, giht, reumatske probleme. 
Primena u kozmetici
 Odlično deluje na problematičnu kožu, posebno masniju sa miteserima, bubuljica i aknam,a tako da se stavlja u kreme i maske za lice. Ulje iz semenki bundeve je bogato cinkom i koristi se za upalne procese prostate, preventivno deluje na razvoj kancerogenih promena prostate. 
serbianforum


nasetijelo @ 14:00 |Isključeno | Komentari: 0
utorak, lipanj 25, 2013
Patite li od nedostatka gvožđa
TEST: Okrenite dlan nagore i drugom rukom pritiskajte prste unazad. Dlan će vam pobledeti, ali tri glavne linije koje ga horizontalno presecaju treba da budu crvene. Blede linije ukazuju na anemiju. 
OBJAŠNJENJE STRUČNJAKA: Slabost, tahikardija i bledilo klasični su simptomi anemije i javljaju se kao posledica smanjenog nivoa hemoglobina u krvi. Reč je o proteinu koji vezuje kiseonik kako bi ga prosledio u tkiva. Postoje razni oblici anemije, a jedna od najčešćih posledica je nedostatak gvožđa. 
SAVET: Za početak uradite nalaz krvi, a onda promenite ishranu. Jedite namirnice koje sadrže mnogo gvožđa, poput spanaća, ali nikad u kombinaciji sa sirom, koji smanjuje apsorpciju ovog minerala u organizmu. 
 Kakva vam je probava
TEST: U čaši vode razmutite kašičicu sode bikarbone i popijte. Trebalo bi da osetite mučninu, a ako je niste osetili, moguće je da imate probavnih problema. 
OBJAŠNJENJE STRUČNJAKA: Soda bikarbona u kontaktu sa želudačnom kiselinom proizvodi gasove koji izazivaju mučninu. Izostanak reakcije ukazuje na nizak nivo kiseline u želucu, koji ne sme da se zanemaruje. Najčešće se radi o posledicama promena na sluzokoži želuca i poremećaju u radu žlezda koje stvaraju hlorovodoničnu kiselinu tokom probave. Sve su to tipični simptomi gastritisa, te bi trebalo da se obratite lekaru i obavite odgovarajuće preglede. 
SAVET: Ako je rezultat testa pozitivan, izbegavajte masne umake i pikantnu hranu koja se teško vari. Obavezno uradite analizu krvi. 
 Držite li holesterol pod kontrolom
TEST: U ogledalu pažljivo posmatrajte područje oko očiju i pokušajte da uočite bele grumenčiće oko kapaka, naslage masnoće koje ukazuju na povišen nivo holesterola u krvi. 
OBJAŠNJENJE STRUČNJAKA: Ovakve naslage stvaraju se kad je ukupan holesterol viši od 6 mmol/L. Opasan je jer se taloži na zidovima krvih sudova i povećava opasnost od razvoja srčanih oboljenja. 
SAVET: Uradite analizu krvi. Ukoliko vam holesterol prelazi 5,2 mmol/L, pređite na dijetetsku ishranu s malim procentom masnoća. Lekar će vam, ukoliko je potrebno, prepisati terapiju za snižavanje nivoa holesterola. 
 Dišete li punim plućima
TEST: Zapalite sveću i postavite je na oko 30 centimetara od lica, duboko udahnite i izduvajte prema njoj sav vazduh iz pluća. Ako ne uspete da je ugasite iz prvog puta, znači da vam je kapacitet pluća smanjen. 
OBJAŠNJENJE STRUČNJAKA: Noćni napadi kašlja, gubljenje daha tokom trčanja i penjanja uz stepenište mogu da ukažu na respiratornu insuficijenciju, odnosno poremećaj plućne funkcije. Uzrok treba tražiti u lošoj kondiciji, astmi, bronhitisu ili pušenju. 
SAVET: Obratite se lekaru koji će vam uraditi spirometriju i izmeriti kapacitet pluća. Ako ste pušač, oslobodite se poroka. Okrenite se fizičkim aktivnostima. Krenite od svakodnevnih polučasovnih šetnji, a posle nekog vremena možete i ozbiljnije da vežbate. 
 Koje vam namirnice ne prijaju
TEST: Nakon jela osećate nadutost ili vam se na licu i vratu pojavljuju crvene mrlje? Možda ne podnosite neku namirnicu. Otkrijte šta vam smeta. Prvo na vratu izmerite broj otkucaja srca u minuti, a zatim pojedite porciju sporne hrane i nakon nekoliko minuta ponovno izmerite puls. Zdrave žene imaju oko 70 otkucaja u minutu. 
OBJAŠNJENJE STRUČNJAKA: Ako se puls ubrza za više od 10 otkucaja u minuti u odnosu na prvo merenje, to može da bude znak da vam namirnica koju ste pojeli ne prija. U slučaju intolerancije na neku hranu organizam aktivira obrambeni sistemi i ubrzava rad srca. 
SAVET: Uradite Alcat test, kojim se određuje nivo IgG antitela u krvi, nastalih kao posledica netolerancije na različite namirnice. 
 Kakva vam je cirkulacija
TEST: Uštinite se kažiprstom i palcem na tri ili četiri različita mesta na bedrima. Promena boje od nekoliko sekundi ukazuje na početnu fazu zadržavanja tečnosti u tkivima. 
OBJAŠNJENJE STRUČNJAKA: Nakupljanje vode u tkivima simptom je slabe cirkulacije, a zadržavanje tečnosti otvara vrata nastanku celulita. Ovaj problem često je posledica hormonalnih poremećaja jer estrogen podstiče tkivo da zadržava tečnost. 
SAVET: Ukoliko uzimate pilule za kontracepciju, od ginekologa tražite da vam preporuči drugi vid zaštite od trudnoće.
Blic žena


nasetijelo @ 17:40 |Isključeno | Komentari: 0
Visok krvni pritisak i velike vrednosti masnoća i šećera u krvi opterećuju srce, ali se na sreću mogu lako kontrolisati zdravijim životom, podsećaju lekari na Svetski dan srca. Pogledajte šta možete da uradite za sebe kako bi rizik od kardiovaskularnih bolesti sveli na najmanju meru. 
 
 Svetska federacija srca je sačinila kratak vodič s pregledom vodećih uzroka kardiovaskularnih bolesti na koje možete da utičete i da ih kontrolišete adekvatnom terapijom ili usvajanjem zdravih životnih navika.
Na šta možete da utičete
 – Visok krvni pritisak ili hipertenzija povećava opterećenje srca i bubrega, a samim tim povećava rizik od srčanog udara, šloga i bubrežnih bolesti. Kod nekih osoba povišeni krvni pritisak izaziva glavobolju, zujanje u ušima, vrtoglavicu, osećaj težine u grudima i kratak dah, mučninu, smetnje u vidu. Međutim, najveći broj pacijenata s hipertenzijom nema nikakve simptome i ne zna da ima povišen krvni pritisak jer ga ne kontroliše. Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mmHg, a povišenim se smatra pritisak čije su vrednosti veće od 140/90 mmHg.
 – Visok nivo holesterola u krvi: ako laboratorijske analize pokažu povišene vrednosti holesterola u krvi, to sigurno znači da je dobar deo njega već ugrađen u zidove krvnih sudova, pa postoje veće šanse za razvitak arterioskleroze i srčanih bolesti. Visok nivo triglicerida, još jedne vrste masnoća u krvi, takođe je povezan sa nastankom bolesti srca. Kod žena normalne vrednosti LDL holesterola treba da se kreću od 1,55 do 4,14 mmol/L, kod muškaraca od 1,55 do 4,53, dok vrednost triglicerida kod oba pola ne bi trebalo da bude veća od 1,95 mmol/L.
 – Povišen nivo šećera u krvi: poremećaj metabolizma ugljenih hidrata odnosno visok nivo šećera u krvi uvećava rizik od kardiovaskularnih bolesti naročito kod dijabetičara. Neadekvatno kontrolisana šećerna bolest podiže nivo LDL-a i triglicerida, smanjuje nivo HDL-a i povećava krvni pritisak, pojačava začepljenje krvnih sudova i može da dovede do arterioskleroze i infarkta. Kod zdravih osoba nivo glukoze trebalo bi da se kreće od 3,9 do 6,1 mol/L.
 – Pušenje: pušači imaju dvostruko veće šanse od nepušača da dobiju neko srčano oboljenje. Duvan je odgovoran za pojavu jedne petine bolesti srca i krvih sudova širom sveta.
 – Gojaznost: kod osoba s povećanom telesnom težinom rizik od srčanog udara je dvostruko veći nego kod normalno uhranjenih ljudi. Gojenje u predelu stomaka je najopasnije i umnogome povećava rizik od nastanka bolesti srca. Žene sa obimom struka većim od 80 i muškarci s obimom većim od 94 centimetra moraju da budu posebno oprezni.
 – Nedovoljna fizička aktivnost: rizik od obolevanja povećava se za 150 odsto kod ljudi koji se premalo kreću. Nedovoljna fizička aktivnost doprinosi nastanku gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije.
 – Nepravilna ishrana: previše soli u ishrani uslovljava povećanje krvnog pritiska, masna hrana dovodi do zapušavanja arterija, mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20 odsto svih bolesti srca i šloga. 
Na šta ne možete da utičete
 – Starost: rizik se povećava s godinama, zbog čega su starije osobe izložene većem riziku. Na svakih 10 godina posle 55. godine života rizik se udvostručuje.
 – Genetika: ako je makar jedan roditelj ili rođak imao koronarnu bolest pre 55. godine, šanse da muškarac oboli su mnogo veće. Rizik kod žena uvećava se ukoliko je neko od srodnika dobio srčano oboljenje pre 65. godine.
 – Pol: muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena pre menopauze. Posle menopauze, rizik se izjednačava. Opasnost od šloga ista je kod žena i muškaraca.
Svedite rizik na najmanju meru
 – Prestanite da pušite: opasnost od infarkta srca i dobijanja angine pektoris biće prepolovljen godinu dana nakon prestanka pušenja. Čim ostavite cigarete, počeće da vam se snižava nivo lošeg, LDL holesterola u krvi i smanjićete rizik od nastanka trombova. 
 – Ograničite unos soli: potrudite se da dnevno ne unosite više od pet grama soli dnevno (jedna kafena kašičica) i da jedete 400-500 grama voća i povrća. 
 – Održavajte normalnu telesnu težinu: gubitak kilograma i smenjen unos soli pomoći će vam da snizite krvni pritisak. 
 – Budite aktivni: srce zahteva neprekidnu aktivnost kako bi efikasno pumpalo krv pri svakom otkucaju. Samo 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti može da snizi nivo krvnog pritiska, da uspori proces sužavanja arterijskih krvnih sudova srca i mozga, da podstakne telo da koristi rezerve masti i održava normalan nivo šećera u krvi.
 Izvor: Stetoskop


nasetijelo @ 08:59 |Isključeno | Komentari: 0
Pogledajte kom psihološkom tipu pušača pripadate i sledite savete stručnjaka za što bezbolnije ostavljanje cigareta. Uspešno ćete se izboriti sa ovim porokom samo ako shvatite zašto robujete ovoj štetnoj navici.
 Da biste uspešno odrekli duvana prvo morate da otkrijete zbog čega se krijete iza dima cigarete. Stručnjaci su izvršili klasifikaciju pušača i zaključili da postoji više različitih tipova ovisnika o duvanu. Ovo su neki od njih:
Agresivan tip
 Osoba avanturističkog duha, energični heroj koji voli da se igra vatrom. Reč je o strastvenom pušaču. On se bez upaljene cigarete oseća beskorisnim i inertnim. 
Kako puši: Voli jake cigarete, vuče dim "do pete" i ne brine za okolinu. Igra se cigaretom i premeće je po ruci. Žene pušači koje spadaju u ovu kategoriju zapravo žele da pokažu da žena vredi koliko i muškarac. 
Kako da prestane: Agresivni pušač spadaju u one malobrojne koji su u stanju da ostave cigarete od danas do sutra ukoliko pronađu neki alternativni način da istroše višak energije. Preporučuje im se fizička aktivnost tokom koje se troši mnogo energije, borilačke veštine, džoging...
Hedonista
 Uživa u cigareti koju pali da bi oko sebe stvorio prijatnu atmosferu. Oseća nedostatak ljubavi i u dimu traži zadovoljenje infantilne potrebe za nežnošću. Svaki put kad oseti potrebu da napravi prostor samo za sebe, poseže za cigaretom. Ako uzmemo u obzir tempo života, lako se zaključuje da je ovo uobičajeni tip pušača 
Kako puši: Strpljivo puni lulu, pažljivo mota duvan ili usredsređeno pali cigaretu. Puši samo svoje omiljene cigarete i ne menja marku. 
Kako da prestane: Preporučuju se prijatne aktivnosti kao što su pevanje, šetnja, slikanje, baštovanstvo...
Infatilni pušač
Ono što je bebi cucla, to je njemu cigareta. Ona mu uliva sigurnost dok razmišlja ili sluša muziku u potpunoj samoći. Njemu duvan pomaže da pronađe izgubljeno vreme i utone u sećanja, kao zaštita od stidljivosti ili maska koja skriva nesigurnost. 
Kako puši: Nervozno, gricka i sisa cigaretu. Nije redovni pušač, odnosno on je večiti bivši pušač koji samog sebe tera da ostavi duvan, baš kao što bi to radila njegova mama. 
Kako da prestane: Kuvanje, slušanje omiljene muzike, bavljenje hobijem koji je vezan za kuću, aromaterapija, masaža, tople kupke i maženje mogu da pomognu u odvikavanju.
Druželjubiv pušač
Želi da ide u korak s vremenom i da prati dešavanja. Rado sklapa nova poznanstva, a pušenje koristi kao sredstvo za upoznavanje ljudi (Imate li šibicu?). 
Kako puši: Kao da jede u restoranu brze hrane, uvlači brze, kratke dimove i ne obraća pažnju na ukus cigarete. Pošto se često “grebe” za cigarete, nije mu bitno koja je marka u pitanju. 
Kako da prestane: Preporučuju se vežbe disanja, ali i odlazak u bioskop, u muzeje, bavljenje nekim ručnim radom, vožnja bicikla, gimnastika, ping-pong.
Rafinisani pušač
 Voli firmirane cigarete koje doživljava kao statusni simbol. On je snob, opsednut estetikom i harmonijom, budući da je u suštini konfuzan i zabrinut. 
Kako puši: Izbacuje dim nagore, igra se prstima dok drži cigaretu u rukama. Puši skupe cigarete u luksuznim pakovanjima. 
Kako da prestane: Budući da ovakvim pušačima dim pomaže da se oslobode agresivnosti koja se skuplja usled straha da će izgubiti divljenje i naklonost odabranih, oni moraju hitno da izađu iz školjki u koje su se sakrile. Prijaće mu ples, klizanje i časovi glume.
Anksiozni pušač
 Mudar je i svestan koliko je pušenje štetno, boji se posledica, ali nastavlja da puši, jer cigarete jačaju njegov odbrambeni mehanizam. Zvuči paradoksalno, ali dim skuplja periferne krvne sudove i pomaže mu da se zatvori u sebe. 
Kako puši: Puši uporno, jer je sebe ubedio da cigarete stimulišu probavu i čine ga aktivnijih i produktivnijim na poslu. Marka cigarete nije važna već vrednosti sastojaka koje su ispisane na paklici. 
Kako da prestane: Njemu može da pomogne zdrav hobi poput baštovanstva ili fotografisanja lepih predela, ali i skijanje, brzo hodanje... Ovakvim pušačima pomažu i rituali čišćenja, kao što je pranje ruku i zuba, tuširanje...
 Izvor: Zdravlje


nasetijelo @ 08:57 |Isključeno | Komentari: 0
Ako ste se nekada upitali zašto postoje dani kad se osećate savršeno i oni drugi, kad vas se ljudi klone, znajte da su glavni krivci polni hormoni. Pogledajte kako vaše raspoloženje, fizička i mentalna forma, variraju u zavisnosti od toga u kojoj fazi menstrualnog ciklusa se nalazite.
Progesteron i estrogen su ženski hormoni koji utiču na to da se jednog dana osećamo kao da je ceo svet naš, a da se drugog sakrijemo u mišiju rupu i ćutimo. Slikoviti objašnjeno, estrogen je živahan, seksepilan i žudi za pažnjom, dok je progesteron džangrizav, uvek spreman da pokvari zabavu i uguši strast. Ali postoje i drugi hormoni koji utiču na raspoloženje žene. To su muški hormoni - testosteron, zbog kojeg, inače, iskaču bubuljice; FSH koji stimuliše rad jajnika i izaziva lučenje estrogena i LH koji pojačava seksualnu želju.
1-7. dan
Osećaćete se kao ste se probudili iz noćne more. Za razliku od prethodnih sedam dana bićete opušteniji, srećniji i smireniji. Zahvalite hipofizi, ona luči FSH, a ovaj pojačava proizvodnju estrogena. 
 Izgledaćete sjajno. Vaš organizam je još uvek preplavljen estrogenom, od progesterona ni traga. To znači da će stres biti na najnižem nivou, a koncentracija odlična. 
 - Pravo vreme za druženje. Raščistite sve nesporazume sa prijateljima, pitajte šefa za povišicu, kupite nešto lepo, bacite se na posao koji inače izbegavate i budite posrednik u sukobima. 
 - Nije vreme da započnete flert s nekim ko vam se dopada, da idete na razgovor za posao, da gledate tužan film ili da vodite ljubav.
 7-14. dan
Osećaćete se kao u transu. Ovo je najbolje vreme za seks. Estrogen je na najvišem nivou, pa ste strašno privlačni. I ako ste obazriva osoba, razum vam slabo funkcioniše, pa su neprilike moguće. 
 Izgledaćete fantastično, pucaćete od zdravlja, a koža će vam biti glatka i zategnuta. Zavodljivo mirišete, što takođe privlači suprotan pol. 
 - Pravo vreme da promenite posao, vodite ljubav, flertujete, idete u teretanu, družite se, šopingujete i počnete dijetu. 
 - Nije vreme da vam neko plače na ramenu, da donosite ishitrene odluke (recimo da se verite), potpišete ugovor ili rizikujete.
 14 - 21. dan
Osećaćete se kao posle bure. Mozak luči hormon LH koji inicira ovulaciju i povećava seksualnu želju. Ali posle ovulacije, koja traje dan-dva, nivo estrogena pada, a progesterona raste. Ovo će smanjiti vašu seksualnu želju, tako da ćete imati potrebu da se šćućurite i kunjate - progesteron izaziva takva osećanja. 
 Dobro je što opet saosećate s ljudima oko sebe, u stanju ste da ih slušate i tešite. Plima i oseka hormona utiče i na vaš novčanik. Bilo da ste otsutni ili blažite depresiju, obuzdate potrebu za trošenjem. 
 Izgledaćete puniji, možda čak dobijete neki kilogram, pogotovu oko stomaka - telo skladišti vodu da ne biste dehidrirali tokom menzisa. Takođe je moguće da se osećate mlitavo i da prestanete da vežbate jer progesteron deluje kao sedativ. 
 - Pravo vreme da ostanete kod kuće, pravite veliko spremanje ili večeru za prijatelje, vodite intimne razgovore s partnerom i odete rano na spavanje. 
 - Nije vreme za šoping, promenu posla, avanturu za jednu noć ili početak vežbanja u teretani.
21-28. dan
Osećaćete se kao osoba sa više lica. Raspoloženje vam se non-stop menja, od vedrine do histerije, depresije, plača, očaja, hirovitosti... Sada ni estrogen niti progesteron nisu prisutni, a to znači da postoji opasnost da na svim poljima donosite pogrešne odluke. 
 Ovo je vreme kad žene kupuju stvari zbog kojih se kasnije kaju, gube dragocenosti, zanemaruju dobre savete. Koncentracija vam je najnižem nivou, a energiju rasipate na pogrešne strane. Povišen nivo testosterona, u kombinaciji s malo estrogena, daje vam krila i budi seksualnu želju, zbog čega ćete biti raspoloženi za orgazme. 
 Izgledaćete... ne baš privlačno. Razlog je delimično psihološke prirode, a delimično testosteron. Grudi mogu da nabujaju, ali i stomak (zbog zadržavanja vode). Zbog ciklusa vam treba malo više energije, pa je apetit povećan. 
 - Pravo vreme da ostanete u krevetu, odmarate se, jedete čokoladu. 
 - Nije vreme za sukobe, nove projekte, kupovinu, ljubavne filmove i nove veze.
Izvor: Life Style


nasetijelo @ 08:54 |Isključeno | Komentari: 0
Potpuno zdrave vene na nogama imaju samo malobrojni. Plavičaste vene koje se vide, a često i bole, ili natekle noge, predstavljaju široko rasprostranjenu pojavu. Od različitih tegoba ove vrste - od onih najlakših, kao što su popucali kapilari, pa do lakših i težih oblika proširenih vena - pati oko 90 odsto ljudi. Tegobe se posebno pojačavaju tokom toplog vremena.
Potpuno zdrave vene na nogama imaju samo malobrojni. Plavičaste vene koje se vide, a često i bole, ili natekle noge, predstavljaju široko rasprostranjenu pojavu. Od različitih tegoba ove vrste - od onih najlakših, kao što su popucali kapilari, pa do lakših i težih oblika proširenih vena - pati oko 90 odsto ljudi. Tegobe se posebno pojačavaju tokom toplog vremena.
Nasledni faktor
 Kada je reč o nastanku, glavnu ulogu nesumnjivo igra genetska predispozicija. Zbog toga ponekad varikozne promene na nogama razvijaju čak i dobro utrenirani sportisti. Dodatnim faktorima rizika smatraju su prekomerna težina i nedovoljno kretanje.
Kako nastaju?
 Uzrok oboljenja vena, između ostalog, često predstavlja i genetski uslovljena slabost vezivnog tkiva. Ona dovodi do toga da naročito vene u nogama slabije podnose pritisak krvi koja na njih deluje iznutra. Posledicu predstavljaju karakteristične proširene i izuvijane vene.
Šta doprinosi ovoj pojavi?
 Formiranju proširenih vena idu na ruku određeni faktori, u koje spadaju nedovoljno kretanje i dugo sedenje za pisaćim stolom, jer se mišići nogu pri tom gotovo uopšte ne koriste. Za nastanak proširenih vena često su, međutim, krive i profesije u kojima mora relativno nepomično da se stoji - npr. frizeri, kelneri i prodavci. 
Šta može da se dogodi
 Ako venski zalisci ne funkcionišu kako treba, nastaje sve veći pritisak na odgovarajući deo obolele vene. Vene se zbog toga šire, a protok krvi se sve više usporava. U uznapredovalom stadijumu tečnost prodire u okolna tkiva, pa dolazi do upala, edema, nastanka otvorenih rana, a u najgorem slučaju i do tromboze.
Predupredite problem
1 Naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom podstiče protok krvi kroz vene i jača ih. Ujutru treba noge naizmenično tuširati toplom i hladnom vodom, pri čemu se završava hladnim mlazom.
 Uveče se preporučuje da se kada do kolena napuni hladnom vodom i da se pet-deset minuta po njoj energično gazi.
2 Crvena vinova loza ublažava otoke. Aktivna materija iz ove biljke može se naći u obliku tableta, npr. „Antistax extra“ ili kao gel za utrljavanje („Efasit vital-Pflegelotion“).
3 Divlji kesten jača zidove vena - ekstrakt ove biljke može se naći u kapsulama ili u sastavu gelova za utrljavanje.
4 Kretanje. Džoging, šetnja, klizanje na ledu ili hodanje na skijama predstavljaju dobru vežbu za funkciju venskih zalizaka. Jednostavna vežba u sedećem položaju sastoji se u tome da obe pete odižete od poda i ponovo spuštate.
Lečenje
 Manje promene na venama mogu da se leče sklerozacijom. Ona se vrši ubrizgavanjem aktivne supstance koja iznutra zatvara ugroženu venu. Organizam zatim ovu neprokrvljenu venu u roku od nekoliko meseci naprosto sam razgrađuje. Najpoznatija metoda za uklanjanje većih proširenih vena naziva se striping. Vrši se tako što se uvodi sonda, za koju se obolela vena pričvršćuje i zatim njome vadi. Tu su i tzv. termičke tehnike (spaljivanje vena), koje uz pomoć laserskih zraka ili radio-talasa u oboleloj veni proizvode toplotu i na taj način je zatvaraju. Mada možda deluje bolno i opasno, ova intervencija je za pacijenta bezbolna jer se izvodi pod lokalnom anestezijom, pacijent odmah posle nje može da ustane, a već sutradan i da se vrati na posao. Prednost termičkih terapija je to da ih telo bolje podnosi, da rane brže zarastaju i da ima manje nuspojava kao što su fleke i podlivi na koži. Pored toga, nakon ove vrste tretmana ređe dolazi do pojave novih proširenih vena.
Posle operacije
 Nakon obavljene operacije ne treba puno mirovati. Preporučuje se kretanje da bi mišići delovali kao pumpa i podstakli protok krvi kroz noge. Nakon operacije se, međutim, oko tri nedelje ne sme izlagati suncu ili veštačkom ultravioletnom zračenju, da bi se izbegle neželjene pigmentacione fleke. Pored toga, nakon intervencije mora jedan dan da se nosi kompresivni zavoj, a oko nedelju dana elastična čarapa.
Elastične čarape
 Nošenje elastičnih čarapa se i inače preporučuje prilikom većih opterećenja za vene, kao što su dugo stajanje, sedenje ili putovanje, ukoliko osoba ima slabije vene. Kompresija, naime, mehanički podstiče povratak krvi u srce. Pritisak steže vene koje su izgubile elastičnost i na taj način sprečava zastoj i vraćanje krvi, nastanak edema, a naravno i najopasniju pojavu – trombozu. Elastične čarape mnogi izbegavaju iz estetskih razloga, ali u današnje vreme postoje veoma lepi modeli za žene i potpuno neupadljivi za muškarce.
 Izvor: Top zdravlje


nasetijelo @ 08:46 |Isključeno | Komentari: 0
petak, lipanj 21, 2013
Zahvaljujući čestim napisima o štetnosti mesa po zdravlje, neprirodnom načinu uzgoja stoke i preradi mesa, za mnoge ljude ono više nije obavezna komponenta trpeze. Naravno, popularizaciju vegetarijanstva podstakle su brojne poznate ličnosti, čiji režim ishrane isključuje meso. No, bez obzira na to da li je u pitanju moda, ili zabrinutost za zdravlje, evidentno je da je sve veči broj ljudi prestalo da jede meso. 
Vegetarijanci dolaze 
 Trend vegetarijanstva sve više se rasplamsava, i na planetarnom nivou sve je više "biljojeda" - na primer, tri miliona Britanaca uopšte ne jede meso. Ova brojka bi, za koju godinu, mogla da bude znatno veća, ako se osobe koje umanjuju unos mesa konačno opredele za bezmesni način ishrane. 
Pitagorina etika 
 Vegetarijanstvo nije proizvod modernog načina života. Neproverena saznanja o ovakvom načinu ishrane sežu daleko u prošlost. Naime, pojedini naučnici tvrde da su naši homoidni preci bili vegetarijanci, i to sve do ledenog doba. Kako je od tada sve bilo prekriveno ledom, da bi preživeo, čovek je počeo da jede životinje. Međutim, pouzdana saznanja o vegetarijanskoj ishrani potiču od pre nekoliko hiljada godina, iz Indije. U toj mnogoljudnoj zemlji vegetarijanstvo je bilo i ostalo uobičajeno, kao i njihova filozofija nenasilja. Evrope što se tiče, u dalekoj prošlosti veliki pobornik vegetarijanstva bio je filozof Pitagora. Cilj njegove etike bio je da se stvore univerzalni zakoni po kojima neće biti dozvoljeno ubijanje živih bića, niti bi bilo dozvoljeno jesti njihovo meso. Danas vegetarijaci čine široke slojeve društva, pa svuda niču prodavnice zdrave hrane.
Specijalizovane radnje
 Tržište, naročito zapadno, takođe ide naruku ovom soju ljudi: brojni restorani, posebna vegetarijanska odeljenja u supermarketima i specijalizovane radnje, svojom ponudom udovoljavaju vegetarijancima. Razumljivo, industrija alternative mesu u ishrani postala je veoma razvijena i, logično, donosi veliku zaradu.
Meso i rizik od kancera
 Nakon što su objavljeni rezultati istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, u kojem je otkriveno da svakodnevno konzumiranje više od dve porcije crvenog mesa ili mesnih prerađevina povećava rizik od kancera debelog creva za 35%, mnogi su odlučili da redukuju unos ove namirnice. Naučnici smatraju da nusprodukti razgradnje hema (krvni protein koji daje boju crvenom mesu) u crevima oštećuju DNK ćelije sluznice u digestivnom sistemu. To, naravno, povećava rizik od pojave kancera. 
 Štetni konzervansi 
 S druge strane, mesne prerađevine sadrže konzervanse na bazi nitrogena (obično su označeni kao natrijum-nitriti) i proizvode još veće količine štetnih materija u crevima. Zato se gotovo svi stručnjaci slažu da treba redukovati crveno meso i mesne prerađevine u ishrani, a povećati unos voća, povrća i biljnih vlakana. 
Eko-industrija hrane 
 Ponuda na tržištu hrane i način proizvodnje možda je jedan od najvažnijih faktora u izboru načina ishrane. Na Zapadu se, na primer, industrija hrane izuzetno brzo prilagođava zahtevima potrošača za zdravim, ekološkim i organskim načinom uzgoja i prerade namirnica. Izmenjeni i poboljšani standardi prvenstveno se odnose na meso, pa je meso organski uzgajanih životinja (na farmama, pod prirodnijim uslovima) postalo veoma traženo. Studije već pokazuju da je takvo meso hranljivije za ljude, jer sadrži manje masnoća, a više proteina i omega-3 masnih kiselina. 
 Planetarna korist 
 S druge strane, brojni eko- -aktivisti tvrde da su životinjske farme mnogo štetnije po okruženje od motornih vozila, jer produkuju 18% gasova, koji, inače, nastaju u staklenicima, dok globalna transportna industrija emituje 13,5% štetnih isparenja. U jednoj studiji čak je utvrđeno da je proizvodnja kilograma goveđeg mesa odgovorna za veću količinu emisija štetnih gasova od trosatne vožnje automobilom. 
Lepota i zdravlje


nasetijelo @ 11:37 |Isključeno | Komentari: 0
Moždani udar je treći najčešći uzrok smrti
Epidemiološki podaci pokazuju da su bolesti krvnih sudova neprijatelj broj jedan u Srbiji, ali i u svetu. Među njima, moždani udar je treći najvažniji uzrok oboljevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta.
Bolest koja ostavlja trajne posledice
 Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće uzrokuje trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. 
 Vreme potrebno za rehabilitaciju nakon ove bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu. Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Nažalost, ako bolesnik i uspe da se oporavi do radne sposobnosti, bez strogih preventivnih mera rizik od ponovnog moždanog udara se povećava, a ovoga puta će gotovo sigurno koban.
Muškarci skloniji, a po žene kobniji
 Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod nežnijeg pola ona češće ima smrtni ishod. Nažalost, i među preživelima nekada je nemoguće sprečiti trajni invaliditet, bez obzira na napredak savremene dijagnostike i terapije.
 Dve trećine pacijenata starije je od 65 godina, ali od tri do četiri odsto bolesnika sa moždanim udarom čine osobe mlađe od 40 godina. Sa druge strane, iako se starosna granica spustila, ne može se sa sigurnošću razlučiti da li je broj pacijenata zaista povećan ili je to zasluga bolje dijagnostike.
Simptomi začepljenja krvnog suda u mozgu: 
 - Poremećeni pokreti jedne strane tela
 - Slabost
 - Nespretnost
 - Oduzetost ruke ili noge
 - Poremećaj osetljivosti
 - Trnjenje strane lica ili tela
 - Gubitak vida na jedno oko
 - Gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda
 - Nerazumevanje ili nemogućnost govora
Upozoravajući znaci
 Određenom broju moždanih udara prethode upozoravajući znaci, odnosno prolazni simptomi koji odgovaraju simptomima moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i nazivaju se tranzitorni ishemijski ataci (TIA). Osobe koje su imale ovakve simptome imaju značajno veći rizik nastanka moždanog udara, a uzroci zahtevaju detaljnu neurološku obradu. 
Faktori rizika
 Mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike dovode do nastanka ovog oboljenja. Na neke faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj. 
 Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće oboljevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom. 
Na šta možete da utičete:
 - povišen krvni pritisak
 - pušenje
 - srčane bolesti
 - poremećaji ritma srčanog rada (fibrilacija atrija)
 - šećerna bolest
 - povišene masnoće u krvi
 - značajno suženje karotidnih arterija
 - nezdrava ishrana
 - stres
 - fizička neaktivnost
 - gojaznost
Bolje sprečiti nego lečiti
 Da biste smanjili rizik nastanka moždanog udara, potrebno je da prekinete sa unošenjem namirnica koje obiluju zasićenim mastima i šećerima, smanjite unošenje soli i namirnica životinjskog porekla. 
 Zdrav način ishrane podrazumeva namirnice bogate nezasićenim mastima. To se posebno odnosi na unos maslinovog ulja, voća i povrća, hrane bogate biljnim vlaknima, kao i ribe. Pušenje može i do šest puta da poveća rizik nastanka moždanog udara, koji raste sa brojem popušenih cigareta. Srećom, već pet godina nakon prestanka pušenja rizik se izjednačava s rizikom nepušača. 
 Moždani udar je hitno stanje koje zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika. Primenjuje se terapija lekovima koji rastvaraju ugrušak. Na taj način ponovno se uspostavlja krvotok i sprečava odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija se primenjuje u prva tri sata od nastanka ishemijskog moždanog udara i rezervisana je za manji broj bolesnika. 
 Bolesnici sa prebolelim moždanim udarom počinju program rehabilitacije. Ovaj program je potrebno započeti što ranije, a treba uključiti i porodicu bolesnika.
Izvor: Zdravlje


nasetijelo @ 11:35 |Isključeno | Komentari: 0
Telefoniranje
"Gubite mnogo telesne tečnosti iz usta kad mnogo pričate", objašnjava Džanel Berlou iz privatne londonske klinike TMI. Ona kaže da je kod radnika koji su zaposleni na centrali ili u takozvanim kol centrima to glavni razlog zamora. To važi za sekretarice ili biznismene koji dobar deo poslova obave telefonirajući. Dehidratacija dovodi do zgušnjavanja krvi, čime se smanjuje dovod kiseonika u ćelije celog organizma. Ako ste primetili da u toku radnog vremena mnogo telefonirate, postarajte se da pijete više vode nego obično. Odmah ćete se bolje osećati. 
Nizak pritisak
 Dok je visok krvni pritisak opasan po zdravlje, nizak pritisak po pravilu izaziva osećaj zamora i iscrpljenosti. „Iako ne znamo precizno zašto je tako, pretpostavljamo da on dovodi do toga da se mozak ne snabdeva optimalnom količinom krvi“, kaže dr Piter Rou sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD. Najkarakterističniji simptom niskog pritiska jeste vrtoglavica kad naglo ustanete ili ako dugo stojite.
Uživanje u hrani
 Ako se radujete dobrom obroku, povećava se količina tečnosti za varenje hrane, pa naš organizam apsorbuje mnogo više hranljivih sastojaka iz namirnica. Kakve to veze ima s umorom? Manjak gvožđa je jedan od najčešćih uzroka umora kod žena, tako da je neophodno da obratite pažnju na pravilnu ishranu i ako je potrebno uzimate tablete gvožđa.
Zračenje
 Pozitivni joni, koje emituju električni uređaji ili erkondišni, izazivaju pojačano lučenje hormona koji nas čini umornim i depresivnim. Stručnjaci preporučuju korišćenje jonizatora da bi se povećala koncentracija negativnih jona u vazduhu pošto će nam oni popraviti raspoloženje i podići energiju. 
Loš jastuk
 Ako vam je jastuk loš, vrat vam neće zauzimati pravilan položaj dok spavate. To izaziva ne samo napetost i bolove vratnih mišića, već i lošiji protok vazduha dok spavate, a samim tim i umor. Stoga obavezno promenite jastuk koji je previše star.
Preterano planiranje 
 Ako spadate u ljude koji prave spisak stvari koje toga dana treba da urade, imate više šanse da se osećate umornim od osoba koje nemaju tu naviku. Istraživači sa Univerziteta Tilburg u Holandiji su otkrili da su osobe koje razmišljaju o tome šta sve treba da obave više sklone zamoru, jer ih teret tih obaveza previše pritiska.
Kompjuter
 Hormon melatonin nas stimuliše na san, ali sjaj monitora usporava njegovo lučenje, naročito ako gledate nešto što zahteva koncentraciju. Tako vam se povećavaju šanse da kasno legnete, što znači da ćete lošije spavati i ujutru ustati umorni. Lekari preporučuju da uveče nešto čitate ili slušate muziku, a sve što je vezano za kompjuter obavite pre toga.
 Izvor : Zdravlje


nasetijelo @ 11:29 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, lipanj 16, 2013
Eterična ulja protiv uboda, ugriza i ozleda
Osim ugodnih letnih trenutaka, povremeno se dogode i oni manje lepi jer lako se zavući na neko čudno mesto, dotaknuti nešto što nismo trebali ili se jednostavno naći na putu nekoj životinjici. Komarce i krpelje da ne spominjemo. Srećom, male nezgode, ogrebotine, ubode i modrice lako rešavamo upravo prirodom - i njenim eteričnim uljima
Prvi izbor za hitno i brzo djelovanje Lavanda prava (Lavandula officinalis) spas je na koji uvijek možete računati! Brzo se i lako nanosi direktno na kožu, bez straha od iritacije čak i kod djece. Kap ili dvije nježno nanesene na ranu dezinficirat će i zaustaviti krvarenje, smanjiti bol, potaknuti regeneraciju kože i zarastanje bez ožiljaka. Poželjno je imati je pri ruci naročito u prirodi!
 Ugodno bez letećih napasnika
Neki ljudi jednostavne mame kukce koji ih rado salijetaju, a da bi u potpunosti mogli uživati na svježem zraku i u okruženju biljaka unaprijed se trebaju pripremiti. U 10ml biljnog ulja badema (brzo se upija) dodajte ukupno 10 kapi eteričnog ulja eukaliptusa limunskog, lavande i geranija. Ovu mješavinu nanesite na kožu neposredno prije odlaska u prirodu, na dijelove tijela koji nisu pokriveni odjećom. Ukoliko ste zakasnili, a kukci su počeli sa svojim domjenkom na vašoj koži, nanesite 1-2 kapi lavande na ranu, ili namažite mješavinu od 10ml baznog ulja gospine trave s ukupno 10 kapi eteričnog ulja čajevca i kamilice rimske.
 Otrovni ubodi
Neki kukci su otrovni jer imaju žalac koji sadrži otrovnu vrećicu. U tu skupinu kod nas se ubrajaju: ose, pčele, pauci, škorpioni i crveni mravi. Kod uboda ose u jednu čajnu žličicu jabučnog octa dodajte 1 kap lavande širokolisne ili čajevca (eterična ulja će spriječiti infekciju, a jabučni ocat će neutralizirati otrov). Pazite jer ose mogu ubosti nekoliko puta! Ubod pčele može biti kompliciraniji jer pčela ponekad ostavljaju svoj žalac u koži. U tom slučaju najprije provjerite da li je žalac u rani i izvadite ga; tada ranu premažite mješavinom od 1 čajne žličice sode bikarbone i jedne čajne žličice vode, a u to dodajte 1 kap kamilice rimske ili lavande.
 Što s posjekotinama i ogrebotinama?
Djeca vole trčati, skakati, ludirati se, što često izazove manje nezgode. Kod posjekotina i ogrebotina ranu je potrebno očistiti komadićem mokre vate ili pod mlazom vode. Lagano nanesite, direktno na ranu, lavandu pravu ili mješavinu od 10 ml baznog ulja s ukupno 6 kapi lavande, kamilice rimske, bušina. Kako biste spriječili daljnju infekciju ili udarce, ranu možete pokriti zavojem ili flasterom. Za djecu manje dobi koristite manji broj eteričnih kapi: djeca do 2 godine - u 10ml baznog ulja dodajte 1 kap eteričnog ulja; djeca od 2 do 7 godina - u 10ml baznog ulja dodajte 3 kapi eteričnog ulja; za starije od 7 godina - u 10 ml baznog ulja dodajte 4 kapi eteričnog ulja.
 Uganuća i modrice 
Hladni oblozi su vrlo djelotvorni kod ublažavanja boli uganuća i modrica. Za pripremu u 500ml hladne vode dodajte 6 kapi eteričnih ulja (kamilice rimske ili lavande prave), umočite mali ručnik, iscijedite ga i stavite na bolno mjesto. Kad se ugrije ponovite nekoliko puta... Kako biste spriječili nastajanje modrice, samo mjesto udara premažite s 10ml kalofila (tamanu) ulja u koje ste dodali 10 kapi smilja. 
Napomena: kod ozbiljnih ugriza (zmije, vrlo otrovni pauci i sl.) te kod ozbiljnih ozljeda, hitno se javite najbližem liječniku, kao i u slučaju komplikacija koje primijetite na ubodenom ili ozljeđenom mjestu. Također, kod izbora eteričnih ulja obratite pažnju na ulja koju su fototoksična (bergamot, limun, grejp, gorka naranča - njen list i usplođe)...), a koja je najbolje izbjegavati ljeti. Naime, primjena tih ulja zabranjena je 24h prije izlaganja UV zrakama, kako ne bi oštetili kožu, izazvali stvaranje mrlja... Ulje kantariona (gospine trave) također je fototoksično!
 Trudince i dojilje ne bi trebale koristiti eterična ulja ili ih smiju koristiti u vrlo malim količinama.
Ulje ruzmarina zateže kožu
Aromaterapija vraća snagu i energiju iscrpljenom organizmu.
Aromaterapija je idealan način za održavanje dobre fizičke i psihičke kondicije, ublažavanje svakodnevnih tegoba i ulepšavanje života. Najveći broj eteričnih ulja koja se koriste tokom procesa aromaterapije deluje antibakterijski, antimikrobno i antivirusno, tako da pomažu jačanju imunog sistema organizma. Ona, za razliku od hemijskih antiseptika, napadaju klice, ali ne oštećuju zdravo tkivo. Stimulišu obnavljanje i rast zdravih ćelija, ublažavaju stres i jačaju oslabljeni krvotok.
 - Pored sposobnosti podsticanja regeneracije ćelija koja ukazuje na njihovo blagotvorno dejstvo na otpornost organizma, suštinski važno polje njihovog dejstva se vezuje za sposobnost vraćanja poljuljane emocionalne ravnoteže - objašnjava Tatijana Jevđović, spa i velnes instruktor iz holističkog centra „Beauty Imagini“.
 Pomoću aromaterapeutskih metoda eterična ulja veoma brzo prodiru u krvotok koji ih raznosi po celom organizmu. Ova važna osobina eteričnih ulja je i razlog velike efikasnosti aromaterapije koja koristi svestranost njihovog delovanja, jer ne postoji nijedno eterično ulje koje deluje samo na jedan tip tegoba.
Aromaterapijske lampe
 Najjednostavnija primena aromaterapije se odnosi na korišćenje aromaterapijskih lampi koje iznad mesta predviđenog za malu sveću imaju posudu za vodu u koju treba dodati par kapi ulja - blagodeti dejstva eteričnih ulja odmah će osetiti svi u prostoriji. Zbog toga je veoma važno odabrati ulje koje će svima da prija. Za osvežavanje prostora najvećem broju ljudi odgovara miris limuna koji istovremeno predstavlja i odličan dezificijens, smiruje i snižava krvni pritisak; eukaliptusa koji suzbija razvoj virusa i bakterija, olakšava prateće tegobe u slučajevima infekcije grla, kašlja, zapaljenja sinusa, glavobolja, odbija insekte. Ulje čempresa će dezinfikovati prostor, a idealan je za spavaću sobu da pomogne oslobađanju od svakodnevnih briga i da se lakše utone u san - ovo je posebno značajno za umirenje tegoba kod astmatičara, jer sprečava noćne napade.
Kupka
 Ukoliko imate vremena za kupku jednom nedeljno, neophodno je da odabrana eterična ulja pomešate sa određenim emulgatorom (med, slatka pavlaka), jer se ona ne rastvaraju u vodi. Ulja ćete odabrati prema vašim trenutnim potrebama. Ulje bora će povećati otpornost organizma, delovaće stimulativno i osvežavajuće, ublažiće bolove u mišićima, podstaći će cirkulaciju, delovaće kao dezodorans; ulje melise - matičnjaka delovaće na jačanje oslabljenog organizma, protiv mikroba, delovaće tonizirajuće, sedativno i antidepresivno, regulisaće menstrualni ciklus kod žena, sniziće krvni pritisak, smiriće i regulisaće plitko disanje i lupanje srca, posebno značajno za negu kože, naročito kod problema sa alergijama - maksimalno tri kapi na punu kadu vode; ulje lavande ima optimalnu primenu upravo kroz kupke koje će blagotvorno delovati na kožu kao i na ceo organizam i njegovo potpuno opuštanje.
Masaža
 Masaža predstavlja najdelotvorniji postupak u aromaterapiji, jer prilikom masiranja dolazi do potpunog prodiranja ulja u kožu i telo putem krvotoka i limfnog sistema. U kontaktu eteričnog ulja sa nervnim završecima u koži dolazi do trenutne reakcije nervnog sistema što dovodi do relaksacije i opuštanja. U neko od baznih ulja (susamovo, maslinovo, kokosovo, laneno, ulje od pšeničnih klica, jojobino, bademovo...) dodaje se uglavnom ne više od pet različitih eteričnih ulja koja treba da pomognu da se organizam dovede u potpunu ravnotežu. Kod upala mišića često će se koristiti ulje ruzmarina radi njegovog delovanja protiv bolova, na stimulaciju rada limfnog sistema, dijuretičkog dejstva, podsticanja razmene materije u tkivima, kao i regulisanja psihofizičke ravnoteže, krvnog pritiska, obnavljanja rada nervnog sistema, jačanja imunološkog sistema i olakšavanja starosnih tegoba. Pri tom, izuzetno je važno dejstvo na masnu kožu, kožne infekcije, rane koje teško zarastaju. Ulje timijana (majčine dušice) delovaće kao antiseptik, na pospešivanje zarastanja rana, protiv bolova, delovaće na poboljšanje pamćenja, a „rajski miris“ koji koža upije ozbiljno će delovati na odvažnost, srčanost. Ulje pomorandže će veoma dobro delovati na najveći broj ljudi, jer sa sobom nosi divnu energiju sunca i dobrog raspoloženja - deluje antiseptično, tonizira rad srca, popravlja crevnu peristaltiku, deluje sedativno, antidepresivno i analgetično.
Ostale metode
 Od ostalih načina primene aromaterapije bitno je pomenuti obloge, inhalacije, korišćenje saune… Ove metode su dovoljne da u trenutku promene loš osećaj, ublaže ili otklone neku tegobu.
Zaronite u eterični svet 
Etarska ulja pomažu telu u samoizlečenju jer jačaju imunitet stimulišući proizvodnju belh krvnih zrnaca. Osim toga, njihovi mirisi preko hipotalamusa deluju i na duh, što se podsvesno odražava na osećaj harmonije i dobrog raspoloženja.
 
U organizam dopiru kroz kožu masažom i kroz pluća udisanjem, a na oba načina stižu u krvotok i do svake ćelije. Da bi njihovo dejstvo bilo što blagotvornije važno je da se pravilno upotrebljavaju. 
Za masažu se koriste razređana u bazičnom ulju (na primer bademovom). U 100 mililitara bazičnog ulja doda se 20-50 kapi etarskog. 
Za pripremanje kupki, kao emulgator za ova ulja služi morska so, ili bazično ulje. U dve do tri kašike emulgatora stavi se 5-15 kapi etarskog ulja. 
Ukoliko se upotrebljavaju za inhalaciju, najbolje je da se koriste pomoću mirisnih lampica u koje se doda 5-15 kapi, zavisno od veličine prostorije u kojoj se lampica nalazi. 
Etarska ulja mogu da se upotrebljavaju i u vodicama za lice i telo, kao i u rastvorima za grgljanje. 
Abeceda etarskih ulja
 
 Badem - prirodni antioksidans, štiti ćelije kože od oštećenja i sprečava stvaranje bora. Dobro se apsorbuje, pomaže kod upaljene, oštećene i naborane kože. Koristi se za masažu i kao bazno ulje za mešanje sa etarskim uljima u aromaterapiji. 
Čajevac - moćan antiseptik i fungicid. Deluje i protiv upala, pa se koristi za tretmane akni i svih upalnih stanja kože. Pomaže kod neurodermatitisa, herpesa i nožnih gljivica. 
Eukaliptus - jak antiseptik. Koristi se za pročišćavanje disajnih puteva i protiv gripa, ali može da iritira osetljivu kožu. 
Geranijum - deluje na površinsko skupljanje tkiva, pa se koristi za lečenje zapaljenja kože i sluzokože i protiv celulita. 
Jasmin - opušta, smiruje i podiže samopouzdanje. Odlično je za negu suve kože i proveren je afrodizijak. 
Kedar - antiseptik, ublažava stres i fizičku napetost. Ima dezinfekciono dejstvo i često se dodaje muškoj kozmetici, naročito losionima i kremama posle brijanja. 
Lavanda - relaksira, umiruje, okrepljuje i balansira duh. Koristi se za sve tipove kože, posebno za problematičnu. Pomaže smirivanju opekotina, ubrzava epitelizaciju i uklanja ožiljke. Mogu da ga koriste i deca za miran san (jedna kap na jastuk).
Lavanda i njena čarolija
Gotovo da nema osobe koja barem jednom u životu nije uživala u blagodetima lavande. Bilo da se radilo o mirisu ili lekovitosti njenog ulja lavanda uvek iznova očarava, a njena svojstva poznata su iz davnina.
Lavanda je trajnica s ljubičastim cvijetovima koji rastu na dugačkim zelenim stabljikama. Specifičan miris lavande dolazi od molekula linalil estera, ulja koja se prenose zrakom i potiču njušne živce koji pak umiruju mozak, pa zbog toga sve više ljudi njezin miris koristi kako bi lakše zaspali, umjesto tableta za spavanje. Osim što će vas lavanda opustiti i uspavati, njen miris može vam pomoći u smanjenju osjećaja napetosti i tjeskobe. 
 Ono što je predivno kod te biljke je da je vrlo rasprostranjena i dostupna svima, a upravo je lipanj mjesec kada počinje cvasti. Kada se na stabljici otvore ljubičasti cvjetići, spremna je za branje. 
 Šta vam lavanda pruža?
 Cvetovi
 Osušite cvjetiće lavande, stavite ih u gazu ili platnenu vrećicu i u ormar sa zimskom odjećom, koju će miris lavande štititi od moljaca i drugih sličnih nametnika. 
 Također, osušene aromatične cvjetiće možete staviti u posudicu ili pak cijele cvjetne stabljike u vazu kako bi vam prostorija u kojoj boravite imala ugodan i opuštajući miris. 
 Suhe cvjetiće, također možete staviti u sapun koji ste pripremili kod kuće ili ih već ubaciti u neki neutralniji tekući sapun za tijelo.
 Čaj od lavande izvrstan je za umirenje želuca i pomoć pri probavi. Naime, ulje lavande opušta mišiće probavnog sustava i smanjuju grčeve u želucu i crijevima nakon jela, te smanjuje vjetrove. Čaj pripremite tako da stavite punu žličicu sušenih cvijetova lavande u dva do tri decilitra kipuće vode, pustite da odstoje 10 minuta, procijedite cvjetiće i kada se čaj malo ohladi, popijte ga. 
 Također, čaj možete koristiti kao oblog ili kao sredstvo za ispiranje rana. Sve što trebate je u čaj namočiti krpicu, očistiti i omotati ranu. Naime, lavanda ima antibakterijska svojstva, te sprečava infekcije.
 Ulje
 Ukoliko se želite u umiriti i uspavati, sve što trebate je u raspršivač koji ste napunili s vodom, staviti nekoliko kapljica lavandinog ulja i poprskati po sobi, kako bi se zrakom raširio opuštajući miris. Ukoliko nemate raspršivač, u kipuću vodu stavite nekoliko kapljica eteričnog ulja i udišite paru.
 Također, lavandino ulje ili šaku osušenih cvijetova možete staviti u kupku koja će vas sigurno opustiti.
 Nekoliko kapljica eteričnog ulja možete staviti u ulje za masažu, koje će se upiti u kožu i direktno umirujuće utjecati na središnji živčani sustav. Ulje od lavande može se nanositi izravno na kožu, posebno na mjesta gdje imate određene upale ili rane. No budite oprezni, jer neki ljudi mogu razviti preosjetljivost, pa lavandino ulje nije loše pomiješati s baznim uljem. 
 Ukoliko vas boli glava, ulje možete nanijeti na sljepoočice i lagano umasirati. Brzo ćete osjetiti olakšanje. 
 Ulje lavande općenito ima analgetska svojstva, jer djeluje na živčane impulse koji prenose bol. Sve što trebate je na bolno mjesto utrljati nekoliko kapljica lavandinog ulja koje ste prethodno pomiješali sa žlicom baznog ulja. Lavandino ulje nanesite na mjesta uboda insekata, što će vam dobro doći u ljetnim mjesecima.
Eterična ulja - lekovita svojstva esencijalnih ulja
Eterično ulje anisa deluje kao regulator menstrualnog ciklusa, pospešuje cirkulaciju, pa samim tim pomaže kod uklanjanja celulita. 
Eterično ulje bora lekovito deluje pri svim infekcijama disajnih puteva, astme i bronhitisa. Koristi se i za masažu zglobova i mišića. 
 Ulje eukaliptusa je jedno od najjačih antiseptičkih ulja. Zato je idealno za spuštanje povišene temperature i za inhalaciju. Olakšava disanje, smanjuje simptome gripa, pomaže otapanju naslaga sluzi, umanjuje bolove i jača imunitet. 
Eterično ulje cimeta pomaže pri lečenju gripa, prehlada, kašlja i virusnih infekcija.
Etarsko ulje čempresa ima snažno adstrigentno, diuretičko, antireumatičko, antiseptičko i tonizirajuće dejstvo. Sprečava prekomerno znojenje i odlièan je prirodni dezodorans. Podstiče cirkulaciju, sprečava pucanje kapilara i krvarenje desni. Neguje zrelu kožu i usporava njeno starenje. 
Ulje čajevca se preporučuje kod problema na koži, kao što su neurodermitis i akne, kod infekcije zubnog mesa i vaginalnih infekcija, i ozleda i opekotina. Pomaže i kod prehlada, angina, gripa i konjuktivitisa.
Ulje grejpfruta je popularno, pre svega, zbog svog antidepresivnog i tonizirajućeg dejstva. Ublažava bolove, naročito u slučajevima migrena nervnog porekla. S obzirom na svoja diuretièka svojstva i stimulativno dejstvo na limfni sistem, koristi se i za terapiju gojaznosti i celulita.
Virtualni grad
serbianforum
Femina.hr


nasetijelo @ 07:30 |Isključeno | Komentari: 0
Pivski kvasac je u narodnoj medicini poznat kao lek za mnoge bolesti. 
 Preporučuje se u svim životnim dobima jer štiti jetru, oči, kožu, pomaže nestanku akni, otklanja umor, održava ravnotežu crevne flore, sprečava mučninu, ublažava teškoće sa varenjem i podstiče gubljenje težine. 
Najbolje ga je uzimati suvog, jer ga tako organizam u potpunosti iskorišćava, sa vodom, uz glavne obroke. Dnevna doza, podeljena u tri jednaka dela, treba da iznosi između šest i deset grama. 
 U svežem stanju ga ne treba uzimati jer se brzo kvari, gorkog je ukusa, izaziva nadimanje. Uz to, gljivice kvasca u organima za varenje uzimaju vitamine B grupe iz hrane, koje su im potrebne za razmnožavanje. Tako organizam ostaje uskraćen za ove vitamine i druge hranljive sastojke iz hrane. 
 Od korisnih sastojaka posebno se ističu proteini, jer su slični proteinima životinjskog porekla. 
 Šećer, gvožđe, oligoelementi i vitamini, posebno B grupe, sastojci su koji daju izuzetnu vrednost pivskom kvascu. 
 Suvi pivski kvasac ima značajnu ulogu u dijetoterapiji više bolesti. Pomaže kod dijabetesa, oboljenja organa za varenje, upale želudačne sluzokože, čira na želucu, oboljenja jetre i žučnih puteva, zatvora.
 Pivski kvasac trebalo bi uzimati bar dva puta godišnje, i to u trajanju od dva meseca, jer je toliko potrebno da se ispolji njegovo delovanje. 
 U slučaju posebnih tegoba, uzima se dva puta dnevno do izlečenja.
 (Večernje novosti)


nasetijelo @ 07:22 |Isključeno | Komentari: 0
ponedjeljak, svibanj 13, 2013
Lovorov list (Laurus nobilis) potiče iz Male Azije, odakle se raširio po Mediteranu. Legenda kaže da su u proročištu u Delfima žvakali lovorov list ili ga palili i udisali mirisni dim da bolje "vide" budućnost. Grčka reč za lovorov list je dafni (po mitu o nimfi Dafne koju je Gea pretvorila u drvo lovora da joj pomogne da pobegne od Apolona). U doba starog Rima se verovalo da lovor štiti od kuge, ali i munja i grormova (rimski imperator Tiberije nosio je lovorov venac za vreme oluje) a carevi, heroji i pesnici su kao znak počasti nosili venac od lovorov lista. U Engleskoj su verovali da lovor štiti od zlih sila, pa su deci davali ime Lorens (izvedeno od rimskog naziva za lovor), a u drugim zemljama Lars, Lorenco i Loran.
 Najpoznatije vrste lovorovog lista su mediteranski i kalifornijski (ima jači ukus).
 Sastav i dejstvo
 * Iz lovorovog lista u hranu ulaze brojni vitamini i minerali. Dobar je izvor vitamina A i C, kao i gvožđa i mangana, a u manjoj količini ima i kalcijuma, kalijuma, magnezijuma.
 * U srednjem veku se verovalo da lovorov list izaziva abortus ali i da ima magične osobine. Nekad se koristio i da se oteraju moljci jer laurinske kiseline imaju insekticidne osobine. 
 * Koristi se da snizi šećer u krvi, protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija, čira na želucu, reume, amenoreje i kolika. 
 * Lovor je poznato sredstvo koje steže, deluje protiv nadimanja, olakšava varenje, ima diuretičke osobine i koristi se da izazove povraćanja.
 * Ulje lovora se upotrebljava u tretmanu modrica i uganuća. 
 * Koristi se protiv glavobolje jer sadrži partenolide, sastojke koji blagotvorno deluju na migrenu. 
 * Sadrži eugenol, supstancu koja deluje protivupalno i antioksidantno.
 * Oblog od tkanina potopljene u vodu u kojoj je provrio lovorov list pomaže kod prehlada, gripa, kašlja i bronihitisa. 
 * Masiranje esencijalnim uljem lovora pomaže kod uganuća, otoka, bolova u leđima, artritičnih i reumatskih bolova.
 * Lovorov list posebno pomaže u varenju proteina. 
 * Ispiranje kose vodom u kojoj je stajao lovorov list pomaže protiv peruti.
 Izvor: Herboteka


nasetijelo @ 11:25 |Isključeno | Komentari: 0
Bosiljak je odlično sredstvo za umirenje živaca, a pored toga pomaže kod raznih grčeva i upala u želucu, poboljšava apetit, deluje protiv nesanice i odličan je dodatak hrani
 Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i začinska biljka. Smatran je svetom biljkom, jer njegov miris leči dušu i telo. U antičkoj Grčkoj zvali su ga kraljevski jer je samo vladar svojom rukom smeo da bere strukove ove biljke. Prema nekim starim zapisima, u srednju Evropu su ga preneli monasi u 12. veku. Za bosiljak je potrebno tlo bogato humusom, kao i sunčana i od vetra zaštićena staništa. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje preterano hladnom vodom.
Najvažniji začin u kuhinji
 Posebnim mirisom listova, bosiljak je sam po sebi potpun pa će se mnogi kuvari, i profesionalci i amateri, složiti s tim da, čim ga pomirišu, dobiju ideju za jelo. Moderna kuhinja je nezamisliva bez bosiljka kao jednog od začina. Bilo da se dodaje masnim i jakim jelima ili hrani s paradajzom, gde se posebno ističe njegova aromatičnost, on je nezaobilazan dodatak koji daje posebnu notu hrani. Bosiljak izvrsno dopunjava ukus belog luka, majčine dušice, limuna i paradajza, a s obzirom na to da pomaže protiv nadutosti, bosiljkom je dobro začiniti jela od graška i ostalih mahunarki.
Lekoviti deo biljke
 Za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom. Bosiljak se koristi za smirenje, protiv grčeva u želucu, lečenje astme i zapaljenja bubrega. Upotrebljava se i za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Najčešće se primenjuje u obliku čajeva. Osim u ishrani i medicini, bosiljak se često koristi i u kozmetici, u izradi aromatičnih ulja, sapuna i parfema.
Izvor: Stil magazin


nasetijelo @ 11:22 |Isključeno | Komentari: 0
srijeda, svibanj 8, 2013
Odaberite mirise koji vam najviše odgovaraju, nakapajte ih na maramicu, u mirisnu lampu ili ih dodajte kupki, opustite se i uživajte u blagodetima aromaterapije. Otkrivamo vam terapeutska dejstva nekih aromatičnih biljaka.
BOSILJAK – osvežava, relaksira, deluje protiv psihičke iscrpljenosti, potištenosti, podstiče pamćenje i koncentraciju
EUKALIPTUS – bistri um, podstiče živahnost, deluje kod psihičke prezasićenosti i bezvoljnosti, podstiče koncentraciju
GREJPFRUT – relaksira, osvežava, podstiče osećaj poverenja, deluje protiv stresa, depresije i osećaja straha, a podstiče dobro raspoloženje i miroljubivost
IRIS – ruši psihičke blokade i uspostavlja unutrašnju ravnotežu
JASMIN – podstiče osećajnost i poverenje, deluje protiv psihičke iscrpljenosti, stresa, uklanja strah i osećaj nesigurnosti, podstiče libido
KAMILICA – opušta, potiskuje teskobu, nemir, ljutnju i bes, smiruje i smanjuje psihičku osetljivost
LAVANDA – uspavljuje, relaksira, umiruje, smanjuje brige i teskobu, oslobađa od stresa, pozitivno deluje kod depresije
LIMUN – podiže koncentraciju i pamćenje, razbuđuje, oslobađa od stresa, razgrađuje strah, pozitivno deluje kod depresije, deluje protiv psihičke iscrpljenosti i bezvoljnosti, podstiče osećaj sreće
METVICA – revitalizuje, osvežava, podstiče dobro raspoloženje i aktivnost, pamćenje, koncentraciju i libido
POMORANDŽA – umiruje, podstiče osećaj sigurnosti i zadovoljstva, razgrađuje strah i ljutnju, podstiče poverenje, pozitivno deluje kod depresije i podstiče osećaj sreće i miroljubivosti
SANDALOVINA – otklanja zabrinutost, deluje protiv depresije i psihičke iscrpljenosti, otklanja tugu i žalost
RUŽA – uklanja nervozu i bes, smanjuje zabrinutost, pozitivno deluje kod depresije i bezvoljnosti, smanjuje žalost i osećaj usamljenosti, ublažava napade panike i stres
RUZMARIN – osvežava, razbuđuje, oživljava, harmonizuje, deluje protiv iscrpljenosti, podstiče pamćenje i koncentraciju
Postoji nekoliko načina na koje možete da koristite eterična ulja.
U ajurvedi, staroj indijskoj metodi lečenja, smatra se da prijatni mirisi aromatičnih ulja, koja možete da dodate u kupke ili da utrljate u kožu, pomažu da ublažite bol, ojačate imunitet, otklonite umor, ali i da se opustite i oslobodite stresa.
KUPKA – otklanja bolove u mišićima, probleme s cirkulacijom, umor i nesanicu. Eterična ulja nemojte sipati direktno u vodu, već ih prvo pomešajte s medom.
MASAŽA – najdelotvornija i najbrža metoda, jer ulje prodire direktno u kožu i u dodiru s nervnim završecima izaziva trenutnu reakciju nervnog sistema.
OBLOGE – sipajte pet kapi ulja u 100 ml vode, time natopite peškirić, stavite na kožu i držite pola sata. Tako ćete ublažiti bolove u zglobovima, bolne menstruacije, uganuća, opekotine.
INHALACIJA – nekoliko kapi ulja sipajte u posudu s kipućom vodom, glavu prekrijte peškirom i udišite 10–15 minuta. Ovom metodom uspešno ćete se izboriti protiv prehlade, kašlja, upale sinusa, glavobolje.
Izvor: Blic Žena 


nasetijelo @ 22:05 |Isključeno | Komentari: 0
Gotovo da nema domaćice koja se prilikom pripremanja jela nije opekla na vrelu ringlu ili prosula po sebi tek spremljeno jelo ili supu. Deca su takođe sklona da nesmotreno dotaknu vrelu rernu ili vruću šerpu. I naravno, koža se zacrveni, pojavljuju se plikovi i čitav niz neprijatnosti. Opekotine spadaju u najopasnije i najbolnije povrede kože bez obzira na to na šta ste se opekli - na peglu ili šporet, ili ste došli u dodir s nekim hemijskom sredstvom ili ste pak jednostavno sasuli na sebe vrelu kafu ili čaj. Opekotine su oštećenja tkiva pod dejstvom visokih temperatura plamena, vrele vode ili druge tečnosti, usijanih predmeta, ali i sunca. 
Opasna vatra 
 Najteže opekotine su od otvorenog plamena. Sve one su po pravilu praćene dubokim oštećenjem tkiva, njegovim raspadanjem, gnojenjem i prodorom toksičnih materija u krvotok. Još jedna stvar koja izdvaja ovu vrstu opekotina od svih ostalih jeste povreda disajnih puteva. Najgore prolaze osobe koje su se, pored opekotina, otrovale toksičnim produktima požara, pre svega ugljen-monoksidom. Lekari kažu da najviše ljudi strada u požarima upravo zbog gušenja otrovnim gasovima. 
Pažnja, vrela voda! 
 Najčešće povrede u kuću nastaju od ključale vode, kafe, čaja... To ponekad mogu biti čak i opekotinama drugog ili trećeg stepena. Pregrevanje tkiva na temperaturi preko 52 stepena Celzijusa uslovljava njegovo nepovratno odumiranje. Ali to nije sve! Remeti se rad celog organizma: dolazi do razaranja eritrocita, zgušnjavanja krvi, skoka hemoglobina do kritične granice i bubrežne insuficijencije (bubrezi otkazuju i naglo se smanjuje količina mokraće koju organizam izluči u 24 sata). 
 Naravno, teške opekotine retko nastaju ako prospete proključalu vodu iz džezve, ali situacija može da bude zaista ozbiljna ako vam se sa šporeta omakne puna šerpa vrele supe. 
Hemijske opekotine 
 Opekotine kiselinom nastaju uglavnom u industriji ili ako kod kuće nestručno baratate nekom kiselinom ili kaustičnom sodom. Hemijske opekotine su veoma podmukle jer se teško skidaju. Osim toga, kiselina ima dugatrajno dejstvo i polako izjeda opečeno tkivo, često do kosti. 
Šest pravila prve pomoći 
 - Najvažnije je da se povređeni deo tela dobro rashladi vodom iz slavine (ne previše ledenom) najmanje 15 minuta. Prethodno treba skloniti odeću sa povređenog dela tela. Plikove nipošto ne bušiti! 
 - Ne stavljati nikakve bapske lekove, kao što su ulje, puter, mastilo, pasta za zube i sl. jer sprečavaju rashlađivanje kože. Na opečeno mesto se stavi sterilna gaza koja ne sme da se steže zavojem i služi kao zaštita od infekcije. Ako osećate jake bolove, popijte „ibuprofen“. 
 - Ukoliko opekotine zahvataju veliku površinu (preko 10 odsto), kod povređene osobe može da se javi šok: povremeni gubitak svesti, nagli pad pritiska, jak osećaj žeđi. Odmah treba pozvati Hitnu pomoć. Dok čekate, možete da date povređenom 15 do 20 kapi valerijane u pola čaše vode i da ga uvijete u čist platneni čaršav. 
 - Ukoliko je reč o hemijskoj opekotini, zahvaćeno mesto treba ispirati vodom duže od 15 minuta. Ukoliko su kiselina ili baza (npr. kaustična soda ili negašeni kreč) dospeli na kožu preko odeće, prvo treba dobro isprati odeću, a onda je tako mokru pažljivo skinuti s povređenog mesta. Ako je neophodno, isecite je makazama. 
 - Mesto opečeno bazom pokriva se sterilnom gazom namočenom u rastvor borne kiseline (kafena kašičica u čaši vode) ili razblaženim, sasvim slabim rastvorom sirćeta. 
 - Ako je opekotina od kiseline, gazu namočite rastvorom sode-bikarbone (kafena kašičica u čaši vode). 
Prema stepenu oštećenja kože razlikujemo četiri stepena opekotina: 
 Opekotine prvog stepena odlikuju se crvenilom, malim otokom površinskog dela kože i neprijatnim bolom. To su ipak najblaže opekotine i zaceljuju za nekoliko dana. 
 Kod opekotina drugog stepena javljaju se plikovi, a oko njih koža je crvena i otečena. To znači da su oštećeni i donji slojevi kože i da bolna mesta zahtevaju posebnu obradu i lečenje. 
 Opekotine trećeg stepena su veoma ozbiljne i zahvataju sve slojeve kože, tkiva, mišića, nerava i krvnih sudova. Zahtevaju hiruršku obradu i specijalno lečenje. 
 Opekotine četvrtog stepena dovode do totalnog ugljenisanja kože i potkožnog tkiva, mišića, krvnih sudova i kostiju. 
 Teške opekotine su opasne i zbog toga što mogu izazvati šok organizma i nagli prestanak životnih funkcija, što ponekad dovodi do smrti.
Izvor: Zdravlje


nasetijelo @ 21:31 |Isključeno | Komentari: 0
subota, ožujak 16, 2013
Ujed insekata su lokalna reakcija kože na toksine (otrove) koji su ubrizgani u kožu od strane niza različitih insekata. Vrlo su česti, a neke osobe su osetljivije od drugih. Insekti ugrizu jednom ili dvaput, zbog čega ostanu male tačke na koži koje svrbe nekoliko dana. Ponekad prerastu u plikove, naročito na nogama . Većina ujeda insekata dese se na otkrivenim mestima gde insekti mogu doći do kože. Grupe ujeda insekata ponekad se mogu pojaviti na telu, tamo gde se insekt podvukao pod odeću. 
Glavna karakteristika ujeda insekata je svrab koji se u toploti pogoršati. Hlađenje mesta ujeda sa mokrom hladnom maramom za lice može pomoći. 
UJED KRPELJA 
 
Krpelji su najaktivniji u prole’e i jesen, a zadržavaju se u travi i grmlju. Ujed krpelja na nosi mali, ali izvestan rizik oboljevanja. Ra;una se da je kod nas, u enzootskim žarištima, inficiran jedan od deset hiljada krpelja. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najčešce Lajmske. Krpelji prenose uzročnike niza zoonoza: virusni krpeljski meningoencefalitis, Coxiella burneti, Rickettsia conort, Rickettsia rickettsi,Borrelia recurrentis, Fruncisella iniarensis. 
Nakon ujeda krpelja zaostaje katkada crvena papula koja svrbi i koja nestaje za nekoliko dana, ali se može inficirati. Ako u koži ostane deo krpelja, nastaje granulom. 
Prva pomoć 
Krpelja treba što pre ukloniti sa kože, pazeći da ne zaostanu delovi rilice. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledeće: parčem konca zavežite čvor oko krpelja (na vratu) i uvrćite konac postepeno stežući omču. Vrlo brzo kada ga konac uvrne krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Nikada nemojte uvrtati, cimati, cediti, gnječiti ili bušiti krpelja. Nemojte koristiti ni narodne lekove kao što su vazelin, benzin ili vruća šibica. Ukoliko niste sigurni u svoje sposobnosti, onda je bolje odete kod lekara koji će lako, bezbolno i brzo izvaditi insekta iz kože. Uvek posle boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili sigurni da nema zakačenog krpelja. Crvenilo na koži ostaje još dan-dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub počne da se širi obavezno potražite lekara. 
Profilaksa-preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa do četiri dana nakon ujeda može da se sprovede specificnim humanim imunoglobulinom. Za trajno izložene osobe može da se sprovede aktivna imunizacija sa tri doze inaktivirane vakcine 
UJED PAUKOVA 
 
Kod nas je od praktičnog značaja pauk nazvan crna udovica. 
Ženka, koja ujeda, ima raspon nogu do 5 cm i karakteristične crvene tačkice na leđima. Zadržava se po šumama, podrumima i nužnicima. Poseduje jak neurotoksin koji deluje nadražajno na centralni i periferni nervni sistem, uključujuci i vegetativni deo. 
Često mesto ujeda je područje polnih organa i međice. Budući da mesto uboda nije upadljivo, dijagnoza u početku, pogotovo kod malog deteta, koje ne zna da opiše šta se dogodilo, nije laka. Obično se najpre diferencijalno dijagnostički pomišlja na akutni abdomen ili neku intoksikaciju. 
U trenutku ujeda nastaje oštar bol. Nakon 15 do 20 minuta grčeviti bolovi koji se šire od mesta ujeda i mogu obuhvatiti ceo trup i ekstremitete. Bolovi dolaze u talasima. Trbuh može biti tvrd. Postoji slinjenje, muka, povraćanje, znojenje, glavobolja, tremor (podrhtavanje), parestezije, hipertenzija, otežano disanje. Nakon nekoliko sati bolovi jenjavaju, ali se mogu javljati još nekoliko dana. 
Prva pomoć 
Odmah povređenog treba transportovati u bolnicu. Neposredno olakšanje može pružiti vruća kupka ipolagana intravenska injekcija 10% Calcihepta 5-10 ml polako uz nadzor rada srca i prekid u slučaju usporenja frekvencije. Analgetici se daju po potrebi. 
Definitivno lečenje sastoji se u davanju specifičnog antiseruma i može se ponavljati 
Obad ume biti vrlo nezgodan. Na njega se češće nailazi u blizini sela ili recimo u blizini polja za ispašu. Napada velike sisare (krave, konje). Ubod je vrlo bolan, i preporučuje se hlađenje. Moguće su i upale, tako da bi antibiotska mast dobrodošla. 
ALERGIJSKE REAKCIJE 
Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom-alergenom.. Ukoliko je reč o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada. U tom momentu žrtva kolabira i gubi svest. Ovi simptomi se javljaju već nakon 5-15 minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata. Razvoj i produbljivanje tegoba se može razvijati i satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4 časa tegobe ponovo jave. Ovo se zove bifazična reakcija. 
Prva pomoć 
Anafilaksija se mora urgentno lečiti jer se respiratorne tegobe i šok razvijaju veoma brzo. Ukoliko osoba primećuje poremećaj svesti, nestabilnost, pritisak pada, ono što se može uraditi na ulici, u restoranu ili bilo gde van bolnice je postaviti obolelog u ležeći položaj, podići mu donje ekstremitete iznad nivoa glave kako bi se poboljšalo vraćanje krvi u srce. To će za trenutak usporiti pad pritiska. Takvim pacijentima treba glavu okrenuti u stranu i što pre pozvati hitnu pomoć-ali napomenuti da mislite da je osoba možda sa znacima anafilaksije. Ukoliko je osoba bez svesti, treba proveriti da li su usta i nos prohodni i ukoliko nisu izvaditi strana tela (veštačke vilice, zalogaje hrane itd...) Nakon toga ih staviti na bok sa glavom takođe okrenutom u stranu. Izuzetak čine osobe koje su svesne i imaju jak osećaj gušenja. Njima treba pomoći da sede. U najvećem broju slučajeva dalje lečenje može obaviti samo stručna ekipa koja dalje daje adrenalin, pronalazi i stavlja iglu u venu i transportuje obolelog do bolnice. 
Ujed pčele, ose i stršljena 
   
Većina insekata koji žive u našem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio život čoveka. Najčešći ubodi su od pčele, ose, stršljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Međutim, ako u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije. 
Većina insekata koji žive u našem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio život čoveka. Najčešći ubodi su od pčele, ose, stršljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Međutim, ako u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije. 
Pčela napada samo kada je ugrožena, i pri tom gubi žaoku i umire. Osa isto kao i pčela, bode samo u odbrani. Stršljen napada retko u samoodbrani, ili kada brani svoje gnezdo. Stršljen ima veću žaoku nego osa, i iz tog razloga i više boli. 
Klinička slika 
Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Na mestu uboda nastaje: intenzivan bol, edem, papula i svrab. U području genitalija i lica može nastati znatan edem (otok), a posebno je opasan ubod u unutrašnjost usta ili orofarinksa sa velikim otokom i opstrukcijom disajnih puteva. 
Otrov pčele, ose i stršljena ima snažno lokalno iritativno i potencijalno opšte toksično delovanje. Nakon uboda, koji je praćen najčešće bolom, pojavi se peckanje, a koža na ozleđenom mestu pocrveni. Po ubodu pojavljuju crveni pečati po telu, otok, otežano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja tešku komplikaciju koja može dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuće lekove. Bez obzira što je ujed insekta u našem kraju bezopasan, on je sam po sebi neugodan, a nekiput može biti i način na koji se unesu u organizam klice zaraznih bolesti.Opšte toksično delovanje ispoljava se: u vidu hemolize i bubrežne insuficijencije ili 
parasimpatomimetskom hiperaktivnošću, posebno nakon uboda stršljenja čiji otrov sadrži veću količinu acetilholina, što izaziva povraćanje, proliv, miozu (suženje zenica), salivaciju (lučenje pljuvačke), nemir. 
U preosetljivih osoba moguć je pravi anafilaktički šok. 
Kako reagovati 
Ne treba dirati i češati obolelo mesto. Možete ga hladiti ispod mlaza hladne vode i staviti na njega komadić leda iz frižidera. Lokalno staviti oblogu sa ledom, kortikosteroidnu mast ili kremu. 
Ukoliko se radi o ujedu pčela, trebalo bi pčelinju žaoku sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako nemojte da pokušavate da uhvatite žaoku pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge. Nakon ujeda pčele, ose ili stršljena budno pratite pojavu znaka preosetljivosti kaoš to su jak bol i otok ili kratak dah i otežano disanje bilo kog stepena. Osobe kod kojih se takvi simptomi jave posle prvog ujeda često razviju preosetljivost, ili alergiju na otrov, a u tom slučaju ujed insekta naredni put može biti fatalan ukoliko se ne primeni hitno lečenje. Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah treba krenuti lekaru jer nekada može doći i do gušenja zbog toga. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera. 
Ako imate reakciju na ujed koja je barem malo jača od blagog bola i umerenog otoka, prijavite to lekaru koji će vam verovatno preporučiti testiranje na alergiju. Ukoliko se ustanovi da postoji alergija, verovatno ćete za sve izlaske napolje morati da nosite opremu protiv ujeda pčela, barem u sezoni kada ih ima. Preosetljivost na pčelinji otrov može da se javi i bez prethodnih znakova upozorenja, naročito kod malih beba. Ako se posle ujeda javi koprivnjača po celom telu, otežano disanje, promuklost, šištanje, jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, zadebljan jezik, naduvenost lica, vrtoglavica ili nesvestica, tražite hitnu medicinsku pomoć. 
Reakcija lekara 
Posle smirivanja lokalne reakcije, hladnim oblozima, ili kortikosteroidnim kremama terapija je antialergijska i zavisi od težine kliničke slike. Ordiniraju se antihistaminici i kortikosteroidi. 
U slučaju anafilaktičkog šoka odmah se ordinira intravenozno rastvor adrenalina, a u najtežim slučajevima i intrakardijalno. Zatim se u infuziji daju antihistaminici, kortikiosteroidi, noradrenalin, kardiotonici i dr. U najtežim slučajevima se daje kiseonik i mora da se izvrši traheotomija ili endotrahealna intubacija. 
dr Sonja Ilić


nasetijelo @ 11:20 |Isključeno | Komentari: 0
Postoje mnoge tehnike kojima se ljudi služe. Ponavljanje je jedna od najboljih. Što više ponavljamo dobre stvari, manje ćemo imati vremena za loše stvari, a ono što je dobro dublje se urezuje u naš um. Ako bolje shvatimo kako mozak radi, lakše ćemo doći do cilja. 
Kako nastaje neka navika? Ćelije mozga su povezane linijama ili vezama. Svaka nova informacija koju naučimo predstavlja novu liniju ili vezu izmedju ćelija mozga. Pri svakom vezivanju cipela upisuju se novi detalji. Za govor su linije drugačije. Što više učimo da govorimo, linije su sve dublje. Ponavljanje je ovde jako bitno. Veza izmedju moždanih ćelija zove se sinapsa, i tu se dešava električni proces sličan pucketanju prstima. Kada impuls prolazi sa jedne na dugu ćeliju, na ćeliji mozga nastaje mala kvrga. Vremenom ova izbočenja rastu i smanjuju udaljenost izmedju dve ćelije mozga. Svaki put kada ponovimo tu aktivnost, udaljenost je sve manja i manja, a mi to možemo sve brže da ponovimo (npr. vezivanje pertli: deca to nespretno rade i pri tom prave pokrete jezikom, jer ovaj put nije uhodan. Kasnije mozak sam kaže da jezik ne pomaže pri vezivanju pertli i zato odrasli ne izbacuju jezik dok vezuju cipele). 
Milijarde takvih veza nalazi se u mozgu. Pretpostavimo da je jedna takva veza loša navika, npr. pušenje. Što više pušite, razlika izmedju ćelija se smanjuje i vi pušite sve brže i više. Onda stisnete zube i odlučite da prestanete sa pušenjem, i razbijete jednu vezi izmedju moždanih ćelija, ali ostale veze čekaju novu cigaretu i to vas izludjuje, jer postoji još dosta veza koje vas teraju da pušite. I kada dodje trenutak slabosti, zna se šta se dešava - vraćamo se na lošu naviku, i nove veze ponovo nastaju. Šta sada učiniti da se oslobodimo ovih veza? Bilo bi dobro kad bi neurohirurg mogao da nam prekine sve ove veze, ali i najbolji neurohirurg ne može da raskine veze za naše loše navike. Potrebno je da što više ponavljamo dobre stvari. 
Evo nekoliko korisnih saveta za ostavljanje pušenja. Zamislite da odjednom imate jaku želju za pušenjem, ili za nekom lošom navikom koju imate. Taj stari djavo vam viče na uvo: "Hajde, učini to!", i vi imate jaku potrebu da to učinite. Evo šta da radite: "Gledajte na sat jedan minut i mislite na nešto drugo, pozitivno i lepo (godišnji odmor ili telefonski poziv, neki radostan dogadjaj). Možete da pročitate nešto kratko i lepo. Ako posle jednog minuta još uvek imate jaku želju, ponovite ovo u toku još jednog minuta. Ja često slušam duhovnu muziku. U toku drugog minuta razmišljajte o nečem dobrom i pozitivnom. Na kraju drugog minuta, ako je taj nagon još u vama, gledajte na sat još jedan, poslednji minut. Doktori i psiholozi se slažu da ako ne odgovorite na neki nagon 3 minuta, potreba nestaje. Nagon funkcioniše samo ako mu odmah popustite. Zato se i zove nagon, jer vas nagoni da nešto odmah učinite. Ako uspete da se uzdržite 3 minuta, on će potpuno nestati. 
Nekad to uradimo i ne znajući. Na primer, možda ste se vozili autobusom, a za 30 minuta stići ćete kuci. Odjednom vam se ide u toalet, ali kažete sebi da ćete to obaviti za 30 minuta. Iako imate taj nagon, mozak govori telu da nagon neće biti zadovoljen sada. I vi razmišljate o nečem drugom. Kad dodjete kući, mozak kaže: "Sada nema izvlačenja." Vaš mozak govori telu šta da čini. Što više vežbate vaš mozak da rukovodi telom, imaćete jači karakter. Slab um uvek popušta svemu. Ako se čvrsto ne založite za nešto, pašćete pod taj uticaj. Zato razvijajte um da bi imali pravilan izbor. Loš izbor automatski dolazi. Da bi bili na pravom putu, potrebno je uložiti napor. Zato je potrebno vreme i vežbanje, ali to nije tesko, treba to činiti. Ako to ne činimo, rezultati mogu biti katastrofalni. 
Marko, moj cimer na koledžu, voleo je da ide na zabave, u noćne klubove i pije alkohol. Jednom se vratio kasno pijan i spreman za svadju. Ubrzo, Marko je pao na krevet. Ujutru sam učio u biblioteci. Kad sam se vratio, Marko se tek probudio i sedeo je na krevetu. Nismo ništa govorili. Marko je progovorio: "Pole, ja se bojim. Kao da je veliki taman oblak iznad mene. Izgleda da sam otišao predaleko. Ne znam šta da radim." Nakon što sam ga podsetio na ono što zna, on je uzviknuo: "Pole, znam, moram da prestanem da popuštam lošim navikama. Moram da svoj um ispunjavam lepim stvarima." Dakle, potrebno je da donosimo nove, dobre odluke u životu, da više vremena provedemo u korisnim i konstruktivnom aktivnostima.
ZAPANJUJUĆA OTKRIĆA O ISHRANI 
Sada ćemo zaviriti u vaš frižider da vidimo šta tamo ima. Ako se ne slažete sa mnom - u redu, ali izneću vam onda rezultate svojih istraživanja. Nemojte samo da kažete: "Ne verujem." Koristite mozak, recite mi zašto ne verujete. Ako je tačno ono što mi budete rekli, promeniću svoje stavove. Ali, pokažite mi činjenice kao što ću pokazati ja vama. Neke će biti iznenadjujuće, ali to čini život zanimljivijim. Zapamtite: Ovo vam govorim jer vas volim. Ne želim da vas napadam i da se loše osećate. Želim da vam bude dobro. 
ANATOMIJA 
Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to mašina? Da li je ta mašina stvorena da jede biljke ili mrtve životinje? Počnimo od usne duplje, od mišića žvakača. Da li možete da pomerate donju vilicu s leva na desno? Možete. Možete li da pomerate donju vilicu dole-gore i napred-nazad? Možete. Vilicu možete pomerati u 3 smera kao i svi biljojedi. Mesojedi mogu da otvaraju usta samo gore-dole. Na primer, pas može da otvara usta samo gore-dole, ne može u stranu i napred-nazad, jer je on mesojed. Svaki zubar može da nam kaže da su ljudski zubi namenjeni za jedenje biljaka. Nisu oštri i veliki kao kod medveda ili vuka. Naši zubi nisu stvoreni da zagrizu meso ni da ga otkinu. Naši zubi su stvoreni za biljke. 
Pogledajmo sada organe za varenje. Naša creva su veoma dugačka i zavijena. Deset puta su duža od poprsja. To je sasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori o vlaknima kojih ima u biljkama, a kojih nema u mesu. Sistem za varenje mesojeda se dosta razlikuje od našeg. Vrlo je kratak, samo 3 dužine poprsja životinje, jer meso mora vrlo brzo da izadje iz digestivnog trakta, pošto može lako da se zaglavi u nekom zavoju, pa na tom mestu nastaju tumori. Želudačna HCL (hloro-vodonična kiselina) mesojeda je 10 puta jača od naše HCL. Naša želudačna kiselina nije dovoljno jaka da neutrališe otrove koje sadrži meso. Naše telo ne može lako da izadje na kraj sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi su pokušali da podignu nivo holesterola kod mesojeda hraneći ih svinjskom mašću. To nije uspelo, jer mesojedi eliminišu višak holesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju probavni trakt za biljnu ishranu, holesterol se taloži u arterijama. Kod mesojeda je nepoznata arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se hrane mesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko kože, a mesojedi preko jezika. Naše sredstvo za sakupljanje ploda su 4 prsta i palac sa strane, da bi nežno ubrali voće i povrće a da ih ne uništimo. Kad bi smo imali šape kao lav, to ne bi uspeli. Njegove šape su za hvatanje životinja, a ne za hvatanje plodova. Mi nemamo kandže, ali su ljudi izmislili noževe i viljuške da bi jeli meso. Većina ljudi koji se uguše zalogajem hrane, uguši se komadom mesa. To kažu u hitnoj pomoći. Od banane se niko nije ugušio.
ŠTA JESTI? 
Ovo su samo činjenice. Mi smo stvoreni da jedemo voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. To preporučuju iz Odbora za preventivnu medicinu. Setimo se doktora Bernarda i projekta 3000 lekara. Dr. Bernard je član Udruženja za prevenciju bolesti na Univerzitetu Vašington. Većina naše hrane, po njima, treba da bude voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Ako nemate ovu hranu, onda se koristi meso, mesni proizvodi, ulje, šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim što ljudi vole da jedu, a li ljudima to nije potrebno za jelo. Koristite živu, prirodnu hranu da bi imali živo, prirodno telo. 
Dr. Ruben Mesi, prvi predsednik Americkog medicinskog društva, imao je veliku odgovornost da čuva zdravlje nacije i bude predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogo istraživao. Otišao je na sednicu kongresa SAD sa velikim predlogom da Amerikanci postanu nacija koja će se hraniti biljkama, ali problem je bio što industrija mesa poseduje veliki biznis sa mnogo novca i mnogo advokata. Oni su odbili predlog. Dr. Ruben Mesi video je da većina ljudi u svetu jede biljnu hranu. U Indiji ljudi jedu samo sočivo i pirinač. Na dalekom Istoku ljudi jedu soju i pirinač. U Centralnoj i Južnoj Americi jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede puno mesa. Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki mesojedi - velike bolnice, to ide zajedno. Žurnal američkog medicinskog društva tvrdi da se biljnom ishranom može sprečiti 97% začepljenja u koronarnim arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a može se sprečiti biljnom hranom. U junu 1961. godine dat je ovaj podatak. 
Mi znamo ko je najveći ubica u Americi. Zašto to ne sprečimo? Zbog novca! Prehrambena industrija nije toliko zainteresovana za naše zdravlje koliko za naš novac. Ne želim da se osećate neugodno, i u mojoj porodici rade sa mesom i jedu ga, puše i piju šta god im se svidja. Ja ih još uvek volim, ali to ne ublažava činjenice. Njihove bolesti u životu su sve veće i teže, i mogućnost da ranije umru je sve veća. Mnogi dokumenti to potvrdjuju. 
Kako da dodjemo do uravnotežene ishrane? To je vrlo jednostavno. Medicinski fakultet u Harvardu je potrošio mnogo vremena da bi došao do tog odgovora. Sve što treba da učinimo jeste da jedemo raznobojno voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. Tako ćemo dobiti sve potrebne hranljive sastojke.
RIBA 
Postoje 4 grupe biljne hrane: voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Neki kažu: "Ja ne jedem meso, jedem samo ribu", i misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali tu ribu? Riba nije biljna hrana. Želim da vam iznesem rezultate nedavnih istraživanja Američkog udruženja za ribe i životinje koje žive slobodno u prirodi. Ta istraživanja je sprovela vlada u SAD-u bez uticaja biznismena. Neka istraživanja se danas naručuju novcem neke kompanije. Tih informacija treba da se čuvamo. Oni proglašavaju da je dobro ono što oni prodaju. Postoje divni izveštaji o čokoladi koje su objavile fabrike čokolade. Oni vam neće reći da čokolada sadrži 12 otrova (kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistem, kombinaciju mleka i šećera koja stvara butil-alkohol, itd.) 
Ali, šta je sa ribom? Ako još uvek berete ribu sa vaših drveća, reći ću vam u šta se upuštate. Svaki put kada jedete manje preporučljivu hranu unosite više otrova u organizam. U biljnoj hrani otrovi su prisutni u najminimalnijim količinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili da se neke ptice hrane samo orašastim plodovima (semenjem i bobičastim voćem) koji se i nama preporučuju da jedemo. Praćena je koncentracija PCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid koji se lako ugradjuje u jetri životinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treća grupa su bile ptice koje jedu male životinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom ishranom imale su koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su jele crve i insekte imale su 0,65 PCP u jetri, što je 3 puta više. Ptice koje su jele male životinje imale su PCP 50 sto je 250 puta više od ptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako opasno. Taj nivo je 4.500 puta veći od onoga kod ptica koje se hrane biljnom hranom. Da li shvatate šta ovo znači? 
Ljudi kažu: "Pa i voće je prskano." To je tačno. Ali, ako moram da jedem hranu koja je prskana, ješću onu koja je najmanje prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentriše u telu, i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nadje još više otrova, i kada nju pojede još veća životinja, u njenom telu je otrov 4.500 puta jači nego na početku. 
Vi ćete reći: "Pa i Isus Hristos je jeo ribu." To je tačno. Ali riba koju je on jeo nije bila zagadjena industrijskim otrovom. Vi ćete reći da su vaše reke ovde čiste. Poučavao sam ribe koje jedu eskimi iznad Arktičkog pojasa. Ribe koje tamo žive imaju puno živinog otrova u sebi. Tamo nema fabrika, ali postoji kiša koja dolazi sa mesta gde postoje fabrike. 
Naravno da postoje odredjeni slučajevi kada se meso mora koristiti, a to je kada ne možemo da nabavimo biljnu hranu. Ali, i tada bi trebali da pazimo, jer su neke životinje čistači - kao žive kante za smeće u vodi, na zemlji i u vazduhu. U takvim slučajevima ne bi trebali da jedemo te žive "kante za smeće". Lešinare, pacove i dr. zato ne diramo i ne jedemo.
HRANA ŽIVOTINJSKOG POREKLA 
Postoje, dakle, životinje koje možemo jesti u izuzetnim slučajevima. Medjutim, pre nego što bi se koristilo meso u ishrani, treba uraditi dve stvari: ukloniti mast i krv. Zašto? Time se znatno smanjuje nivo holesterola i uzročnika bolesti. Ako je meso jedino što imamo za hranu, ono treba da bude sigurno i čisto. Izvadite svu masnoću i svu krv. Takvo meso se zove "koser meso" ili "jevrejsko meso". U njemu nema nikakvog ukusa. Ono što je ukusno u mesu je mokraća, krv i masnoća. Kada to izdvojimo iz mesa, to je kao da jedemo gumu. 
Šta sa drugim životinjskim proizvodima? "Jaja, sir i mleko su nam potrebni da bi nam kosti bile čvrste." Tako kaže industrija tih proizvoda. Da li znate da ljudi koji imaju najčvršće kosti jedu najmanje mlečnih proizvoda? Ljudi u Africi skoro ne jedu mlečne proizvode, a osteoporoza je tamo nepoznata bolest. Oni imaju prekrasne zube. Ljudi koji imaju najlošije kosti su Eskimi koji jedu sušenu ribu zajedno sa kostima. Tu ima mnogo kalcijuma i mnogo proteina. Kako doći do kalcijuma ako ne pijemo mleko? 
Pogledajmo životinje sa najvećim kostima: slonovi, žirafe, nosorozi. Oni imaju velike i čvrste kosti. Da li ste ih nekada videli kako piju mleko? Oni ne piju mleko. Odakle im kalcijum? Iz istog mesta odakle se i nama preporučuje da ga uzimamo. Kalcijum nećemo jesti iz zemlje, mada su neki kao deca pokušavali da jedu zemlju. Telo ne može da iskoristi taj kalcijum. Ali biljka koristi kalcijum iz zemlje preko korena. Kada jedemo biljke, dobijamo kalcijum koristan za naše telo. Odatle slonovi, žirafe i nosorozi i maju tako čvrste i velike kosti. 
Pogledajmo koja je razlika izmedju majčinog i kravljeg mleka. Imaju potpuno drugačiji hemijski sastav. Proteina ima 3 puta više u kravljem mleku, nego u majčinom. Ugljenih hidrata ima duplo manje nego u kravljem mleku, a to nama ljudima treba. Natrijuma i kalcijuma ima isto 3 puta više. To je vrlo jak sastav. Ovo mleko je namenjeno za telad koja imaju 25 kg kad se rode. U prvoj godini života njihova težina se 10 puta poveća. Tele se brzo razvija. Zato mu i treba jaka hrana. Sa druge strane, u prvoj godini života čovek se vrlo sporo razvija - samo 2-3 puta je teži. Zato je majčino mleko mnogo slabije. Dakle, kravlje mleko je za krave. 
Sisari doje svoju mladunčad. Kada mladunce jednom bude odbijeno od sisanja, ono više nikad ne traži mleko. Ljudi su jedini sisari koji piju mleko i kada ih majka odbije od sise. Kravlje mleko nije stvoreno za nas. Stručnjaci se u tome slažu. Dr Osti je šef pedijatrije u bolnici Džons Hopkins. Ova bolnica je proglašena za najbolju u oblasti medicinskog istraživanja. Dr Osti je objavio 19 medicinskih knjiga o hematologiji i pedijatriji, i oko 250 naučnih radova. On kao direktor najvećeg centra za istraživanje kaže: "Nemojte piti mleko." On je stručnjak i lekari se s njim ne raspravljaju. Ostavimo mlečne proizvode ako ne želimo da se razbolimo od osteoporoze, infrakta i ako ne želimo da ubrzamo proces starenja. Preko mleka ćete doći do tih bolesti. 
Ja ne želim da vas naljutim, dajem vam činjenice. Kada sam prvi put ovo čuo, mislio sam da je to ludo. Odrastao sam u porodici medicinskih radnika koji su čitali zastarelu literaturu (iz 40-tih i 50-tih godina). Potrebne su nam knjige iz 90-tih godina za dobar izgled i zdravlje. 
Možda ove informacije brišu iz vaše ishrane ono što najviše volite. Čime to može da se zameni? Imam oko 40 recepata. Ako jedemo sve različite boje u različitim grupama (voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi) dobićemo sve. Ne dajte da vas industrija mlečnih proizvoda zaplaši da nećete imato dovoljno kalcijuma. Pokažite im sliku slona koji ima velike kosti, a koristi biljnu hranu. 
Potrebno je jesti šaku orašastih plodova dnevno. Dve šake su previše jer su oni suviše koncentrisani za telo. Hrana koju ne treba previše da jedemo ima tvrdu ljusku. Medju najboljom hranom jesu bademi. Oni su alkalni. Većina hrane koja je nama preporučljiva je alkalna. Meso i mlečni proizvodi imaju mnogo kiseline. PH vrednost naše krvi je alkalna, a ne kisela. Kada uzimamo hranu koja je kisela, naše telo se trudi da krv održi alkalnom. Telo izvlači iz naših kostiju alkalne materije da bi krv održala alkalnom. Mnogo mesa i mlečnih proizvoda zato može upropastiti naše kosti. Zato jedite različito obojenu hranu. Žitarice moraju biti dosta zastupljene u ishrani (crni hleb, pirinač, proja, kačamak i dr.). Tu hranu naše telo najviše voli.
BOLESTI VIŠKA 
Svetska zdravstvena organizacija je dala listu saveta za 90-te godine koja će vas iznenaditi. Ona se razlikuje od pre 20-30 godina, jer je naš svet sve bolesniji. Cela Evropa pati od istih bolesti. To nisu bolesti zbog nedostatka, nego bolesti zbog viška. Uzima se previše hrane, previše masti i proteina, previše kalcijuma, šećera, kafe, cigareta, alkohola, preradjevina. To su bolesti usled preteranog korišćenja. Ima ih svuda. Ljudi u prodavnicama kupuju uzroke svojih bolesti prekomernog uživanja (meso, mlečne proizvode, čokolade, alkohol, koka-kolu, slatkiše...) i umiru zbog prekomernog uživanja, a ne zbog nedostatka hrane. Naše telo nije dizajnirano za hranu sa mnogo proteina i kalcijuma. Vi možete to odabrati kao i članovi moje porodice. Ali ja želim da budemo prijatelji bez obzira šta jedete i pijete duže vreme. Želim da se vidjamo u kućnim posetama, a ne u bolnicama i na groblju. Uživajte u zdravom životu, bez bolesti prekomernog uživanja. Mudro izaberite šta ćete jesti. Ako ta hrana odlazi u toalet, nju nemojte jesti jer je puna otrova. 
Ako morate da trčite da bi stigli svoju hranu, bolje je pustite da pobegne. Nisam sreo krompir ili jabuku koja beži od mene. To je moja hrana. To je možda velika promena za vas. Ne preporučujem vam da je odmah sprovedete. Telu je potrebno vreme da se prilagodi. Vaše telo je moralo da se prilagodjava i na jedenje mesa. Novorodjenčad to sigurno ne jedu. Zašto? Njih biste ubili mesom. Njihov imuni sistem ne može da neutrališe sve otrove iz mesa. Pedijatri preporučuju da dete hranite vašim mlekom i žitaricama. Kad dete poraste smete mu dati malo povrća, pa tek onda malo mesa. Ako dete dobije proliv, povraćanje ili bolove, prestajete sa tim. Dete i dalje ostaje na biljnoj hrani dok ne ojača i prestane da povraća i odbacuje meso u ishrani. 
Ovde treba razmisliti: Zašto dete kljukamo hranom od koje dobija proliv, grčeve i povraćanje? Ljudsko telo odbacuje otrove kao i kod cigareta. Kada prvi put zapalite cigaretu, telo to odbacuje (kašalj, muka, povraćanje). Ali ako se uporno nastavi sa pušenjem, telo se na to navikne. Isto je i sa alkoholom. Meso, cigarete i alkohol su otrov za telo. Ukoliko stalno terate telo da ih uzima, telo će prestati da ih odbacuje i postaće potreba: "Moram da zapalim. Moram da popijem piće. Moram da pojedem meso." Otrovi! - to je medicinska činjenica. 
Ako želite da odbacite otrove, morate se sa mesne ishrane polako prebacivati na nešto bolje. Za mesec dana možete upola smanjiti količinu mesa. Tako sam ja uradio u januaru 1974. za Novu Godinu. Na kraju meseca sam se osećao bolje, pa sam u februaru smanjio još za pola, i budio sam se sa više energije ujutru. U martu sam ponovo smanjio količinu mesa za pola i još bolje sam se osećao. U aprilu sam jeo biljnu hranu. Želudac mi se prilagodio. Vratio sam se u stanje u kojem moje telo kao mašina najbolje radi. 
Možda mislite da ne možete da dobijete dovoljno energije ako ne jedete meso. To je daleko od istine. Najbolji sportisti na Olimpijadi ne jedu meso pre takmičenja (govorim o Olimpijadi 1984. u Los Andjelesu). U olimpijskoj kuhinji pripremaju složene ugljene hidrate, a ne kuvaju meso. 
Postoji takmičenje na Havajima - "Mister gvozdeni". Jednom godišnje muškarci iz celog sveta ceo dan voze bicikl, trče i plivaju. To je jako naporno. Samo najjači učestvuju. Samo jedan čovek je pobedio više od 2 puta - Dejvid Kot, i to 5 puta. Tri puta je oborio svetski rekord. Kot jede samo biljnu hranu. Edvin Mozes je najbrži čovek na svetu na 400 m sa preponama. Njega 7 godina niko nije pobedio. I on jede samo biljnu hranu. Ovaj spisak može da se nastavi. 
U Ginisovoj knjizi rekorda najuspešniji su ljudi koji jedu samo biljnu hranu ili oni koji jedu vrlo malo mesa. U laboratorijama su napravili naučni test: Devet sportista na biciklama je testirano. Prva 3 dana hranili su se teškom hranom (mesom i mlečnim proizvodima). Vozili su bicikle što su duže mogli. Izdržali su 57 minuta u prva 3 dana. Sledeća 3 dana dali su im kombinaciju mesa i povrća. Sada su vozili 116 minuta - 2 puta duže nego ranije. Poslednja 3 dana jeli su samo biljnu hranu i vozili su 168 minuta. Velika razlika, zar ne? Skoro 3 puta duže nego sa mesnom ishranom. Medicina poručuje: "Meso nas čini sporima". Mlečni proizvodi proizvode u nama bolesti prekomernog uživanja. Stručnjaci govore o tome, ali nas je industrija mesa i mlečnih proizvoda tako istrenirala da nam je teško da se promenimo. Ali, ja vas izazivam da pokušate. Probajte da li ćete se osećati bolje. U sledećih mesec dana smanjite količinu mesa na pola. Sledeći mesec opet smanjite na pola. Kad budete shvatili da vam je bolje, daćete vašem telu ono što mu treba, a to su: voće, žitarice, orašasti plodovi i povrće. 
Pre 20 godina ljudi su mi se smejali na predavanjima. Posle 20 godina ljudi se više ne smeju. Kada govorim u medicinskim centrima i na univerzitetima, oni to potvrdjuju jer poznaju novu medicinsku literaturu. I vi možete koristeći nove informacije postati bolja osoba. Možete pomoći i porodici da bude zdravija i bolja. Imate izbor. Što donosimo više dobrih odluka, biće nam bolje. Izazivam vas da probate ovo i postanete bolja osoba. Naše telo je mašina na biljni pogon, i ako stavite meso u nju, telo će se razboleti i proces starenja će se ubrzati. 
Šta je sa proteinima? Našem telu su potrebne 22 aminokiseline. Kada kombinujemo pasulj sa žitaricama dobijamo svih 22 aminokiselina, zajedno sa 8 aminokiselina koje telo ne može samo da proizvede, a može se naći u biljnom carstvu. Ispitivane su populacione grupe različite po načinu ishrane. Ljudi sa istoka imaju jednostavnu ishranu, pa ne pate od mnogih bolesti koje imaju ljudi sa zapada. Ali, kada se presele u SAD i prihvate zapadni način ishrane, njihove bolesti se umnžavaju. Univerzitet sa Havaja je napravio zanimljivu studiju o njihovim stanovnicima koji su se preselili u Ameriku i prihvatili zapadnjački nacin ishrane. Zaključak je da baš zapadnjačka ishrana utiče na nastanak kancerogenih i drugih bolesti. Zato ostavite proizvode zapada u prodavnicama, i oni će vas ostaviti na miru.
tvoracgrada


nasetijelo @ 11:07 |Isključeno | Komentari: 0
Ako želite da napredujete, da budete bolja osoba, za to je potreban poseban um. Treba stalno učiti i rasti. Možda će vas nešto u ovom izlaganju iznenaditi, ili se nećete složiti sa nečim, ali se nemojte ljutiti. Razmišljajte o novim idejama, izadjite iz kalupa da bi bili bolja osoba. Vi to možete ako hoćete. 
Ovaj materijal je vrlo jednostavan, dobro dokumentovan novim medicinskim istraživanjima. Nemojte da učite samo za sebe, nego i za porodicu, i za ljude oko vas. 
Početi ponovo je izazov. Biće možda poteškoća, ali zato budite otvorenog uma i srca, i unesute reforme u život. Nemojte sve odjednom, nego one za šta ste sada spremni. Kasnije dodajte nove. 
Odrastao sam na Aljasci. Imam 11 meseci starijeg brata. Imao sam mnoge bolesti kao dete (izvadjeno mi je slepo crevo, imao sam upale krajnika, itd.). Sa 23 godine odlučio sam da nešto promenim i to je potpuno izmenilo moj život. Imao sam loše navike (npr. jeo sam lošu hranu). Moj otac je bio poslastičar, pravio je najveće torte na svetu. Pravio je kolače za 5 predsednika SAD. Uvek smo imali mnogo slatkiša u kući. Rodio sam se debeo. Svi moji rodjaci su punački. Sa 23 godine uneo sam promene u moj život. Moj stariji brat nije uneo te promene i sada ima 150 kg, i jako pati zbog toga. Zdravlje mu je jako loše. 
Takav sam mogao biti i ja, da nisam uneo ove promene u život. Ali ja sam odabrao promene, dakle, da ne budem kao ostatak moje porodice. Moji roditelji, deda i baba, svi su imali visok pritisak i srčane bolesti. Ja sam jedini u porodici koji ne koristim lekove. Ne osećam se kao da imam 45 godina. Ako se brinete za svoje telo, vaše telo ce se brinuti za vas. 
U početku se cela moja porodica smejala ovim promenama, kao što biste mogli i vi da se smejete tome. Ali posle 23 godine takvog života, više se ne smeju nego slušaju. 
Principi dobrog zdravlja i života postoje od pre više hiljada godina, ali su ljudi prestali da ih čitaju i slušaju. Mi moramo saznati o mašini u našem telu. Neki znaju da brinu o mašini u automobilu. Ali, u mašini našeg tela provodimo 24 sata dnevno, 7 dana sedmično. Toj mašini je potrebna dobra nega. Moramo da vidimo kako ona radi. To je najveličanstveniji aparat na planeti. Ako mu date šansu, on ce dati izvanredne rezultate. 
Kada sam uneo ove promene, moja majka, medicinski radnik, bila je veoma nervozna. Moje ideje joj se nisu svidjale. Zato je insistirala da joj stalno šaljem rezultate moje krvne slike da bi bila sigurna da sam zdrav. Rezultati su uvek bili izvrsni, bolji od njenih. Sada mora da prihvati da sam vrlo zdrav. 
Jednom sam, pre 10 godina, testirao krv uz pomoć 40 testova. Sve je bilo dobro. Moja krv je bila jako čista. Lekari su mislili da moji bubrezi preintenzivno rade, ali to je bilo zbog hrane koju sam jeo. Direktor bolnice koji je jeo istu hranu kao ja, imao je iste rezultate krvi. 
Pogledaćemo sedam prirodnih lekara koji mogu da vas drže u ravnoteži. Ako držimo tri ili četiri, izgubićemo ravnotežu. Potrebno je držati se svih sedam lekara za novi početak. 
1. ISHRANA 
2. VEŽBANJE 
3. VODA 
4. SUNCE 
5. UMERENOST 
6. VAZDUH 
7. ODMOR 
U Londonu, na testiranju, ustanovili su da se izuzetno zdravo hranim. Testirali su me na u svetu poznatom Enton medicinskom centru. Čuli su za predavanja koja sam držao i testirali su me besplatno (pregled inače kosta 150 funti) da bi proverili moje zdravlje. Stavili su mi elektrode i rekli da trčim na mašini. Svaka 3 minuta mašina je išla sve brže i sve se više dizala prednja strana (trčao sam uzbrdo). Rezultat je bio: "Veoma izuzetan". Rekli su da tu kategoriju imaju samo olimpijske atlete i da izgleda nemoguće da sam ja to učinio. Rekli su mi da sam prestar i da ne treniram dovoljno (6-8 časova dnevno). Rekli su: "Šta god radite gospodine Volk, nastavite tako". 
Ja želim da i vi tako radite. Pitajte i svog lekara o ovom. Ali, proverite da li on čita novu literaturu. Neki lekari se jos drže udžbenika iz 60-tih i 70-tih godina. Potrebni su novi izveštaji. Nikad nije kasno da u svoj život unesemo promene. Samo svom telu moramo pružiti priliku.
VODA 
Želeo bih da probate jednu jednostavnu stvar u toku samo dve sedmice. Da li pijete najmanje 1 litar vode dnevno? A 2 litra vode dnevno? Evo zadatka: U sledece 2 sedmice trebate da pijete najmanje 2 litra vode dnevno." To je mnogo vode. Ako niste navikli, počnite sa 1 - 1,5 litara vode. A posle 7 dana povećajte, dok ne dodjete do 2 litre. Morate biti sigurni da je ta voda čista. Možda će vam trebati filter. U Rusiji su ljudi posle 2 - 3 dana imali velike tegobe jer je njihova voda jako loša. Zato sam im rekao da prvo prokuvaju vodu, a onda da je sipaju u staklene posude. Zatim je treba izložiti suncu i pustiti da se par dana slegne, a onda onu na vrhu koristiti, a onu sa dna odbaciti. Pili su samo 1 litar, i to im je pomoglo. I mi bi, u mnogim slučajevima, trebali da je prokuvamo ili da nabavimo filter. 
Nemojte piti vodu u isto vreme kada jedete. Ljudi to često rade, i zato im je urin uvek žut. Mi želimo da urin bude bezbojan. Kada pijemo vodu za vreme jela, razredjujemo želudačnu kiselinu i oslabljujemo je. Zato i varenje ne može biti dobro i ne mogu se izvući hranjljivi sastojci iz hrane, jer voda sve to ispere. Ne biste trebali piti vodu ni kratko vreme pre jela, već 15 - 30 minuta pre. Takodje treba sačekati 1-2 časa posle jela, da bi bilo vremena da se svari hrana. Voda ometa varenje, jer ona prva biva apsorbovana (upijena), a kada jedemo želimo da se absorbuje prvo hrana. 
Počnite sa 2 litre vode u toku 2 sedmice, i prestanite da jedete izmedju obroka. Što se tiče temperature vode, ujutro možete piti toplu vodu. Ona prolazi brzo kroz sistem za varenje i dobro će vas isprati. Urin je najtamniji ujutro, a treba da se izbistri do podne. Možete piti i hladnu vodu, ali ne ledenu vodu, i to iz više razloga. Ledena voda oštećuje dentin naših zuba. U želudcu je 37 stepeni Celzijusovih, a ledena voda ima temperaturu 1 - 2 stepena, pa telo ne podnosi nešto tako hladno i troši energiju na zagrevanje vode koja je mogla bolje da se iskoristi. Zasto dodavati sebi teret ledenom vodom? 
Probajte ovo 2 sedmice, vredno je truda. Jedna studentkinja iz Los Andjelesa činila je ovako mesec dana. Drugarica ju je pitala, koji je taj divni novi puder koji je stavila. Odgovorila je da nema šminku, nego da pije 2 litra vode dnevno. Drugarica je rekla: "Kaži mi istinu: Koja je marka pudera?" Devojka je ponovila: "2 litre vode dnevno, zaista." Drugarica je bila uporna: "Samo nas dve ćemo znati i biti tako lepe. Kaži mi ime? Izgledaš tako divno i prirodno." Devojka je opet ponovila: "2 litre vode dnevno. " Drugarica je ljutito uzviknula: "Dobro, ne moraš da mi kažeš." Nije verovala da je tako jednostavno. 
Vašem telu je potrebna voda, i to mnogo vode. Probajte! Videćete kako ćete divno izgledati i kako ćete se osećati iznutra. Vaše telo će se oduševiti. Kada domaćica pere posudje da li uzima malo vode da bi oprala posudje? Ne, puno vode joj je potrebno. Jednom časom vode dnevno teško je oprati celo telo. Potrebno vam je bar 2 litra dnevno - pun rezervoar za dobro funkcionisanje. Pijte vodu u toku celog dana. Neki pokušaju da ujutru popiju sve. Vaše telo stalno mora da se ispira, celog dana. Kafa, čaj, mleko i sok nisu isto što i voda, jer moraju da prodju proces varenja. Oni ne funkcionišu kao voda - voda ispira. Zato ih ne možemo uračunati u one 2 litre vode. 
Više vode treba piti kada je napolju vruće, ali 2 litre je sasvim dovoljno. U početku će izgledati kao da svaki čas treba ići u toalet, jer vam mehur nije navikao. Ali, mehur je mišić i može da se rastegne da bi zadržao vodu. I želudac može da se naduva. Ja obično ne pijem vodu posle 16 časova, jer ne volim da ustajem u toku noći kada spavam. Zato odlučite kada ćete prestati da pijete vodu. Neki ljudi mogu i pre spavanja da piju vodu, ja ne. Voda je divan izvor energije, vrlo jednostavna za upotrebu. To može biti vaš prvi korak za vas novi početak. Ako imate posebno oboljenje, posavetujte se sa vašim lekarom (ako prati novu literaturu). On će vam reći da vam to neće naškoditi, nego će vam biti mnogo bolje. 
Ako želite da nešto promenite u životu, to je dobar znak. Ja vas ne poznajem, ne znam vaše loše navike. Neke ćete otkriti, ali nemojte da vam bude neprijatno. Ne želim nikoga da osudjujem. Želim samo da vam kažem činjenice. Vi odlučite kada ste spremni za promenu. Nemojte dugo da čekate. Što duže čekate, lošije će biti vašem telu. Zato počnite da sprovodite ove informacije u život, ali ne sve odjednom. Meni je trebalo nekoliko godina da bih sve ovo uneo u svoj život. Danas su istraživanja pomogla da bolje razumemo ono sto činimo.
GRICKANJE 
Jedna od loših navika u ishrani je grickanje, jedenje izmedju obroka. Šta se dešava u vašem telu kada jedete izmedju obroka? Varenje počinje u ustima posebnim enzimima u pljuvački, koji razgradjuju skrob. Oni ne funkcionisu dobro u želudcu, već samo u ustima. Dok žvaćemo, hrana treba da ostane 30-60 sekundi u ustima pre no što se proguta, da se želudac ne bi pitao šta je s vama, da li ste izgubili zube. Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima. 
Drugi stepen varenja je u želudcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana počne da se razgradjuje, posebni mali mišići guraju hranu van želudca (kao kad muzete kravu). Varenje se nastavlja u tankom crevu. Ali, pre no što se želudac isprazni, mi malo gricnemo izmedju obroka (umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje završilo). Ako je pauza manja od 5 sati, mišići želudca imaju probleme. Ovi mišići se zaustavljaju, ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u želudcu. Stara hrana čeka u želudcu, a tu je jako toplo, tamno i kiselo, i hrana se gnječi. To je kao kad ujutru zgnječite hranu na tanjiru i odete na posao. Šta se uveče dogodilo sa hranom? Ona je trula. Šta se dogadja sa hranom dok čeka u želudcu? I ona truli, i tako kvari našu krv. Uradjeni su mnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su sve medicinske sestre učestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a izmedju obroka su trebale da nešto gricnu. Posle 3 dana bile su testirane. Posebni optički sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo šta je u želudcu. Kada su izvadili hranu iz želudca, našli su hranu staru 3 dana, u veoma lošem stanju. Kao kad bi otišli na djubrište i jeli hranu odande. To se dogadja kada jedemo izmedju obroka. Hrana se kvari. Možda jedete zdravo voće i povrće, ali pazite da ne jedete izmedju obroka, pauzirajte 5 sati. Da bi se hrana razgradila potrebno je 2-3 sata, a želudcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vaš želudac je mišić, a svi mišići tela moraju da se odmaraju (čak se i srce odmara izmedju 2 otkucaja). 
Ako vas zamolim da 1000 puta preskočite konopac za 2 sata - to je vrlo teško. Ali, ako vas zamolim da 1000 puta preskočite konopac za 2 sedmice, to će vam uspeti, Zašto? Zato što ćete se odmarati. I vašem želudcu je potreban odmor izmedju jela. Varenje je posao i mišić želudca mora da se odmori. Zato odmarajte 5-7 sati izmedju jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5 sati, želudac će oslabiti i neće dobro funkcionisati. Iz hrane treba izvući korisne sastojke, a 5 sati pauze pomoći će vam u tome. 
Ako jedete kasno uveče, ostanite budni bar 3 sata pre spavanja. Ako ranije zaspete, nećete dobro spavati i probudićete se umorni. Većina ljudi se ujutro budi umorna. Zašto? Spavaju 8 sati, pa zašto su onda umorni? Ako se budite umorni, to je upozorenje da nešto nije u redu. Ako dobro postupate sa telom, budićete se sami bez problema, naglo, sami od sebe i odmorni za novi dan. 
Ali, nama se ujutro još spava, protežemo se, idemo pred ogledalo i ne svidja nam se to što vidimo. Uštinemo se da proverimo da li još sanjamo. Zašto? Nešto nije u redu. Telo se nije odmorilo od jučerašnjeg lošeg postupanja s njim, i od prekjučerašnjeg, i od mnogo pre. I posle svega, telo ne želi da ustane. Budilnik zvoni, morate na posao, a telo kaže: "Ne! Ne mogu, pusti me na miru. Loše si postupao sa mnom, ne želim da ustanem. Ne želim da jedem, ne želim da pijem, želim samo da umrem." A sve zato što smo loše postupali s telom. Vi znate da je ovo istina. I ja sam se ranije budio takav. Jedan od 7 lekara nedostaje. Možda nemate pravu hranu ili dovoljno vode. Možda ne vežbate ili se ne odmarate dovoljno. Možda nedostaje nekoliko lekara. Potrebno je svih 7. 
Da li želite da prestanete da jedete izmedju obroka? Pokušajte, videćete kako ćete se osećati. Na vama je da donesete odluku koliko dobro želite da se osećate. Da li želite da ustajete umorni ili odmorni - spremni za novi dan? Jednom prilikom sam bio gost na venčanju. Posle probe za venčanje otišli smo na večeru u piceriju. Za mene su spremili nešto dobro i zdravo. Bilo je 22 sata, a ja ne jedem tako kasno i nisam znao kako da se izvučem pred društvom. Moja pica je imala divno sveže povrće i svi su se njome oduševili, a ja sam gledao kako da se izvučem. Setio sam se i rekao: "Ko želi komad ove pice?" I za tren je nestala! Stric mi je rekao: "Vrlo si bistar momak, zašto nisi ništa jeo?" Odgovorio sam mu: "Ja više volim da se probudim odmoran i srećan, nego da par trenutaka uživam da jedem picu. Da sam je pojeo, imao bih užasnu noc, loše bih spavao i probudio bih se umoran, a ja to ne volim. Ja to toliko ne volim, da ću radije izostaviti picu da bi se mogao probuditi radostan." Kad počnete da činite ove dobre stvari, to će vas pokrenuti da nastavite dalje. Tako je bilo sa mnom, tako će biti i sa vama.
PREKINITE S LOŠIM NAVIKAMA 
Kako prestati sa lošim navikama? Svi mi imamo loše navike. Navike se stalno razvijaju i mnoge su korisne, inače bi stalno morali da učimo nove stvari. Ali, neke naše navike su destruktivne, na primer pušenje. U SAD zakoni su vrlo strogi što se tiče pušenja, inače bi naš život bio vrlo težak. Čak i predsednik SAD mora da izadje napolje ako hoće da puši, ili da plati 1000 dolara, ali on ne puši. 
Vodio sam seminare za odvikavanje od pušenja. Ljudi su očajnički pokušavali da ostave tu lošu naviku. Često mislimo da naše navike nisu tako loše, ali činjenica je da su neke mnogo lošije nego što mislimo. Neki vole da nešto gricnu kasno uveče, a nekad to predje u čitav ponoćni obrok i bude se umorni, imaju mamurluk od hrane. Neki ljudi imaju lošu naviku da jedu slatkiše, i to na kraju svakog obroka, bar nešto slatko, ili malo više slatkog. Moj prijatelj Džon bio je sladokusac. Jednom je izašao iz poslastičarnice sa punom kesom krofni. Bio je tako srećan. Smešio se svojoj kesi sa krofnama i onda ugledao mene. Pomislio je: "Ooo, ne!" Pogledao je u kesu, pa u mene, pa opet u krofne, pa u mene i rekao: "Sigurno se pitaš šta ću sa ovim krofnama?" Rekao sam: "Verovatno ćeš ih pojesti, iako znaš da je to loša hrana. To mnogi znaju, a naročito ti! Pogledaj, mast je procurela po kesi, unutra je samo belo brašno, šećer i veštačka aroma." Onda je on uzviknuo: "Ja to ne bih trebao da jedem!", i bacio je kesu u kantu! "Džone, zašto si to uradio?", upitao sam ga. On je kazao: "Zato što je to loše za mene." "Džone da li je to zato što stvarno to misliš ili zato što sam ja ovde? Šta kad ne budem ovde? Da li ćeš ih pojesti? Sve dok stvarno ne budes verovao da je to loše za tebe nećeš se osloboditi krofni. Postaćeš njihov rob." 
Ja ne želim da ljudi prestanu sa lošim navikama iz pogrešnih razloga, jer će se vratiti tim navikama. Ono što činite kad nema nikoga oko vas, to ste stvarno vi. Tada govori ono što je unutar vas. Ja želim da imate prave razloge, da znate zaista šta vam te krofne mogu učiniti. Neki ljudi kažu da ishrana nije toliko važna: "Ako se ne drogiram, ne pijem alkohol, nije bitno koliko jedem. Nije bitno ono šta ulazi u telo, nego ono što izlazi." Da li to znači da možete uzeti i kokain i LSD jer nije bitno šta ulazi u telo nego šta izlazi? Ono što ulazi sigurno utiče na ono šta izlazi. Pitajte nekog alkoholičara ili narkomana. Ono što ulazi u telo je jako važno. Ono što danas pojedete, to sutra govori i živi kroz vas. 
U SAD odrasta generacija bez kontrole, neuravnotežena, sa epidemijom suicida (samoubistava). Ljudi vrše lagano samoubistvo drogom i alkoholom. Nema dovoljno zatvora, a ni policajaca za sve takve. Medjutim, ni to nije rešenje. Rešenje je vratiti ih u ravnotežu. Kako? Stručnjaci kao Dr. Bernard (član Udruženja za sprečavanje bolesti na Univerzitetu Džordž Vašington) sa timom od 3000 lekara proučili su sve mogućnosti i shvatili da smo neuravnoteženi zbog loše ishrane. I oni su napravili jednu mapu. Najčešće je najbolji plan najjednostavniji. Ono što se dešava za stolom vrlo snažno utiče na naše izbore. Istraživanja na životinjama potvrdjuju ovo. Imam dve vrlo stručne studije koje pokazuju ovo: 
Labaratorijskim pacovima je bilo ponudjeno da piju čistu vodu, a takodje im je bila ponudjena voda sa 10% alkohola. Nijedan pacov nije hteo da pije alkohol. Životinje znaju da je alkohol otrov. Čovek je jedino živo biće koje pije alkohol i tada postaje luda životinja. Dali su pacovima umesto njihove normalne ishrane tipično tinejdzersku hranu (hot-dog, pita od jabuka, ukiseljeno povrće, spageti, ćufte, čokoladne torte, slatkiši, kolači) na malim pločicama. Ova hrana ima mali procenat hranljivih sastojaka, a veliki procenat stimulativnih sastojaka kao što su jaki začini, meso, dok mleko i šećer zajedno prave alkohol. Pacovi su to jeli. Ubrzo su svi pacovi počeli da piju alkohol. Ispali su iz ravnoteže. I mi ljudi, kada nismo u ravnoteži, donosimo loše odluke, postajemo destruktivni. 
Posle nekog vremena uklonjena im je takva ishrana, i vraćena normalna, uravnotežena ishrana. Vrlo brzo, oko 80% pacova počelo je ponovo da pije samo vodu, a 20% je uginulo od ciroze jetre koja je posledica alkoholizma! Rezultati u vezi sa ljudima su još gori, jer nama niko ne oduzima kafu, čokoladu, slatkiše, meso, jake začine i iritirajuću hranu. Mi to stalno jedemo, postajemo prestimulisani i agresivni. Roditelji se svadjaju sa decom: "Otkud odjednom da uzimaš droge? Zašto pijes alkohol?" A dete kaže: "Ti si razlog mama. Naučila si me da živim puneći me stimulansima." 
Kada tinejdžeri postanu agresivni, seksualno aktivni i počnu da koriste droge, potrebno je prstom pokazati krivca: "Mama u kuhinji!" Nije sva krivica u kuhinji, ali ovih 3000 lekara tvrdi da ishrana utiče na ponašanje. Ako u sazrevanju živite na malo hranljivih sastojaka a na puno stimulansa, skoro je nemoguće kada ostarite da se oduprete stimulansima, bilo putem seksa, droge ili alkohola. Čelo telo ce jedva čekati da bude stimulisano sve jačim stimulansima, jačim od čokolade i mesa, i tada ne shvatamo zašto ne možemo da se zaustavimo. Zašto ne možemo da kontrolišemo naš seksualni nagon? Zašto ne možemo da ostavimo drogu, alkohol i cigarete? To je mnogima jako teško da ostave. 
Medjutim, mi znamo šta je ono što možemo da jedemo. To je jako važno, zar ne? To je hrana sa vrlo malo stimulansa, a dosta hranljivih sastojaka - suprotno onome što postoji u prodavnicama. Zato je skoro nemoguće da mladi budu uravnoteženi, jer su naučeni da budu van ravnoteže. U zatvorima i domovima za maloletne delikvente prvo razgovaram sa kuvarom. Niko to ne može da shvati. Ne razgovaram ni sa upravnikom, ni psihologom, nego prvo razgovaram sa kuvarom, i tvrdim da će se za 30 dana dogoditi promena u ovoj ustanovi. Na žalost, kuvar je debeo stari čovek i često neće da promeni ni jedan recept koji je naučio još u vojsci (puno masnoće, puno mesa). Za neku hranu u vojsci postoje posebni nadimci. To sigurno nije uravnotežena hrana koja nam je potrebna. 
Pomoći ljudima je zato težak zadatak. Mnogo ljudi ne veruju ovim studijama. Zato mladi gomilaju sve više loših navika. I sa suzama govore: "Ne mogu da prestanem. Pokušavao sam na sve načine i nisam uspeo." Ja im govorim o jednostavnim promenama: "Prestanite da slušate tu muziku bar mesec dana, vežbajte, jedite jednostavnu hranu (voće, povrće i žitarice)." I za mesec oni se osećaju drugacije, i mentalno i fizički. Mnogi se tome smeju, osim onih koji su probali. Oni znaju da je to za njih bio korak u pravom s meru. To nije potpun odgovor, ali je veliki korak unapred. Zato je važno da čovek proučava šta je zdravo, i mi danas tačno znamo šta se dešava kada nešto jedemo. 
Jedan mladić je u SAD na rodjendanskoj proslavi jeo sladoled i tortu. To je mleko i šećer koji u telu stvaraju butil-alkohol. Kada se mladić vraćao kući kolima, policajac ga je zaustavio zbog čudne vožnje i dao mu balon za alko-test. Test je pokazao da u njegovoj krvi ima alkohola, i policajac ga je uhapsio. Taj mladić je bio hrišćanin koji nikada u životu nije pio alkohol. Mleko i šećer nas ne naprave pijanim kao alkohol, ali se u želudcu stvara loš stimulativni alkohol zbog kojeg alko-test može da bude pozitivan. Nećete pasti, niti će vam se spetljati jezik, ali će vas alkohol stimulisati. 
Roditelji ovog mladića su doveli advokata i lekara na sud, jer mladić nikada nije pio alkohol. Doktor koji je poznavao novu literaturu doneo je sladoled i kolač. Pre nego što su ih pojeli, alko-test je bio negativan. Kada su pojeli mleko i šećer, kratko posle toga, alko-test je bio pozitivan. Sudija je bio šokiran. Taj slučaj je zabeležen u SAD kao dokaz da mleko i šećer u telu grade alkohol. Vrlo malo hranljivih sastojaka, a puno stimulirajućih. Onda se pitamo zašto nemamo kontrolu nad sobom. Razmislite o ovome. Možda imate agresivne misli ili namere. Vi ih ne izvršavate, ali stanje u kome se nalazite nije dobro. Jedina razlika je što se još nije pružila zgodna prilika da to učinite. Krivica je ista. Zato nije dobro da imamo ni takve misli, jer ćemo u odredjenim okolnostima popustiti.
tvorac grada


nasetijelo @ 11:04 |Isključeno | Komentari: 0
Od svoje dvadeset i prve godine Erik Lindberg pati od reumatskog artritisa. Godinu i po dana ranije lekari su mu prepisali novu vrstu leka koji je sadržao agens etanercepta. Ova supstanca deluje direktno na zapaljivi proces kostiju i već posle 3 nedelje Čarls je osetio bitno poboljšanje. 
Da li je ovo jedinstvena priča o uspehu? »Ne, to je samo jedan u nizu sličnih uspeha«, tvrde istraživači. »Agensi poput etanercepta su preteče sasvim nove terapije u lečenju hroničnih bolova«, kaže Kliford Vulf, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard u Bostonu, SAD. »Danas naučnici razvijaju nove agense, precizne dijagnostičke metode i efikasne terapije koje će za 5 godina učiniti da današnja medicina bola izgleda kao medicina Srednjeg veka«, smatra Dejvid Borsuk, neurolog sa Univerziteta Harvard. 
Ovo je radosna vest za ljude širom sveta kojima je mučno bockanje i peckanje u raznim delovima tela deo svakodnevnog života. Izostanci sa posla zbog bolova koštaju samo nemačku privredu oko 20 milijardi evra godišnje. 
Novi dijagnostički metodi sada omogućavaju da se precizno odrede putevi bola i prepiše delotvorna terapija. U tu svrhu se koriste moderni dijagnostički metodi koji se oslanjaju na pozitronsku emisionu tomografiju (PET) i funkcionalnu magnetnu rezonancu FMR). »Za sada su ovi metodi dostupni samo istraživačima. Ali, za nekoliko godina koristiće se svakodnevno i u klinikama. Prednost je u tome što ćemo na osnovu snimaka mozga odmah moći tačno da odredimo dijagnozu oboljenja«. 
Kod svih vrsta bolova neuroni šalju precizan i specifičan signal i na osnovu toga je lako utvrditi odakle bol potiče. Rana terapija je odlučujuća, jer ako se jedan oblik bola već uvrežio u splet nerava, on poput poređanih domina može da pokrene nove oblike bola. Ako lekari ne reaguju blagovremeno, trag već postojećeg bola se brzo urezuje u »pamćenje« i tako otežava dijagnozu. 
Naučnik Zigfrid Menze, iz Hajdelberga, je na pacovima proučavao brzinu kojom ovaj proces deluje. Već nekoliko časova posle nastanka upale mišića u listovima nadražaj prelazi u kičmenu moždinu. »Tamo signal bola prelazi na nervne ćelije drugih delova tela, koji zatim prenose mozgu osećaj bockanja i štipanja«, objašnjava Menze. To bi mogao da bude uzrok nespecifičnog bola u leđima. Devedeset odsto pacijenata sa povredama kičme pate od takvog bola. Kod ovih pacijenata nedostaje dijagnostička slika oštećenja, pa su lekari često prinuđeni da određuju terapiju na osnovu pretpostavke, a to često može da bude pogrešno. Ako bi rezultati Menzesovog eksperimenta na životinjama bili potvrđeni i kod ljudi, takav problem bi bio rešen. 
Zahvaljujući razultatima u dešifrovanju genoma, istraživači sada dolaze do sasvim novih otkrića. »Čovekovo nasleđe se pokazalo kao prava riznica«, kaže Ralf Baron, neurolog na univerzitetu u Kilu. U međuvremenu, moderne multi-kanalne mašine za in vivo i in vitro analize pretražuju 3 milijarde genomskih simbola da bi se utvrdila eventualna veza sa poreklom bola. 
Da bi se dobili tačni podaci o tome koju ulogu u obradi bola igraju otkriveni geni, neurolog Ralf Baron iz Kila i njegov kolega Tomas Tele iz Minhena su pre dva meseca započeli jednistven projekat u sve: »Mi hoćemo da sakupimo rezultate analiza krvi nekoliko hiljada pacijenata sa neuropatskim bolovima – dakle, onih kod kojih je pov- redom jednog nerva izazvana kaskada bola – i da ih genetički analiziramo,« kaže Tele. Svakog učesnika u studiji lekari između ostalog ispituju o dosadašnjoj terapiji i psihodijagnozi. U ovoj »najvećoj banci podataka o pacijentima sa bolom« naučnici će pokušati da pronađu tipične slike bolesti i najbolje terapije. Pomoću snimak mozga učesnika eksperti će moći da prate tok bola. Na osnovu ovog metoda nedavno je prvi put osmišljena terapija protiv fantomskih bolova. Oko 70 odsto svih pacijenata sa amputiranim delovima tela još uvek pati od ove suptilne forme bola. 
Snimci načinjeni funkcionalnom magnetnom rezonancom pokazuju kako oblast u mozgu koja je bila odgovorna za prijem signala bola iz amputiranog uda preuzima funkciju susednog regiona. Ako je amputirana ruka, oblast u mozgu koja je ostala bez »posla« sada obrađuje signale koji dolaze iz predela oko usana. 
Preliminarna studija na 19 pacijenata pokazala je kako takav bol može gotovo potpuno da se spreči. Pacijenti su primali kombinaciju lokalne anestezije i blokera neurotransmitera, tzv. N-metil D-aspartatskog antagonista, i to prvih nedelja posle operacije, čak i ako pacijent još uvek ne oseća fantomski bol. 
Najnovija otkrića pokazuju da su za sve oblike bola, bilo da je reč o migrenama, bolu u leđima ili fantomskom bolu, odgovorni slični uzročnici. »Koncentrisaćemo se na to da se borimo direktno protiv tog malog broja uzročnika i to posebnim, za tu namenu proizvedenim lekovima«, kaže Tomas Tele. »Supstance koje eliminišu jednu komponentu bola, mogu se istovremeno koristiti za lečenje više različtih oboljenja.« 
Jedna od tih komponenti je, na primer, tzv. COX-2 bloker. Upotreba ovog leka dozvoljena je samo za lečenje pacijenata obolelih od reume, ali su nedavno objavljene studije pokazale da COX-2 blokeri mogu da zaustave i upale mozga. Naučnici očekuju da će uskoro mnogo više pacijenata – na primer onih koji boluju od migrene – imati koristi od ovog novog leka. Bio bi to blagoslov. Lekari su ovaj lek opisali kao jedno od najvećih dostignuća u poslednjih nekoliko godina. 
Sastav lekova, bar za neke pacijente, ubuduće ne bi trebalo da igra tako veliku ulogu. Glavno je verovati u njegovo dejstvo – mogla bi da glasi suština studije Predraga Petrovića, objavljene u Stokholmu, februara ove godine. Proba je vršena na grupi od 9 osoba. Kod njih je toplotnim nadražajima izazivan bol. Prvi put dobrovoljci su dobijali lekove protiv bolova. Drugi put su dobili samo »navodne preparate«, tzv. placebo tablete. Petrović je sa čuđenjem posmatrao kako je, zatim, organizam pacijenata aktivirao »sopstvene apoteke«. Trik je u tome što se u mozgu aktivirao opijatski sistem, centar koji inače omogućava teško povređenima da zaborave na bol i patnje. 
Naučnici već spekulišu da li bi se ovaj sistem u budućnosti mogao namenski upotrebiti u terapeutske svrhe. Američki istraživač Dejvid Borsuk ne isključuje mogućnost da se to zaista i događa, a da to lekari i ne znaju. Možda kod akupunkture, čije je dejstvo i do danas ostalo nejasno. »Igle izazivaju određenu dozu bolova koji su dovoljni da oslobode male količine opijata koje postoje u mozgu«, objašnjava Borsuk mogući efekat akupunkture i dodaje. »Na PET skeneru ili uređaju za FMR to bi se videlo. Čudno je da se niko do sada nije usudio da uradi taj jednostavni eksperiment.« 
Dejvid Borsuk je uradio test izazivanja bola toplotnim nadražajima na rukama pacijenata i zatim pratio tokove u mozgu. Većina ljudi bol povezuje sa mučenjem koje, malo po malo, opterećuje i psihu. Đavolski začarani krug, kažu, jer u poodmaklom stadijumu hronični bol psihički opterećuje. 
Koliko hronični bol može da bude povezan sa psihičkim stanjem čoveka osetio je i Martin Parizela, stručnjak za osiguranje, iz Njujorka, 11. septembra prošle godine. »Video sam stub dima nad Menhetnom. Bio sam šokiran. Ubrzo posle toga počela je da me boli leva noga,« – seća se Parizela. Zahvaljujući lečenju na Klinici za bol bolnice Bet Izrael, uspeo je da se izbori sa bolom. Parizelu je, pre svega, spasla terapija kod Marka Golofa, psiholga na Klinici za bol. Golof je svog pacijenta podučavao metodu autohipnoze, koji su naučnici preuzeli od fakira. Ovi artisti su u stanju da osećanje bola toliko potisnu da čak i sedenje na ekserima podnose naizgled bez muke. 
Parizela, doduše, nije uspeo da nadmaši fakire, ali kaže: »Bol mogu da prevarim dovoljno da sam u stanju, koliko-toliko, da živim normalno.« 
Najveći problem je to što se toliki broj ljudi zbog svojih bolova izoluje od društva. »Mi razvijamo fantastične metode kako bi pacijente oslobodili patnje i duševnih ponora,« kaže Klaus Leman, predsednik Nemačkog društva za studije bola, ali u tome nemamo dovoljnu podršku.« Klaus Leman uzrok vidi na fakultetima: »Do danas se terapija bola nije nalazila u obaveznom programu studija medicine. Student se, tokom šestogodišnjeg obrazovanja, u proseku samo oko pet sati bavi terapijom bola.« 
Treba reći da već poznatim metodima lekari takođe mogu znatno da smanje patnje pacijenata. Uprkos tome realnost izgleda drugačije. Svaki terapeut na svojim pacijentima prvo isprobava svoje stručno znanje, bol je zanemaren, a otuda je i ishod lečenja često negativan. Lemanova teza o neadekvatnom obrazovanju i zanemarivanju bola u terapiji možda najbliže opisuje trenutno stanje u ovoj oblasti, a ona podseća na staru narodnu poslovicu: bolje je pametnije iskoristiti ono što već imamo u ruci, odnosno organizmu, za lečenje bola, nego ono što nova istraživanja tek mogu da ponude.


nasetijelo @ 10:58 |Isključeno | Komentari: 0
1. ŠTA SU I KOJE SU BOLESTI PRLJAVIH RUKU ? 
U "bolesti prljavih ruku" ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različite etiologije. 
Uzročnici "bolesti prljavih ruku" su virusi (Hepatitis A, poliomijelitis, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza). 
2. NAČIN PRENOŠENJA BOLESTI PRLJAVIH RUKU 
Rezervoari crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom defekacije (hepatitis A, trbušni tifus, dizenterija) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu. 
Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti. 
Posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) koji se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i sl.) takođe se mogu preneti zarazne bolesti. Zato: 
* Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja toaleta i u sličnim situacijama. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok se ne operu ruke. 
* Pranje ruku tekućom vodom i sapunom je izuzetno važna preventivna mera. Ruke (šake) služe kao direktan i kao indirektan put prenošenja zaraznih bolesti, a njihovim pranjem smanjuje se opasnost da se čovek zarazi i da zarazu prenese na druge. 
* Posuda sa vodom u kojoj je sapun može da sadrži mikroorganizme - uzročnike zaraznih bolesti, pa je stoga neophodno na takvim mestima koristiti tečni sapun u zatvorenom sistemu. 
* Za brisanje ruku ne sme se upotrebljavati zajednički peškir, već koristiti papirne ubruse ili maramice, fen i sl. ili sačekati da se ruke osuše. 
* Epidemiološki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlažnih, metalni od plastičnih ili papirnih (na metalnoj površini zarazne klice kraće opstaju), a oni izloženi suncu su bezbedniji od onih koji su držani u tami. 
* Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim namirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja. 
* Jako zagađene predmete potrebno je dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti prema uputstvima proizvođača) ili uništiti. 
3. HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKE MERE ZA SPREČAVANJE NASTANKA I SUZBIJANJE ŠIRENJA BOLESTI PRLJAVIH RUKU 
Deca se kao populaciona skupina mogu smatrati vulnerabilnom kategorijom kada je u pitanju širenje infekcija fekalno-oralnim putem zbog svojih psiho-fizioloških karakteristika. Tu se, pre svega, misli na oralni put spoznavanja okoline posebno u uzrastu od 1 do 5 god, a takođe i na češće konzumiranje manjih obroka što predstavlja dodatni faktor rizika kad je u pitanju unos namirnica zaraženih infektivnim agensima. Kada su deca predškolskog uzrasta u pitanju higijenske mere za sprečavanje širenja “bolesti prljavih ruku” sprovode se pasivno, od strane roditelja i vaspitača uz postepen zdravstvenovaspitni rad, dok bi kod školske populacije trebalo vršiti direktniju edukaciju sa predočavanjem realnih rizika i ozbiljnosti posledica konkretne zarazne bolesti. 
Higijenske mere: 
* Poučavanje, kako dece, tako i odraslih u vezi sa osnovnim elementima higijenskog ponašanja pri korišćenju sanitarnih instalacija i lične higijene. 
* U predškolskim i školskim ustanovama omogućiti postojanje: tople vode u sanitarnim prostorijama, tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku i higijenskih klozeta odvojeno za dečake i devojčice, čime bi se ohrabrili da ih češće koriste. Pri tome bi trebalo motriti da oni sami aktivno sudeluju u održavanju higijene tih prostora, već samim tim što se pravilno pridržavaju propisanih mera lične higijene. 
* Budno motriti da deca uvek koriste čiste sanitarne instalacije, kao i da njihovi ekskreti budu eliminisani na higijenski način. 
* Naročito u situaciji kada postoji povećani rizik od nastanka nekog specifičnog zaraznog oboljenja trebalo bi se postarati da postoji nadzor nad merama lične higijene koje deca sprovode u tim ustanovama. Takođe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, a ne platnenim peškirima. 
* Redovna kontrola načina distribucije namirnica (lanca distribucije), tačnije, samog vozila za dostavu hrane, posuđa, mesta u kuhinji gde se ta hrana skladišti, kao i sprovođenja mera lične higijene osoba koje tu hranu služe deci. 
* Obezbediti i pojačati kontrolu mogućnosti da deca kupuju i konzumiraju hranu van školskog objekta. 
* Obezbediti pojačanu kontrolu objekata u školskom dvorištu i u neposrednoj blizini škole gde deca kupuju gotovu hranu. 
* Kontinuirana kontrola radnih površina na kojima se hrana priprema. 
* Redovne i pojačane mere održavanja higijene prostorija, nameštaja, dvorišta. 
* Kontrola dispozicije organskog otpada preostalog nakon dečjih obroka. 
4. ZDRAVSTVENO VASPITANJE 
Opšti ciljevi su: 
* Sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja predškolske dece i učenika, roditelja i vaspitača u skladu sa zdravim načinom života. 
Specifični ciljevi su: 
* Osposobljavanje dece svih uzrasta da vrše pravilne izbore onih oblika ponašanja koji se odnose na zdravlje, u predškolskim ustanovama, školama i zajednici. 
* Da deca steknu osnovne informacije o zdravlju. 
* Da deca formiraju navike i razviju veštine neophodne za postizanje zdravog ponašanja. 
* Da deca primene stečeno znanje i veštine u svakodnevnom životu. 
* Motivisanje dece i onih koji brinu o deci (vaspitača, prosvetnih radnika, roditelja) za zdrav način života. 
* Podsticanje prosvetnih radnika, predškolske dece, učenika, roditelja i zajednice na aktivan odnos prema unapređenju zdravlja i životne sredine kroz različite aktivnosti. U borbi protiv "Bolesti prljavih ruku" zdravstveno-vaspitni sadržaji moraju da imaju kvantitet i kvalitet informacija i znanja koje deca i oni koji se bave decom treba da usvoje. 
Neophodno je, dakle, obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledeće sadržaje: 
* Zdravlje kao pojam, briga za zdravlje, čuvanje, ko se brine o našem zdravlju i kako to sami radimo. 
* Lična i opšta higijena (ruke, telo, kosa), higijena odeće i obuće, čuvanje odeće i obuće. 
* Ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj, obroci, potrebe, ponašanje za vreme obroka i između obroka, a vezano sa hranom. 
* Bolesti koje se mogu preneti, ali i sprečiti. 
* Lepo ponašanje, druženje, tolerancija, uzajamno pomaganje, poštovanje (uzajamno i starijih), izbegavati sebičnost. 
* Lepa, udobna, bezbedna i čista životna sredina, zelene površine i zdravlje, uklanjanje otpadaka. 
Zdravstveno vaspitanje sprovodi se organizovanim i sistematskim radom sa: 
* predškolskom i školskom decom, 
* roditeljima (majkama, očevima) i 
* zaposlenim u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. 
Na svim nivoima edukacije, a naročito u neposrednom radu sa decom svih uzrasta sprovoditi zdravstveno vaspitanje kroz rad u grupi, sa aktivnim uključivanjem dece, vaspitača i roditelja kroz sledeće metode i oblike rada: 
* Pranje ruku posle igre, pre i posle jela, nakon korišćenja sanitarnog čvora: kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). 
* Takođe, bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu, a ne platnenim peškirima. 
* Igra sa igračkama: upotreba igračaka koje je lakše čistiti, prati ili dezinfikovati, prema uputstvu proizvođača za upotrebu. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka, nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka. 
* Razgovor i primer da se igračke i prsti ne stavljaju u usta. 
* Organizovati u predškolskim ustanovama igru, pozorišnu predstavu, kreativne radionice, crtanje, modelovanje i izložbe na temu "Bolesti prljavih ruku". 
* U osnovnim i srednjim školama kroz pojedine predmete obraditi sadržaje na temu "Bolesti prljavih ruku". 
* Formirati "savet učenika" koji će u svakoj smeni, više puta u toku dana davati "ocenu" stanja higijene sanitarnih prostorija (topla voda za pranje ruku, ispravni vodokotlići, stanje higijene). 
* Na časovima srpskog jezika vršiti analizu literature (pesme, prozni sastavi) na temu zdravlja, čistoće, higijene i pisanje sastava na temu "Bolesti prljavih ruku". 
* Na časovima matematike raditi zadatke u cilju analize troškova i koštanja bolesti, lečenja, odsustva iz škole učenika i nastavnika. 
* Razgovor i predavanja, radionice, likovni radovi na temu "Bolesti prljavih ruku", značaj pranja ruku posle igre, pre i posle jela i užine u školi, nakon korišćenja sanitarnog čvora, kada i koliko često u toku dana, upotreba i značaj tople vode, dužina pranja, upotreba sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). 
* Treba ohrabrivati decu, vaspitače i roditelje da zahtevaju stvaranje optimalnih higijensko-epidemioloških uslova u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u cilju stvaranja zdravog okruženja za život, igru i rad. 
Autori: 
Prim. dr Đurđa Kisin, spec. socijalne medicine 
Doc. dr Milan Parlić, spec. epidemiologije 
Dr Branislava Matić, spec. higijene


nasetijelo @ 10:55 |Isključeno | Komentari: 0
Homeopatija je efikasan, naučni sistem lečenja. Reč homeopatija potiče od grčkih reči “homeo”, tj. sličan i “pathos” - patnja što bi značilo slično bolesti ili patnji. Homeopatija se temelji na zakonu sličnosti koji glasi “similia similibus curentur” ili “slično se leči sličnim”. 
Osnovni principi homeopatije 
Vitalna sila 
Ovo je prvi princip po kome se homeopatija razlikuje od klasične medicine. 
Vitalna sila je energija koja animira telo, održava funkciju, ponaša se kao njegov regulator pokušavajući da održi harmoniju tela. Ona se ne može izmeriti, ali se posmatranjem može proceniti kolika je životna sila neke osobe. U kinsekoj tradicionalnoj medicini je to či energija u ajurvedskoj prana. Drugim rečima, to je vitalnost jednog organizma. 
Zakon sličnosti 
Ovo je osnovni princip homeopatije po kome se slično sličnim leči. To znači da se supstanca koja izaziva određene simptome kod zdrave osobe korisiti za te iste simptome kod bolesne osobe. 
Na primer: 
Allium cepa je napravljen od crnog luka, i koristi se za lečenje prehlade koja ima siptome i senzacije koji se javljaju kada sečemo crni luk. 
Prijemčivost 
Svaka osoba ima određenu prijemčivost i predispoziciju i drugačije reaguje na različite bolesti. Prijemčivost zavisi od kvaliteta vitalne sile, i ona uglavnom ostaje ista tokom života ali neki faktori mogu da pogoršaju stanje (pušenje, alkohol, loša ishrana) i učine organizam prijemčivijim za bolest. Isto tako pozitivni uticaji, uravnotežen život, pravilna ishrana i dobar homeopatski lek, mogu da smanje prijemčivost za mnoge bolesti. Genetsko nasleđe ima veliki značaj za prijemčivost. 
Mijazmi 
Mijazam je poremećaj, “greška” na životnoj sili. Haneman je u početku imao dobre rezultate ali je vremenom primetio da se simptomi ili bolest nakon nekog vremena vraćaju. Godinama je analizirao hronične slučajeve i došao do zaključka da su uzrok tome mijazmi. On ih je podelio na tri tipa. 
Psora - najstariji mijazam, koren svih bolesti, nastao supresijom kožnih promena i erupcija 
Sycosis - potiče od suprimirane gonoreje 
Syphilis - potiče od suprimiranog sifilisa 
Ispitivanje leka 
Svaki lek koji se koristi u homeopatskom lečenju je prošao proces ispitivanja. Napravljeni lek se daje grupi zdravih ispitanika (jedni dobijaju lek a drugi placebo ali ispitanici to ne znaju) sve dok se ne pojave prvi simptomi. Pravi se precizna beleška o svim simptomima na fizičkom, emotivnom i mentalnom planu. Sakupljeni simptomi predstavljaju sliku leka. 
Potenciranje leka 
Homeopatski lek deluje na vitalnu silu i uzrok bolesti a ne na simptom kao posledicu. Da bismo svaki simptom sagledali potpuno moramo ga posmatrati korz vitalnu silu koja je dinamična, tako da i lek koji dajemo mora biti dinamičan, što se postiže potenciranjem leka. Potenciranje leka je poseban postupak koji se sastoji od razblaživanja i snažnog protresanja bočice u kojoj se lek nalazi (udaranje bočice o tvrdu podlogu), tako da se u homeopatskom leku ne nalazi nijedan molekul supstance od koje je napravljen. 
Princip prepisivanja jednog leka 
Homeopatija je holistička metoda tako da i simptome posmatra kao izraz poremećaja vitalne sile i na osnovu totaliteta simptoma prepisuje se jedan lek koji pokriva taj osnovni poremećaj vitalne sile. Lek u sebi sadrži “poruku” za vitalnu silu i pomaže joj da ona sama povrati narušeni balans. 
Smernice izlečenja (Heringov zakon) 
Ovaj princip je postavio Konstantin Hering, Hanemanov sledbenik. Po ovom zakonu pratimo tok homeopatskog lečenja, odnosno pomeranje simptoma. 
Od unutra ka spolja - ako se simptomi kreću od unutrašnjih organa prema koži to znači da je prepisani lek dobar i da se lečenje odvija u dobrom pravcu. 
Od važnijih organa ka manje važnim - ako se simptomi povlače sa srca i idu na zglobove, lečenje se dobro odvija. 
Od gore prema dole - ako pacijent ima kožne probleme na licu a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka to znači da se pacijent oporavlja. 
Homeopatija i zdravlje 
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, ili odsustvo simptoma bolesti. To je opšte osećanje dobrog zdravlja i raspoloženja, osećanje uravnoteženosti, osećanje lične slobode i osećanje zadovoljstva svojim položajem i funkcijom u porodici i društvu. 
Suština ljudske egzistencije zavisi od sposobnosti organizma da održi svoju dinamičku ravnotežu uz minimum poremećaja i maksimalnu postojanost. 
Ako postoji fizičko zdravlje onda postoji rezerva energije. 
Ako postoji emocionalno zdravlje, osoba može i ume da izrazi svoja osećanja i održi balans sa okolinom. 
Ako postoji mentalno zdravlje, osoba može jasno da misli, logično zaključuje, donosi odluke i rešava probleme.Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Ima široku primenu kao preventiva i kao način lečenja hroničnih i akutnih stanja.Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža. 
Liječenje homeopatijom 
 
Jeste li se pripremili za sezonu gripe? Odbija li vas klasično liječenje, saznajte kako si možete pomoći prirodnim, homeopatskim pripravcima. 
Svi se s vremena na vrijeme razbolimo od ove ili one akutne bolesti – prehlade, gripe, kašlja, proljeva, uhobolje, upale mjehura ili sinusa. Akutnim bolestima su najviše sklona mala djeca, pogotovo ona koja pohađaju vrtiće. Homeopatski pripravci u ovim slučajevima mogu biti od velike koristi. 
Homeopatija je grana alternativne medicine čijim se začetnikom smatra njemački liječnik i kemičar Samuel Hahnemann (1755.-1843.). Hahnemann je bio nezadovoljan rezultatima konvencionalnog liječenja i tražio je učinkovitije metode. 
 
dr. Samuel Hahnemann 
Još u dvadesetim godinama prošlog stoljeća znanstvenici su dokazali da je sve zapravo energija, uključujući i ljudsko tijelo, misli i osjećaje. Kod većine "alternativnih" načina liječenja to se zna još od davnina, te su takve metode liječenja bazirane na uravnoteženju energija, kao na primjer tradicionalna kineska medicina. Tako je i Hanemann stvorio način liječenja koji energetskim remedijama (homeopatskim preparatima) vraća bolesnika u energetsku ravnotežu. Kada smo u energetskoj ravnoteži, tada smo psihički, fizički i emocionalno uravnoteženi i zdravi. 
Kod odabira homeopatskog preparata uzimaju se obzir i fizički i psihički simptomi. Tako se liječi osoba u cjelini, a samim time se uklanja uzrok bolesti. 
Energetske remedije 
Kakvi su to energetski preparati koje je Hahnemann koristio? On sam je izrađivao remedije od prirodnih materijala, kao što su biljke, minerali i kemijski elementi. 
Kroz dugogodišnje praktično iskustvo, primijetio je da ako supstancu koju koristi za izradu remedije razrjeđuje i trese (potencira), to je ona djelotvornija i rjeđe je se treba uzimati. 
U višim potencijama, dakle onima koje su više puta razrjeđivane i tresene, remedija više ne sadrži niti jednu molekulu originalne supstance, nego samo njen energetski otisak. 
Takvom izradom se gubi toksičnost otrovnih supstanci, a djelotvornost lijeka se pojačava jer se potenciranjem povećava frekvencija energije lijeka i tako dopire u dublje slojeve našeg bića. 
Na primjer, remedija Arsenicum spravljena je od arsen-trioksida koji je otrovan u materijalnoj (kemijskoj) dozi, a u homeopatskom obliku nema niti jedne molekule arsena već samo njegova energija. Arsenicum se uspješno koristi u liječenju mnogih bolesti, od akutnih kao što je trovanje hranom, do kroničnih kao što su gangrena, astma, strahovi, tjeskoba i depresija, i sve to bez nuspojava koje su karakteristične za konvencionalne lijekove. 
Prva pomoć i akutne bolesti 
Postoji razina homeopatije koju svi mogu lako naučiti, a to je homeopatija za prvu pomoć i lakše akutne bolesti. S tim osnovnim znanjem možete mnogostruko skratiti tijek bolesti, a uz to i smanjiti mogućnost razvoja komplikacija. 
Uz nešto malo znanja, ponekad se može i spasiti nečiji život, kao što je slučaj u primjeru s Arnicom. 
Gdje nabaviti remedije 
Homeopatski preparati se kod nas mogu kupiti u mnogim ljekarnama. Međutim, većinom se nude kombinacije za 'gripu', 'kašalj' i drugo. Ovo su preparati koje sadrže više remedija zajedno za koje se zna da su djelotvorne za navedenu tegobu. Dakle, ako se remedija koja je vama osobno potrebna nalazi u toj kombinaciji, preparat će vam pomoći, a ako ne, tada neće. Zato je bolje i efikasnije znati koja vam je remedija točno potrebna i kupiti samo nju. 
Pojedinačne remedije se mogu kupiti samo u nekim ljekarnama, dok najveći izbor imaju specijalizirane homeopatske ljekarne. U njima se možete s osobljem i posavjetovati u vezi s potencijom i doziranjem individualnih homeopatskih pripravaka. 
Doziranje i potencija su vrlo bitne. Na nekim bočicama piše, primjerice, 3 x 3 na dan dok ne završite bočicu. To nikako ne bi trebalo slijediti. U homeopatiji vrijedi 'manje je više', odnosno uzima se minimalna potrebna količina dovoljna za pomoć. Ako niste sigurni koliko i kako često remediju uzimati, uvijek je bolje konzultirati s homeopatom. 
Homeopatija je najdjelotvornija kada se svaki slučaj promatra individualno. Posjetite li homeopata, on će odrediti remediju za vas te vam je dati ili je za vas naručiti. 
Arnica 
Arnica je vjerojatno najpoznatija homeopatska remedija. Posebno se preporučuje za posljedice ozljeda, poput modrica, oticanja, krvarenja, boli, lomova, iščašenja ili šoka. 
Ona će ubrzati zacjeljivanje rana, zaustaviti krvarenje, smanjiti otekline i modrice, spriječiti stvaranje gnoja, a što je najvažnije pomoći će u oporavku od šoka. Odlična je i za izmorenost i bolove u mišićima uzrokovane teškim fizičkim radom ili sportom. 
Ovo je remedija broj jedan koju treba dati nakon pada, pogotovo ukoliko se radi o udarcu glavom. 
Date li je odmah nakon ozljede, čvoruge i modrice neće se pojaviti, a ako su se već pojavile, brzo će nestati. 
Nakon pada na glavu može pomoći čak i ako dođe do potresa mozga, krvarenja, epileptičnih napada ili gubitka pamćenja. Naravno da nakon pada ili udarca u glavu uvijek treba posjetiti liječnika. No, nema ništa loše u tome da čak i početnik u homeopatiji ozlijeđenoj osobi da Arnicu na putu prema zdravstvenoj ustanovi. 
Arnica se daje i nakon moždanog udara jer je odlična i za zaustavljanje krvarenja i za rastvaranje ugrušaka krvi, pa tako nije bitno znati koji je od dva navedena bio uzrok udaru. 
Ovo je nemoguće u konvencionalnoj medicini baziranoj na kemijskim lijekovima, odnosno da jedan te isti lijek može biti dobar i protiv zgrušavanja krvi i protiv krvarenja. Upravo je ta sposobnost energetskih remedija ono što ih čini dragocjenim. 
Arnica se također koristi prije i poslije operacija jer pomaže sprečavanju krvarenja, šoka i stvaranja ugrušaka krvi, koji su jedan od češćih uzroka smrti pri operacijama. 
Akutne bolesti 
Slijedi nekoliko tegoba i najčešćih remedija za njih. Treba imati na umu da su ovdje navedene remedije koje vrlo često pomažu u ovim slučajevima, ali postoje i mnoge druge, te se preporučuje više se informirati putem knjiga ili radionica prije nego ih sami počnete koristiti. 
Ako odmah u početku date dobru remediju, bolest se neće ni razviti! U početku su najčešće djelotvorni Aconite ili Belladonna. 
Aconite (jedić, dragoljub, ljutić) 
Dobar je za početak mnogih akutnih tegobi, pogotovo onih koje se razviju naglo nakon izlaganja suhom, hladnom vjetru. Pomaže za kašalj, prehladu, bolan rast zuba kod beba, te bilo koju vrstu upala, na primjer, upala očiju, uha, mjehura, grla. Najbolje ga je dati u početku bolesti, odnosno u prva 24 sata čim osjetite prve simptome. 
Belladonna (velebilje, bunika, luda trava) 
Također je odlična u početku raznih vrsta upala. Koristi se kad je tegoba popraćena općom ili lokalnom visokom temperaturom, odnosno kad je bolno mjesto vrlo vruće, crveno i upaljeno. 
Gripa 
Gelsemium (žuti jasmin) 
Odličan za gripu, kada se osoba osjeća fizički i psihički umornom. 
Eupatorium (resnik) 
Remedija za gripu, kada osoba osjeća bol u kostima, pogotovo u vratu, rukama i nogama. 
Povraćanje i proljev 
Arsenicum 
Odlična remedija za povraćanje i proljev, bez obzira radi li se o trovanju hranom ili želučanoj gripi. 
Upala uha 
Pulsatilla (šumarica obična, mali lesjak) 
Odlična za upalu uha, pogotovo kod djece. 
Ako se akutne bolesti ponavljaju, patite li od kroničnih ili psihičkih bolesti, nemojte uzimate lijekove na svoju ruku, već se obratite profesionalnom homeopatu i konzultirajte se s liječnikom.
tvorac grada


nasetijelo @ 10:53 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, ožujak 10, 2013
Sve češće bolesti koje obično povezujemo s ljudima u 60-im i 70-im godinama pogađaju one koji su dva ili čak tri desetljeća mlađi. Ovdje donosimo sedam najčešćih i vrlo opasnih bolesti, kao i savjete o tome kako zlo spriječiti.
'Kad smo mladi mislimo da smo nepobjedivi, ali to je netočno', kaže dr. Georges Benjamin, izvršni direktor American Public Health Associationa. Što učiniti kako biste odgodili ili spriječili zdravstvene probleme?
I zaista, bolesti koje obično povezujemo s ljudima u 60-ima i 70-ima pogađaju one koji su jedno, dva ili čak i tri desetljeća mlađi. Za to je zaslužna i sve ranija dijagnostika, ali i životni stil koji uključuje nekvalitetnu prehranu i nekretanje.
Na koje bolesti treba pripaziti i u mlađim danima?
Melanom
Dob u kojoj se najčešće dijagnosticira: 50 i više.
Ali može se pojaviti i u kasnoj tinejdžerskoj dobi i ranim 20-ima.
Što možemo napraviti
Nipošto ne posjećujte solarije, jer čak i povremeni odlazak može utrostručiti šanse za dobivanje melanoma, stoji u upozorenju Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention. Ne izlažite se predugo jakom sunčevom zračenju, posebno ne bez zaštite. Između 10 i 14 sati sati izbjegavajte izlaganje UV zrakama. Sunčajte se pažljivo. Najvažnije je da ne izgorite, čak ni blago.
Osteoporoza
Dob u kojoj se najčešće dijagnosticira: 65 i više.
Ali može se pojaviti i kod 50-godišnjaka.
Što možemo napraviti
Hranite se kvalitetno, osiguravajući organizmu dovoljno kalcija i vitamina D. Vitamin D uglavnom se dobiva izlaganjem suncu, ali to ne znači da zbog toga trebate riskirati razvoj melanoma. I 15 minuta dnevno dovoljno je za stvaranje potrebne količine vitamina D. Iznimno je važno kretanje i vježbanje jer aktivnost jača kosti. Pušenje i alkohol su otrov za kosti. Zato nemojte pušiti, a pijte maksimalno jednu ili dvije čaše alkoholnog pića na dan. Izbjegavajte i cole jer su pune fosforne kiseline zbog koje gubimo kalcij.
Moždani udar
Dob u kojoj najčešće napada: 65 i više.
Ali može se pojaviti i kod onih u 20-ima ili 30-ima. 
Što možemo napraviti
Ako pušite, makar i povremeno, vrijeme je da prekinete s ovom lošom navikom. Naime, pušenje udvostručuje šanse za moždani udar. I zdravstveni problemi kao što su visok krvni tlak, dijabetes, pretilost i visok kolesterol faktori su rizika. "Bolesti koje povećavaju rizik treba liječiti rano i držati ih pod kontrolom", objašnjava dr. Shazam Husar, voditelj Cleveland Clinic Stroke Program. Dr. Husar preporučuje i smanjenje unosa soli i transmasnih kiselina. Dobro je jesti ribu dva puta tjedno i redovito vježbati. 'Čak i ako samo hodate 30 minuta na dan, i to može smanjiti rizik', kazao je.
Rak dojke
Dob u kojoj se najčešće dijagnosticira: 45 i više.
Ali može se pojaviti i u tinejdžerskim godinama.
Što možemo napraviti
Za većinu žena redovna tjelovježba, vitka linija i jedna čaša vina na dan može smanjiti rizik od razvoja raka dojke. Međutim, ako postoji nasljedna sklonost, važno je krenuti što ranije na kontrolne preglede.
Alzheimerova bolest
Dob u kojoj se najčešće dijagnosticira: 65 i više.
Ali može se pojaviti i u 40-im.
Što možemo napraviti
Ne zaboravite na rad mentalnog mišića! Ako su tijelo i um u dobroj kondiciji, smanjit ćete šanse za razvoj demencije. Korištenje dijelova mozga koje rijetko upotrebljavate – učenje novog jezika ili sviranje nekog instrumenta – pomoći će u borbi protiv kognitivnih propadanja. A što je dobro za srce, dobro je i za mozak. Zato je važno održavanje niske razine kolesterola, kontroliranje krvnog tlaka i fizička kondicija.
Dijabetes tipa 2
Dob u kojoj se najčešće dijagnosticira: 40-e i 50-e.
Ali može se pojaviti i u djetinjstvu.
Što možemo napraviti
Ovdje je hrana lijek. 'Sve više mladih ljudi koji boluju od dijabetesa tipa 2 u velikoj mjeri posljedica je načina prehrane i sjedilačkog načina života', kaže dr. Michelle F. Magee iz američkog instituta za dijabetes MedStar. Većina oboljelih ima prekomjernu težinu, a višak težine – pogotovo oko struka – povećava rizik. Pazite da unosite hranu s niskim glikemijskim indeksom, dakle onu koja ne uzrokuje nagli skok šećera te onu s više vlakana. Čuvajte se hrane s nitratima. Naime, studija iz 2009. ukazala je na vezu između bolesti i izloženosti nitratima, nitritima i nitrozaminima u prerađenoj hrani i konzervansima.
Giht
Dob u kojoj se najčešće dijagnosticira: 50-e i 60-e.
Ali može se pojaviti i u 30-ima.
Što možemo napraviti
Iako je giht čest kod starijih, danas je sve češći u 30-ima. Važno je zato umjereno koristiti alkohol i paziti na tjelesnu težinu. 'Pretilost i alkohol glavni su krivci što mlađe odrasle osobe dobiju giht. Međutim, i brzo mršavljenje kod crash dijeta također dovodi do povišene razine mokraćne kiseline, što uzrokuje napade', kaže dr. Robert E. Harris, iz američke udruge za borbu protiv artritisa.
Magazin.hr


nasetijelo @ 14:21 |Isključeno | Komentari: 0
Osjećate li da vam ponekad neke namirnice izazivaju želučane tegobe? Muči li vas probava posebno nakon jutarnjeg obroka pogledajte savjet nutricionista za idealan doručak.
Nutricionisti iz savjetovališta Vitaminoteka smatraju da u velikom broju slučajeva, pravilna prehrana pomaže uspostavljanju bolje probave, a time i kvalitete života jer smanjuje bol i nelagodu.
Pri liječenju dispepsije vrlo je važno promijeniti štetne životne i prehrambene navike, te kontrolirati i liječiti ostale prisutne bolesti. Savjetuje se prestanak pušenja, smanjenje prekomjerne tjelesne mase i dnevnog unosa hrane s naglaskom na konzumaciju nemasne i ne suviše začinjene hrane te raspodjelu dnevnog unosa u više manjih obroka. Preporučljivo je koristiti maslinovo ulje kao izvor masnoće te redovito konzumiranje fermentiranih mliječnih proizvoda (jogurt, acidofil, kefir). Od pomoći može biti i aloe vera te pčelinji proizvodi i ljekovito bilje.
Klonite se šećera
Pretjerani unos šećera predstavlja čimbenik rizika za pojavu ulkusne bolesti. Šećer uzrokuje pojačano lučenje želučane kiseline što može isprovocirati simptome bolesti. Povećan unos soli također je povezan s povećanim rizikom peptičkog ulkusa. Napitci koji sadrže kofein (kava, čaj, kola) pa i kava bez kofeina mogu potaknuti lučenje želučane kiseline, no u umjerenim se količinama mogu konzumirati – najbolje nakon jela.
Što još izbjegavati
Određena hrana i navike smanjuju pritisak u donjem ezofagealnom sfinkteru te stoga pogoduju refluksu. Stoga treba izbjegavati: prženu i masnu hranu, čokoladu, pepermint, češnjak, luk i pušenje. Također, neke namirnice mogu iritirati ili oštetiti jednjak, pa i njih treba izbjegavati. To su: citrusi i sokovi od citrusa, proizvodi od rajčice, crvena paprika, čili i papar.
Oni koji pate od GERB-a ne bi smjeli lijegati nakon obroka, posebice ako je obrok bio obilan i bogat mastima i proteinima. Obilni obroci bogati mastima i proteinima stimuliraju obilno lučenje želučanih sekreta i usporavaju pražnjenje želuca. Stoga se ovim bolesnicima savjetuje umjereno konzumiranje mesa, mliječnih proizvoda i jaja 3 sata prije lijeganja.
Što NE, a što DA
Jutarnji obrok nikada ne započinjite sa sokom od naranče ili kavom. Radije pojedite sendvič od cjelovitog brašna s laganim sirnim namazom i nemasnom šunkom. Također, možete pokušati i sa zobenom kašom koju možete pripremiti sa zobenim ili rižinim mlijekom ili nekim drugim žitaricama s fermentiranim mliječnim proizvodom.
Magazin.hr


nasetijelo @ 14:15 |Isključeno | Komentari: 0
Napunite baterije i okrenite leđa problemima.
Postoji li tajna života bez stresa? Vjerojatno ne, ali postoje mnogi savjeti kojima možemo raspršiti ovog ubojicu modernog doba. Probajte neke od njih.
Pjevanje
Istraživanje koje je uključivalo studente pokazalo je kako se njihova razina stresa snizila kada su počeli zajedno pjevati u zboru. Ako niste dovoljno samopouzdani u svoje vokalne sposobnosti kako biste se pridružili svom lokalnom ili crkvenom zboru, ne očajavajte te: što vas sprječava da pjevate sami za sebe? Nitko vas ne sluša, pa što ako vam se zalomi nekoliko falševa.
Zeleno je lijek za sve
Svjež zrak, upijanje zelene trave i šarenog cvijeća, prilika za tjelesnu aktivnost, lagana šetnja ili brže džogiranje predstavlja nebrojeno mnogo načina opuštanja, rekreacije i rješavanja stresa, a opće je poznato kako zelena boja smiruje i opušta. Nemojte šetati sami: ponudite se prošetati susjedovog psa ili uzmite prijateljicu pod ruku.
Smijte se
Istraživanja su pokazala kako često smijanje od srca može poboljšati imunitet i smanjiti stvaranje hormona stresa kortizola. Ne samo da je zarazan nego je smijeh pravi lijek za bol jer otpušta spojeve nalik opijatima koji preplave mozak.
Pozitivan učinak dolazi zbog endorfina - složenih kemikalija koje pomaže u prijenosu poruka između neurona, a istovremeno oslabljuju signale tjelesne boli i psihološkog stresa. Ako želite svoj mozak opskrbiti endorfinima, to možete napraviti tjelovježbom, seksom, konzumacijom čokolade i – smijanjem.
Plešite
Osim pjevanja, okušajte se u plesnim koracima kako biste okrenuli leđa stresu. Ne znate ih? Nije bitno, plešite onako kako biste plesali kada vas nitko ne gleda ili kada ste vani na tulumu. Uz to ćete potrošiti kalorije, dobro se zabaviti i vratiti osmijeh na lice. Korisno, zar ne?
Hobijem do zadovoljstva
Mnoge će osobe reći kako su se preporodile kada su se upisale na neki tečaj ili započele novi hobi u svoja četiri zida. Ne morate se nužno upisati na neki strani jezik ili satove keramike da biste u punom smislu ostvarili hobi. To može biti mala kućna radionica nakita, ukrasa za dom, kozmetike (jeste li čuli za Sapunomaniju), odjevnih predmeta... prijedloga ima onoliko koliko je vaša mašta inspirirana.
Ako ne znate od kuda biste počeli, probajte se ulogirati na Pinterest gdje ćete pronaći milijune slika i linkova na stranice koje objašnjavaju kako dobro ispeći burek, naučiti krojiti, izrađivati božićne ukrase, koristiti šminku kao profesionalni vizažist, kako ukrase za vjenčanje svesti na minimum što se tiče budžeta, a maksimum kada je u pitanju elegancija i ljepota.
Halo, mama?
Ne samo da nas majčina briga i ljubav mogu zaštititi od bolesti nego nam čak i njen glas može pomoći raspršiti stres. Ako zbog životnih okolnosti niste u prilici svakodnevno viđati svoju majku i primati njene zagrljaje, ne brinite.
Jednaku vam utjehu može pružiti i njen glas, tvrde istraživači Sveučilišta Wisconsin-Madison. Naime, poznati zvuk proizvodi povećanu razinu hormona oksitocina kod djevojčica, a on je povezan s emocionalnim vezivanjem uz istovremeno gušenje hormona koji uzrokuju stres.
Ordinacija.hr


nasetijelo @ 14:13 |Isključeno | Komentari: 0
U našoj sredini rak je i dalje tabu. O njemu ne govorimo, imamo niz pogrešnih predodžbi i zbog nepoznavanja činjenica ugrožavamo zdravlje. Onkologinja dr. Ilona Sušac iz zagrebačke poliklinike Eljuga pomogla nam je da otkrijemo istine i zablude o toj bolesti i o njoj bez straha počnemo razgovarati kako bismo bili informirani u trenucima kad trebamo donijeti važne odluke o zdravlju
MIT: Nakon dijagnoze raka dojke ona se obvezno odstranjuje
Nije nužno odstranjivanje cijele dojke. Hoće li biti uklonjena, u prvom redu ovisi o veličini i položaju tumora. Ako je smješten u središtu, iza same bradavice, može biti i sasvim malen, ali tada je potrebno odstraniti cijelu dojku, odnosno nije moguće sačuvati bradavicu za rekonstrukciju. Ako je tumor veći, ali smješten periferno, ne odstranjuje se cijela dojka, nego samo dio. No čak i ako se dojka odstrani, žena iz bolnice može izaći s grudima jer su joj danas na raspolaganju mnoge metode rekonstrukcije dojki. Katkad je moguća primarna rekonstrukcija, što znači da se u istoj operaciji uklanja tumor i rekonstruira dojka, a katkad je potrebna sekundarna, kad se dojka rekonstruira poslije, tek nakon terapije.
MIT: Stres ne utječe na nastanak raka dojke
Iako nema izravnih pokazatelja koji bi povezali rak dojke i stres, hormonalni sustav žene toliko je osjetljiv da je nelogično zaključiti da neće reagirati na dugoročne negativne podražaje iz okoliša. Kako kaže dr. Sušac, ljude ne možemo tretirati samo kao tjelesna bića, oni su i duhovna i mentalna bića i te su razine isprepletene i utječu jedna na drugu. O tome govori i njezino iskustvo iz ordinacije prema kojemu mnoge žene oboljele od raka dojke imaju teških problema u obiteljskom životu. Izgledi za izlječenje znatno su manji ako je žena depresivna i nema želju za životom, pa i to govori o povezanosti psihološke i fizičke razine. Mnoga istraživanja pokazala su da depresija slabi imunitet koji je presudan u uništavanju tumorskih stanica.
ISTINA: Kontracepcijska pilula povećava rizik od raka dojke
Ne povećava puno, ali povećava. Od 60 do 80 posto karcinoma je hormonski ovisno. Ti tumori na svojoj membrani imaju receptore za ženske spolne hormone, što znači da ti hormoni potiču rast tumora. Iako će neki stručnjaci reći da sâm hormon ne uzrokuje rak dojke, nego jednom kad se pojavi potiče njegov rast, dr. Sušac kaže da je ta razlika tehničke prirode, jer hormoni pridonose razvoju bolesti bez obzira na koji način. Da nije tako, bolest se ne bi liječila antihormonskom terapijom koja sprečava povećanu razinu estrogena. Hormonska kontracepcija može se uzimati uz kontrolu, ali ne dulje od pet godina. Klinički i ultrazvučni pregled dojki jedanput na godinu prijeko su potrebni za žene koje ih uzimaju.
ISTINA: Hormonska nadomjesna terapija povećava rizik
Istraživanja pokazuju da uzimanje nadomjesnih hormona u menopauzi povećava rizik od obolijevanja i do 30 posto. Prirodno je da žena između 48. i 52. godine ostane bez menstruacije, a mi na umjetan način produljujemo nešto za što je priroda rekla – dosta. A priroda ima svoje razloge. Kod većine oboljelih rak dojke otkriva se poslije 50. godine. To je zato što starimo, oštećuje se DNK, a pridoda li se tomu uzimanje hormona, jasno je zašto se rizik naglo povećava
MIT: Mladi ne obolijevaju
Čim se dojka stvori, može biti podložna raku. Od svih oboljelih žena od raka dojke u Hrvatskoj, 30 posto je mlađih od 50 godina, a više nije rijetkost da mlade žene u 20-ima i 30-ima dobiju tu zloćudnu bolest. Zašto obolijevamo sve ranije? Biologija tumora se mijenja i oni evoluiraju, a s druge strane, sve smo izloženiji spojevima i tvarima koje zasad ne možemo detektirati kao problem, no očigledno je da okoliš utječe na organizam. Djevojke oboljele između 20. i 30. godine možda su bile nečemu izložene još u majčinoj utrobi. Toliko je čimbenika koji utječu na razvoj te bolesti da ne možemo izolirati samo jedan kao njezin uzrok.
MIT: Liječnici određuju tijek liječenja i tretmane, a pacijent nema pravo glasa
Naprotiv, pacijent treba biti aktivno uključen u liječenje, a budući da danas ima više izbora, liječnici će ga uključiti u donošenje odluka. Pacijent neće moći utjecati na odluku koja je medicinski utemeljena i donio ju je tim liječnika, no postoji li izbor u terapiji ili više opcija za rekonstrukciju dojke, liječnik će ih ponuditi pacijentu. Valja znati da je svaki slučaj raka dojke individualan pa je takva i terapija. Ona ovisi o veličini tumora, o tome gdje je smješten, stupnju bolesti, limfnim čvorovima i eventualnim drugim bolestima.
MIT: Sigurniji ste ako uzimate proizvode od soje
Mnoga su istraživanja usmjerena na fitoestrogene (estrogene biljnoga podrijetla), a rezultati su oprečni. Dio znanstvenika kaže da fitoestrogeni pomažu kod simptoma menopauze jer, oponašajući ljudske estrogene, obavljaju njihovu ulogu pa umanjuju simptome menopauze. Oni tvrde da su fitoestrogeni slabiji od ljudskih pa ne povećavaju rizik od raka. Drugi, međutim, a među njima je i naša sugovornica, kažu da fitoestrogni ne mogu polučiti prevelik uspjeh, posebno ne u našem podneblju gdje nismo navikli jesti soju i njezine prerađevine. Našem je organizmu soja strana i upitno je djeluje li ona jednako na gene ljudi iz našeg podneblja i onih u Aziji, koji su posve drukčijeg genetskog ustroja.
MIT: Mamografija je mamografija gdje god je napravljena
Vrlo je važno kakav je stroj, tko na njemu radi snimku i tko je na kraju očitava. Stoga treba otići u provjerenu ustanovu gdje ćete pronaći stručnjake predane svojem poslu. Snimka na dobrom uređaju može biti odlična, no nema li liječnik dovoljno znanja da je pročita, pregled može biti potpuno beskoristan. Stručnjaci danas otkrivaju minijaturne tumore u ranoj fazi, no da bi to mogli, doista je potrebno veliko znanje, trud i interes za pacijenta. O tome gdje napraviti mamografiju možete se raspitati i u udrugama oboljelih od raka dojke.
MIT: Ako je rak imala moja majka, imat ću ga i ja
Žena čija je majka imala rak dojke izložena je dva-tri puta većem riziku od drugih, ali to ne znači da će oboljeti. Čak i kad dokažemo genetsku mutaciju koju je imala majka, pri čemu se rizik drastično povećava, to i dalje ne znači, kaže dr. Sušac, da će žena oboljeti. Treba znati da je samo 5-10 posto svih slučajeva raka dojke genetski uvjetovano.
luda go


nasetijelo @ 14:08 |Isključeno | Komentari: 0
Svi smo upoznati s neizbježnim znakovima starenja, ali znanstvenici sada tvrde kako znakove 'umora' tijekom godina ne pokazuju samo koža i zglobovi, već i imunološki sustav koji postaje manje učinkovit i prepun 'sigurnosnih rupa'.
Ovaj proces naziva se imunosenescencija i uzrokuje čak i to da imunološki sustav izgubi svoju memoriju i 'zaboravi' da se već borio s nekom bolesti. Kao što nekima brže naraste sijeda kosa, imunološki sustav se kod nekih ljudi može 'raspasti' prije nego kod drugih ljudi, piše Daily Mail.
No, znanstvenici su pronašli način na koji mogu usporiti taj proces.
Cjepiva ne funkcioniraju tako dobro nakon što navršite četrdesetu
Naš nas imunološki sustav štiti od virusa, bakterija i parazita te sadrži različite vrste stanica koje obavljaju određeni posao, baš poput različitih vrsta vojnika u vojsci. Ostarjeli imunološki sustav ima tek nekolicinu novaka u borbi protiv nepoznatih napadača.
Kada navršite 65 godina više nemate cijeli spektar stanica koje su potrebne da bi vas obranile od novih infekcija, a one koje imate su već iscrpljene. Jedna važna posljedica koja se događa kada naš imunološki sustav počne pokazivati znakove starenja jest ta da cjepiva, koja potpomažu imunološku obranu, postaju manje učinkovita. Primjerice, cjepivo protiv sezonske gripe nad osobama starijima od 65 godina ima samo 30 do 40 posto učinkovitosti.
Potencijalni novi način savladavanja ovog problema je taj da se cjepivo ubrizgava u kožu umjesto u tkivo jer to, smatraju stručnjaci, stvara bolji učinak na imunološki sustav. 
Neprestano šmrcanje je loš znak
Jasno je da imunološki sustav kod ljudi stari različitom brzinom, ovisno o osobi. Genetski faktori možda tu igraju određenu ulogu, kao i broj infekcija s kojima ste se susreli tijekom života.
Ako ste individualac koji se naizgled uvijek bori s nekim prehladama, postoji velika šansa da je vaš imunološki sustav 'stariji' od vas samih.
Važno je i jeste li zaraženi citomegalovirusom (CMV), članom obitelji herpesa koji se može prenijeti ljubljenjem ili seksom. Više od polovice odraslih ima taj virus. Profesor Akbar objašnjava kako većina nije niti svjesna da ga ima, a imunološki sustav mora raditi 'prekovremeno' kako bi se borio s njim te ga tako postaruje. Jednom kada se zarazite njime, virus će ostati s vama do groba.
Ima i drugih stanja koja leže uspavana u imunološkom susutavu, kao virus vodenih kozica, ali one ne utječu toliko na imunološki sustav je ne zahtijevaju toliko energije.
Neki znanstvenici izdvajaju kronični stres kao snažni udarac na imunološki sustav zbog čega on brže stari.
Svaka stanica sadrži komadiće smotane DNK koji se zovu kromosomi. Na njihovim krajevima su zaštitne kapice koje se zovu telomeri, koje možemo promatrati kao onu plastiku na kraju vezica za cipele. Svaki put kada se stanice podijele oni se skraćuju, a kada dostignu određenu duljinu više se ne mogu kratiti, pa stanica odumire.
Znanstvenici sa sveučilišta u San Franciscu dokazali su da žene koje skrbe za kronično bolesnu djecu ili starije, za ljude s posttraumatskim stresnim poremećajem i one koji su kao djeca bili zlostavljani, imaju kraće telomere u imunološkim stanicama, što znatno ubrzava starenje njihovog imunološkog sustava. 
Održavajte energiju tijela
Iako ne postoji magična tableta koja bi riješila problem starenja imunološkog sustava, znanstvenici imaju nekoliko prijedloga, poput redovite tjelovježbe, a što pojačava sposobnost tijela da se bori protiv bakterijskih infekcija. Održavanje dobre energije tijela pomaže u poticanju imunoloških reakcija, pa oni koji su previše mršavi ili prakticiraju rigorozne dijete pod većim su rizikom od infekcija.
'Kako bi normalno funkcionirao, imunološkom sustavu potrebno je mnogo energije, pa je važno da u tijelo unosimo puno vitamina, ali i ostalih elemenata poput selena ili cinka. Ovo potpomaže učinkovitost određenih imunoloških stanica, pogotovo stanica ubojica koje eliminiraju bolesti. Govedina, sardine, probiotički jogurt, maslinovo ulje, pinjola, mango i šipak imaju visoke razine nutrijenata koji potpomažu imunološki sustav', objasnio je Richard Aspinall sa Cranfield sveučilišta.
Nemojte spavati premalo ili previše
Temeljem istraživanja dokazano je da su dvije vrste imunoloških stanica funkcionirale bolje kod onih koji su spavali preporučenih sedam ili osam sati, u usporedbi s onima koji su spavali šest sati ili manje te osam i pol sati ili više.
'Najugroženiji su oni koji premalo spavaju. Njihovi neutrofili nisu toliko učinkoviti u ubijanju bakterija, a stanice ubojice pokazale su smanjenu sposobnost da ubiju stanice raka', objasnila je voditeljica spomenutog istraživanja, profesorica Lord. Njezino ranije istraživanje pokazalo je kako manjak sna podiže razinu hormona stresa koji znatno narušava imunološki sustav.


nasetijelo @ 13:50 |Isključeno | Komentari: 0
Stalno žarenje u stopalima, neugodan osjećaj u prsima, zatvor i bol u desnom donjem djelu trbuha i najgora glavobolja u životu nikada se ne smiju ignorirati
Enlarge this image
Dok su lakši kronični bolovi za velik broj ljudi sastavni dio života, neki oštri i iznenadni bolovi jasna su upozorenja tijela da nešto definitivno nije u redu, piše WebMD.
Zato na prve simptome iznimno intenzivne boli hitno posjetite liječnika, savjetuje dr. Brunilda Nazario koja je objavila popis sedam tipova bolova koji se ne smiju ignorirati.
1. Intenzivna glavobolja nije bezazlena
Oštra i probadajuća bol u glavi, osobito ako je to najgora glavobolja koju ste ikad osjetili razlog je da hitno posjetite liječnika. 
- Takva vrsta boli može biti znak unutarnjeg krvarenja uslijed prsnuća aneurizme, koji može u kratkom vremenu izazvati smrt - ističe neurologinja Sharon Brangman.
2. Neugoda u prsima, čeljusti, ramenu i ruci
Neugodan osjećaj u prsima najčešće je prvi simptom srčanog udara ili pak kasni simptom upale pluća. 
- Većina ljudi misli da se infarkt prepoznaje po probadajućoj boli, no zapravo je riječ samo o čudnom osjećaju u prsima - objašnjava kardiolog Jerome Cohen.
Ističe da se uslijed srčanog udara prije javljaju bolovi u ramenu, ruci i čeljusti nego oko samog srca, a ako ih prati i zadihanost smjesta pozovite hitnu pomoć.
Ako na vrijeme stignete u bolnicu, šanse da vam se spasi život rastu za više od 60 posto, ističe Cohen.
3. Bol u dnu leđa i između lopatica
Uzrok ja obično artritis, no druge mogućnosti uključuju srčani udar i probleme s abdomenom. Jedna od opasnosti je pucanje aorte uzrokovane širenjem te krvne žile. Patite li dulje vrijeme od povišenog krvnog tlaka, a bol ne prolazi već se pojačava, obavezno otiđite kod liječnika.
4. Zatvor i jaki bolovi u trbuhu
Najčešći uzrok jake boli u trbuhu je upala slijepog crijeva, koje se nalazi u desnoj polovici donjeg trbuha između kuka i pupka. Ako je mjesto iznimno osjetljivo na dodir, a pritom se javio i zatvor, požurite u bolnicu. Dođe li do prsnuća slijepog crijeva, velike su šanse za unutarnje krvarenje i razvoj sepse.
5. Bol u listovima
Jedna od manje poznatih opasnosti je duboka venska tromboza, krvni ugrušak koji se najčešće pojavljuje u venama nogu. Takva tromboza može biti opasna po život ako se ugrušak oslobodi i otputuje do pluća ili srca. Rak, pretilost, trudnoća ili dulje mirovanje čimbenici su rizika.
Kako je prvi simptom nastanka ugruška oteklina na listu uz koju se postupno javlja bol, posjetite liječnika kako biste otklonili sumnju na ugrušak.
6. Žarenje u stopalima
Kronično peckanje u stopalima često je kod dijabetičara, a mogu ga prouzročiti i nedostatak vitamina B, bolesti bubrega, slaba cirkulacija, bolesti krvnih žila i poremećaji štitnjače. Prvo što trebate napraviti je izvaditi kompletnu krvnu sliku, a potom s liječnikom tražiti mogući uzrok ovog neugodnog simptoma.
7. Bol u trbuhu uz nadutost i probavne smetnje
Mijenja li vam se apetit kao i probavne navike, a uz to osjećate i nelagodu u abdomenu dulje od dva tjedna, obavezno posjetite liječnika.
Upravo su to najčešći simptomi raznih vrsta karcinoma koje pacijenti primijete, ali obično ne reagiraju. Iako uzroci često mogu biti bezazleni, to nije nešto s čime možete riskirati, ističu stručnjaci.
luda go


nasetijelo @ 13:41 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, veljača 10, 2013
Za brzu procenu zdravstvenog stanja dovoljno je da bacite pogled na nokte i kosu. Zdravi nokti su čvrsti i otporni, a kosa sjajna i lepršava.
Kada je reč o promenama na noktima i o tome našta te promene ukazuju doktorka Đujić navodi sledeće primere:
* Lomljivi nokti mogu da budu znak mnogobrojnih oboljenja, kao što su problemi sa štitnom žlezdom, bubrezima i cirkulacijom , ali mogu da ukazuju i na nedostatak vitamina A, kalciujma, omega-3 masnih kiselina i drugih minerala.
* Suvi nokti, listanje, lomljivost, horizontalne i vertikalne brazde i(ili) konkavan oblik na krajevima upozoravaju na nedostatak gvožđa, cinka, proteina i(ili) vitamina A i C i kompleksa vitamina B. Takođe, savitljivost nokata zavisi i od sadržaja vode. Suv nokat je krt, a nokat zasićen vodom (može da veže do 30% vode) je mek i lako se seče.
* Vertikalne linije su znak nedostatka gvožđa i proteina, dok horizontalne linije upozoravaju na izloženost emocionalnom i fizičkom stresu. 
* Bele pege ukazuju da ishrana nije odgovarajuća, a povlače se kada se nivo cinka, proteina ili drugog deficitarnog nutritijenta u ogranizamu poveća normalnom ishranom. 
* Ovalni oblik i bleda boja noktiju znak su nedostatka gvožđa. 
* Široki i pločasti nokti upozoravaju na postojanje hormonalnog disbalansa u organizmu. 
*Prilično debeli nokti su sumnja na vaskularnu degeneraciju ili promene tiroidne žlezde. 
* Nedostatak vitamina A i B12 uzrokuje tamniju osnovu nokta, dok se, istovremeno, njegovi krajevi iskrivljuju.
* Izrazito beli nokti mogu da ukažu na obolelu jetru, a jarko crveni na bolest srca. 
* Sivo-crna “prebojenost”  nokta, uvek je siguran znak postojanja malignog melanoma. 
* Žućkasti nokti često su udruženi sa dijabetesom i(ili) hroničnim bronhitisom, a ne moraju, kao što se često misli, da budu posledica gljivične infekcije. 
* Izrazito tvrdi i distrofični nokti prate oboljenja bubrega.
* Nedostatak proteina, folne kiseline i vitamina C uzrokuje zanoktice. 
* Manjak vitamina B12 vodi do povećane suvoće, vrlo zaokruženih i zavrnutih krajeva i tamnih noktiju.
* Nedostatak gvožđa može da izazove pojavu noktiju konkavnog izgleda i(ili) vertikalne brazde.
* Manjak prijateljskih bakterija (laktobacila) u telu može da prouzrokuje porast broja gljivica ispod i okolo nokta
* Nedovoljno hlorovodonične kiselinedoprinosi rastu lomljivih i listajućih noktiju. 
* Crvena koža oko ploče nokta ukazuje na moguć poremećaj metabolizma esencijalnih masnih kiselina.
* Gljivične infekcije  od kojih su onihomikoze najčešće (čine preko 50% svih oboljenja noktiju), prepoznaju se po žutim, zadebljalim, trošnim, izlistalim i zamućenim noktima.
* Bakterijske infekcije koje su posledica povreda i(ili) čestog izlaganja kože i noktiju vodi i hemikalijama, prepoznaju se po crvenilu, otoku i bolu oko ploče nokta.
* Bradavice i tumori  (benigni i maligni) koji se formiraju oko i ispod noktiju su posledica ozbiljnih poremećaja u funkciji vitalnih organa. 
Naša sagovornica naglašava da promene na noktima mogu da se jave i kao posledica upotrebe nekih lekova ili uz neka druga oboljenja. Tako kožne bolesti kao što su psorijaza, ekcemi i opadanje kose u pečatima, uvek izazivaju i promene na noktima, dok bolesti jetre, bubrega, pluća i štitne žlezde utiču na kvalitet noktiju. 
Lepi i zdravi nokti mogu da budu ne samo ako se pravilno i redovno neguju. Za njihov izgled važna je pravilna ishrana. 
Ako su vam nokti lomljivi, možda imate manjaka vitamina A i kalcijuma. Trebalo bi češće da jedete šargarepu, bundevu i mlečne proizvode.
Nokti vam se savijaju na dole? Verovatno vam nedostaje folna kiselina, proteini i vitamin C.  Trebalo bi da jedete soju, meso, spanać, papriku i kivi.
Ako se na vašim noktima kao simptomi pojave vertikalne bele linije najverovatnije se radi o slaboj apsorpciji minerala ili proteina, kao i o manjku vitamina B12 i gvožđa. Grickajte suvo grožđe, a probajte i da pijete pivski kvasac.
Bele tačke na noktima ukazuju na to da vam manjka kalcijum i cink, zbog čega bi trebalo da jedete mlečne proizvode i spanać. 
Dr Grejem Iston, koji je u svojoj praksi posebnu pažnju posvetio dlanovima, kaže da oni mogu da sadrže ključne informacije o zdravstvenom stanju pacijenta. On smatra da lekar može više da pročita o zdravlju osobe koja mu je ušla u ordinaciju sa njenih ruku nego sa njenog lica. Dakle, šta vam signaliziraju vaše šake i na šta da obratite pažnju da biste sačuvali dobro zdravlje?
Zadebljali zglobovi prstiju Ukazuju na povišen holesterol
To su tvrde, žućkaste kvrge koje štrče kad savijete ruku u pesnicu. Masne naslage se godinama gomilaju u tetivama i na kraju postaju tvrde i zadebljale. Ljudi s ovakvim zglobovima na šakama imaju izuzetno visok holesterol od rođenja, ali nemaju očigledne simptome, niti tegobe.
Nokti u obliku kašike Ukazuju na anemiju
Ali ako vaši nokti imaju udubljenje na sredini, to može biti znak nedostatka gvožđa.Lekari to stanje nazivaju koilonihija, ili nokti nalik na kašiku. To je jedan od prvih simptoma koje treba da potražite ako osećate stalni umor, jer u tom slučaju treba da počnete da uzimate preparate gvožđa. 
Pretpostavlja se da manjak gvožđa slabi i istanjuje nokte tako da oni na kraju popuštaju i stvara se udubljenje po sredini.
Modri nokti Ukazuju na srčana oboljenja
Ružičasta boja označava dobru cirkulaciju, ali plava ukazuje na to da organizmu nedostaje kiseonik jer krv ne struji normalno kroz telo. Ovo stanje se zove cijanoza i upozorava na mogućnost infarkta. Krv siromašna kiseonikom zapravo nije plava, ali nam se kroz nokte čini manje svetlom nego crvena krv bogata kiseonikom.
Izbrazdani nokti Ukazuju na reumatoidni artritis
Ako na noktima imate bele brazde koje izgledaju kao da vam se vosak sliva niz njih, to može biti simptom reumatoidnog artritisa, čak i ako vam zglobovi još uvek nisu otečeni, niti vas bole.
Ukoliko su te brazde zahvatile i nokte na nogama, to je znak da je artritis već uveliko uznapredovao. Uzrok ove pojave je vaskulitis, to jest upala krvnih sudova ispod noktiju prouzrokovana artritisom.
Nokti u dve nijanse Ukazuju na bolest bubrega
Ukoliko su vam nokti beli u donjoj polovini, bliže koži, a smeđi na gornjoj polovini, moguće je da vam otkazuju bubrezi. Taj simptom, nazvan nokti pola-pola, često se javlja pre nego što pacijentu počnu da otkazuju bubrezi, što je za lekare veoma dragocen simptom. Smatra se da se razlog krije u nagomilavanju uree, krajnjeg proizvoda razgradnje otpadnih materija za koju su obično zaduženi bubrezi. Ako bubrezi ne obavljaju svoj posao kako treba, urea se taloži ispod noktiju i kože.
Znojenje dlanova Ukazuje na preterano aktivnu štitnu žlezdu
Hipertiroidizam - ili preterano aktivna tiroidna žlezda – bolest je koja, iz nepoznatih razloga, češće napada žene nego muškarce.Jedan od prvih simptoma prekomerne aktivnosti ove žlezde jeste upravo znojenje dlanova, jer u procesu metabolizma organizam troši više kalorija i proizvodi veću toplotu. Pacijentu je stalno vruće i pojačano se znoji.
Blic


nasetijelo @ 11:02 |Isključeno | Komentari: 0
Suvoca sluznica je tipican simptom ove malo poznate autoimune bolesti koja uglavnom pogadja zene,najcesce u zrelom zivotnom dobu. Sjogrenov sindrom  je autoimuna bolest,sto znaci da dolazi do razvoja alergije na vlastito telo.Zrtve te alergijske reakcije najcesce su zlezde sa spoljasnjim lucenjem koje proizvode pljuvacku i suze.
  
Neki dele Sjogrenov sindrom na primarni oblik,kada je udruzen s drugim bolestima kao sto su reumatoidni arttritis,sistemski eritemski lupus,sistemska skleroza ili Hasimotov tireoiditis. 
                         Uglavnom pogadja zene
   Glavne smetnje ovog sindroma su kseroftalmija ili suve oci zbog nedostatka suza i kserotomija,odnosno suva usta,ali ponekad bolest zahvata i kozu,nos ili vaginu.Mogu da se jave bolovi u zglobovima,Rejnodov fenomen,povecanje limfnih cvorova,bolesti bubrega,zivaca i misica.Retko kao komplikacija nastaje vaskulitis odnosno upala zida krvnih sudova koje prouzrokuje ostecenje organa koga snabdeva oboleli krvni sud.
                               Testovi i analize krvi
  Za postavljanje  dijagnoze potreban je klinicki pregled kojim se utvrdjuje suvoca ociju i sluznice usne supljine.Suvoca ociju utvrdjuje se Sirmerovim testom  kojim se meri sekrecija suza u pet minuta (postavljanjem traka filter papira u spoljnji ili unutrasnji donji ugao oka tako da se izbegne iritacija).Za dijagnostikovanje upale pljuvacnih zlezda koriste se tehnike nuklearne medicine uz pomoc intravenski aplikovanog radioaktivnog kontrastnog sredstva.Zahvacenost pljuvacne zlezde dokazuje se patohistoloskom analizom komadica zlezde s unutrasnje strane donje usne.Osim toga,analizom krvi mogu da se uoce povisena sedimentacija i poviseni C reaktivni protein,hipergamaglobulinemija,pozitivan reumatoidni faktor,antinuklearna antitela i anti-DNA antitela,a kod velikog broja ovih bolesnika prisutna su i za ovu bolest specificna antitela-SS-A(anti Ro) i SS-B(anti La).  
                         Lecenje je simptomatsko
  Lecenje ove bolesti je simptomatsko,sto znaci da se suvoca ociju uklanja cestim ukapavanjem vestackih suza.Preporucuju se i zastitne naocare koje smanjuju isusivanje ociju,a kada nema jakog sunca,treba koristiti prozirne zastitne naocare.
  Smetnje koje izaziva nedostatak pljuvacke pokusavamo da lecimo stimulacijom lucenja pljuvacke-zvakanjem gume za zvakanje ili se primenjuje vestacka pljuvacka.
  Kada je rec o sekundarnom Sjogrenovom sindromu kod koga postoje i druge propratne autoimune bolesti-reumatoidni artritis,sistemski eritemski lupus,sistemska skleroza ili Hasimotov tireoiditis,osim lokalnog lecenja ociju i usta treba primenjivati i lekove koji smanjuju tegobe ostalih manifestacija bolesti,kao sto su bolovi u zglobovima ili poremeceni rad stitaste zlezde.Za to se koriste razliciti nesteroidni protivupalni lekovi,kortikosteroidi ili imunosupresivi-lekovi koji kao i kortikosteroidi sprecavaju imuni odgovor organizma,ali drugim mehanizmom.Ako su pak zahvacene zlezde organa za varenje,pa se javlja gorusica i otezano disanje koji su posledica refluksne bolesti jednjaka-odnosno vracanja kiseline iz zeluca u jednjak,primenjuju se specificni lekovi. 
          Sta prouzrokuje imunolosku reakciju
  Sjogrenov sindrom cesce se javlja kod zena,koje cine 90 posto obolelih i to prvenstveno izmedju 40 i 60 godine zivota.Cesce obolevaju osobe u cijoj porodici  je bolest vec prisutna i osobe  u cijoj porodici postoji neka autoimuna bolest,npr.sistemski lupus eritematosus,bolest stitaste zlezde ili juvenil-ni dijabetes.No uzrok bolesti jos nije jasan,iako neki smatraju da je podsticaj za imunolosku reakciju neki virus. 
vita


nasetijelo @ 07:34 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, siječanj 6, 2013
Obnovite pozitivnu energiju
Magnezijum tera crne misli 
Ukoliko je manjak ovog minerala dugotrajan, može doći do ozbiljnih posledica po zdravlje, kao što su ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože...
Dovoljno je samo da gricnete koju kockicu crne čokolade, žvaknete malo integralnog hleba i gucnete čašu kisele vode i napunićete baterije svog tela pozitivnom energijom. Upravo to su neke od namirnica koje su bogate magnezijumom, mineralom koji bitno utiče na naše psihofizičko stanje.
 Verovali ili ne, magnezijum može da pomogne da odagnate crne misli, poboljšate raspoloženje i popravite odnose sa okolinom, pa nije ni čudo što ga zovu antistres mineral. Stručnjaci ga preporučuju ljudima koji su izloženi čestim stresnim situacijama. Magnezijum ima važnu ulogu u vezivanju kalcijuma za kosti i u opuštanju mišića. Takođe učestvuje u regulisanju srčanog ritma i snižavanju nivoa holesterola. Ovaj oligoelement reguliše rad creva, naročito u slučaju opstipacije. Kod trudnica, on smanjuje opasnost od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.
 Buđenje sa umorom
Ovaj mineral, koji deluje tako da opušta mišiće i nerve, prisutan je u kostima, mišićima, srcu, jetri i mozgu. Ljudski organizam svakodnevno troši određenu količinu magnezijuma kako bi opustio mišiće i olakšao protok nervnih impulsa. Ukoliko ne unosite svakodnevno dovoljno magnezijuma, vaš organizam počinje da se buni, a vi postajete razdražljivi i imate neprijatan osećaj stalnog umora. Istraživanja pokazuju da je tako čak kod dve trećine ženske populacije. Posledice takvog neraspoloženja vrlo brzo se osećaju na vašoj koži, a osete ih i vaša porodica, prijatelji, saradnici...
 Počasno mesto za voće i povrće
Uvrstite u ishranu integralni hleb, integralni pirinač koji sadrži pet puta više magnezijuma od belog, morsku so, sočivo, soju, pasulj, kukuruz, leblebije, bademe, orahe, lešnike, suve smokve i kajsije, avokado i luk. Voću i povrću dajte počasno mesto u ishrani, ali dozvolite ponekad sebi i koju štanglicu čokolade. Prirodni izvori ovog minerala su takođe zeleno lisnato povrće (kelj, brokoli, spanać), meso, kao i mineralna voda koja obiluje magnezijumom.
 Nadoknadite manjak 
Nemir, anksioznost, sindrom nemirnih nogu, poremećaji sna, muka, povraćanje, nepravilan srčani ritam, konfuzija, mišićni grčevi i slabost obično su simptomi koji pokazuju da organizmu nedostaje magnezijum. Ovaj mineral se unosi prvenstveno raznovrsnom ishranom, ali usled njegovog gubitka zbog nekog oboljenja, treba ga nadoknaditi na odgovarajući način, uz obaveznu konsultaciju s lekarom. Ukoliko je manjak magnezijuma dugotrajan, može doći do ozbiljnih posledica po zdravlje, kao što su ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože...
Autor: 
Dragana Rodić
Stil magazin
Ljudski organizam nije u stanju da taloži magnezijum u vidu depoa, a čak oko 350 enzimskih reakcija nemoguće je bez ovog elementa! Zato je od presudne važnosti da ovaj mineral unosimo svakodnevno i u dovoljnim količinama, upozorava profesor dr Tomislav Jovanović.
- Magnezijum moramo svakodnevno da unosimo - kaže naš sagovornik. - Njime se snabdevamo uglavnom kroz hranu. Budući, međutim, da ga je u zemljištu sve manje, naročito trpe nervne ćelije i mišići. Tako, usled nedostatka ovog elementa, osim spazma krvnih sudova i hipertenzije, nastaju poremećaji funkcije digestivnog trakta, endokrinih žlezda, reproduktivne funkcije, potencije.
Profesor Jovanović kaže da je na nama da izaberemo tablete, ili vodu, bogatu magnezijumom. Ali, on preporučuje mineralne vode s magnezijumom, jer posle uzimanja tablete, nivo magnezijuma u krvi naglo skače, iz čega mogu da nastanu komplikacije. Jer, organizam ovaj nagli skok prepoznaje kao problem i izlučuje magnezijum preko mokraće.
- Šumeće tablete se, osim toga, rastvaraju u vodi, a magnezijum u tableti i rastvoren, nije isti kao „original“. Kad se meša sa nekim drugim materijama, postoji mogućnost da napravi neko drugo jedinjenje, koje će dati slabiji efekat.
Imate grčeve u mišićima? Proverite da li vam nedostaje magnezijum
Žena blic  
Bolni grčevi mišića u nogama često nas iznenade noću. Dešava se da jak grč ljude probudi iz najdubljeg sna. Kod većine se ovaj problem javlja od 45. do 50. godine i to duplo češće kod žena. Dokazano je da je deficit magnezijuma čest uzrok grčeva.
Magnezijum reguliše proizvodnju energije u ćelijama, razmenu materija i rad više od 300 enzima, štiti srce i krvne sudove, snižava nivo masti u krvi i sprečava slepljivanje crvenih krvnih pločica. Nervima i mišićima je takođe neophodan jer reguliše prenos nadražaja do mišića i sprečava trzaje i drhtanje. 
 − Najmanje deset odsto odraslih pati od nedostatka ovog minerala. Povećanu potrebu za magnezijumom imaju i mladi, odrasle osobe pod stresom ili one izložene velikim fizičkim naporima, trudnice, dojilje i stariji. Jednolična ishrana, stres, sportske aktivnosti i mišići izloženi pojačanom naporu, upotreba alkohola i hronična oboljenja često otežavaju postizanje potrebne dnevne količine magnezijuma − kaže dr Nebojša Stojanović.
ISHRANA JE VEOMA VAŽNA
Obratite pažnju na ishranu. Magnezijum je potrebno svakodnevno unositi putem hrane. Namirnice sa puno šećera, masti i belog brašna i gotova jela sadrže veoma malo magnezijuma, a kafa, „koka-kola“ i alkohol sprečavaju njegovu apsorpciju. Veliki deo magnezijuma se unosi putem namirnica biljnog porekla, kao što su povrće i žitarice. Orašasti plodovi (bademi, kikiriki i orasi) takođe sadrže velike količine magnezijuma. I prilikom kuvanja povrća u vodi gube se velike količine magnezijuma, a smrzavanjem namirnica gubi se gotovo 40 posto. 
 − Rafinirana hrana, alkohol, kafa, fosfati iz gaziranih pića i rafinirani šećer loše utiču na iskorišćavanje magnezijuma u organizmu. Prekomerna konzumacija alkohola utiče na nivo magnezijuma u organizmu jer alkohol podstiče njegovo izlučivanje preko bubrega − kaže dr Nebojša Stojanović, navodeći da se za vreme fizičke aktivnosti i u sauni znojenjem izbacuje velika količinu magnezijuma. 
KO JE UGROŽEN
Aktivni sportisti naročito imaju potrebu za većom količinom magnezijuma. Takođe i oko 30 odsto trudnica pati od grčeva u mišićima, pa se preporučuje redovno uzimanje magnezijuma od početka trudnoće. 
 Pošto nismo uvek u mogućnosti da ishranom unesemo dovoljne količine, poželjno je i korišćenje preparata magnezijuma koji brzo pomažu. U dogovoru sa lekarom možete da uzimate i preparate magnezijuma u obliku tableta, dražeja, šumećih tableta ili u prahu. Stručnjaci preporučuju korišćenje šumećih tableta Biolektra Magnezijum 240 forte jer rastvaraju bez ostatka i veoma su podnošljive za upotrebu. Ove tablete sa svežim ukusom limuna se rastvaraju u vodi, omogućavaju trenutnu resorpciju i dodatni unos tečnosti. 
Koliko je dovoljno?
Proverite da li se nalazite u stadijumu kada vam je potreban veći unos magnezijuma. Odrasloj osobi je dnevno potrebno najmanje 300 miligrama ovog dragocenog minerala, ali potreba se povećava u trudnoći, kada treba unositi najmanje 400 miligrama magnezijuma.
 Za vreme dojenja, dnevne potrebe iznose 450 miligrama, a tokom perioda u kojem se redovno bavimo sportom ili napornim radom najmanje 400 miligrama.
Magnezijum štiti od cerebralne paralize
Nešto tako jednostavano kao što je magnezijum može da zaštiti od cerebralne paralize. Nova studija na miševima pokazuje da konzumiranje magnezijum-sulfata značajno smanjuje povrede mozga povezane sa pojavom upale ili infekcije kod trudnica
 Magnezijum sulfat se ponekad koristi tokom prevremenog porođaja da se smanji rizik od neonatalne povrede mozga. U 2010, "American College of Obstetricians and Gynecologists", zajedno sa društvom za "Maternal-Fetal Medicine"objavilo je da "raspoloživi podaci ukazuju da magnezijum-sulfat dat pred očekivani prevremeni porođaj smanjuje rizik od cerebralne paralize kod preživele dece."
 "Znali smo da postoje indikacije iz drugih studija koje ukazuju da magnezijum-sulfat može da zaštiti prevremeni fetus od cerebralne paralize, ali smo želeli da pokažemo direktni i konačni zaštitni efekat na mozak bebe u slučajevima zapaljenjnskih bolesti majke", izjavio je dr Ron Belooseski, jedan od autori studije. "Želeli smo da naučimo više o zaštitnim efektima magnezijuma u slučajevima kada inflamatorni process porodilja dovodi do prevremenog porođaja, tako da smo koristili vrlo osetljivi način merenja, magnetnu rezonancu da bi proučili kako magnezijum funkcioniše." Rezultati studije su pokazali da tretman magnezijum-sulfatom znatno smanjuje rizik od neonatalne povrede mozga povezane sa infekcijom majke. Belooseski ističe da je sledeći korak da se sprovede više istraživanja da bi se shvatilo kako magnezijum-sulfata radi i štiti mozak fetusa.
Magnezijum hlorid za zdravlje i podmlađivanje
MAGNEZIJEV KLORID (MgCl2  MAGNEZIJUM HLORID), MINERALNI SPOJ DOBIVEN ISPARAVANJEM IZ MORSKE VODE, DRAGOCJEN JE ZBOG SVOJE SPOSOBNOSTI DA POTIČE ZDRAVLJE I VITALNOST, LIJEČI BROJNE BOLESTI, USPORAVA PROCES STARENJA I SUZBIJA INFEKCIJE
 Magnezij je upravo čudotvoran mineral po svom iscjeljujućem učinku na širok raspon bolesti, kao i po svojoj sposobnosti da podmladi ostarjelo tijelo. Znamo da je neophodan za mnoge enzimske reakcije, posebno u vezi s proizvodnjom stanične energije, za zdravlje mozga i živčanog sustava, a također i za zdrave zube i kosti. Međutim, iznenađuje da je u obliku magnezijevog klorida također impresivan borac protiv infekcija.(1) Gornja izjava umirovljenog biokemičara i nutricionista Waltera Lasta u kojoj je sažeo ključnu važnost magnezija za naše zdravlje nije pretjerana. Ona je dvostruko istinita zato što je unos magnezija putem hrane uvelike opao zbog upotrebe anorganskih gnojiva i prevelikog unosa kalcija, a također i zato što medicinska struka pretjerano naglašava našu potrebu za visokim unosom kalcija i uzimanjem nadopuna prehrani s kalcijem na štetu magnezija.
 Kalcij i magnezij zajednički djeluju u tijelu, ali su i suprotni po svojim učincima na naš metabolizam. To je najvećim dijelom rezultat aktivnosti doštitnih (paratiroidnih) žlijezda koje nastoje održati konstantan kombinirani umnožak kalcija i magnezija u našoj krvi te njihovu ravnotežu s fosforom. Ako je razina magnezija niska, razina kalcija mora porasti kako bi se povratila ravnoteža. Odakle dolazi taj dodatni kalcij? Iz kostiju i zuba, naravno!
 To je još veći problem kada su doštitne žlijezde kronično prestimulirane, obično u kombinaciji s nedovoljno aktivnom štitnom žlijezdom. To je česta situacija kod prisutnosti kandidijaze, amalgamskih zubnih plombi i ispuna korijenskih kanala: čini se da sve to suzbija funkciju štitnjače i pretjerano stimulira doštitne žlijezde.
 Što tijelo radi sa suvišnim kalcijem u krvi? Odbacuje ga u tkivo svugdje gdje postoji neka kronična upala. To vodi, na primjer, do kalcifikacije zglobova, kao kod artritisa, te do kalcifikacije jajnika i drugih žlijezda, posljedica čega je smanjena proizvodnja hormona. Kalcificirani bubrezi s vremenom dovode do potrebe za dijalizom, a kalcifiltacija u tkivu dojki, posebno u mliječnim kanalima, često se rješava nepotrebnim mastektomijama i drugim invazivnim tretmanima.
MAGNEZIJ ZA ZDRAVE KOSTI I ZUBE
 Medicinski autoriteti tvrde da je visoku učestalost osteoporoze i karijesa u zemljama Zapada moguće prevenirati visokim unosom kalcija. Međutim, objavljeni dokazi otkrivaju da je istina suprotna.(2) Stanovništvo Azije i Afrike s vrlo niskim unosom od oko 300 miligrama (mg) kalcija dnevno ima vrlo nisku učestalost osteoporoze. U Africi, Bantu žene s unosom od 200 do 350 mg kalcija dnevno imaju najnižu učestalost osteoporoze u svijetu. U zapadnim zemljama s visokim unosom mliječnih proizvoda, prosječan unos kalcija je oko 1000 mg. Što je unos kalcija veći, posebno u obliku proizvoda od kravljeg mlijeka (osim maslaca), veća je učestalost osteoporoze.(3)
 Hormoni doštitnih žlijezda održavaju razine kalcija, magnezija i fosfora u kolebljivoj ravnoteži. Ako kalcij poraste magnezij pada, i obrnuto. Uz nizak unos magnezija kalcij se crpi iz kostiju kako bi se povećale razine kalcija u tkivima, dok visok unos magnezija uzrokuje da kalcij izlazi iz tkiva i odlazi u kosti. Visok unos fosfora bez visokog unosa kalcija ili magnezija uzrokuje ispiranje kalcija iz kostiju i izbacivanje iz tijela mokraćom. Visok unos fosfora uz visok kalcij i magnezij vodi do mineralizacije kostiju.
 Dr. Lewis B. Barnett, ortopedski kirurg, radio je u dva različita okruga u SAD-u s bitno različitim razinama minerala u tlu i vodi. U okrugu Dallas u Teksasu visokom koncentracijom kalcija i niskom koncentracijom magnezija u vodi za piće, osteoporoza i prijelomi kuka bili su vrlo česti, dok ih u Herefordu u Teksasu s visokim razinama magnezija i niskim razinama kalcija, gotovo uopće nije bilo. U okrugu Dallas sadržaj magnezija u kostima bio je 0,5 posto, dok je u Herefordu bio 1,76 posto. U drugoj usporedbi, sadržaj magnezija u kostima osoba s osteoporozom bio je 0,62 posto, dok je kod zdravih osoba bio 1,26 posto.(4)
 Ono što vrijedi za zdrave zube vrijedi i za zdrave kosti. U jednoj novozelandskoj studiji utvrđeno je da su zubi otporni na karijes imali u prosjeku dvostruko višu količinu magnezija od zuba osjetljivih na karijes. Kao prosječna koncentracija magnezijevog fosfata u kostima navodi se 1,0 posto, u zubima oko 1,5 posto, u kljovama slonova 2,0 posto, a u zubima životinja mesojeda koje drobe kosti koncentracija je 5,0 posto. Kad se radi o snazi kostiju i zuba, kalcij zamislite kao kredu, a magnezij kao superljepilo. Magnezijevo superljepilo veže i pretvara kredu u snažne kosti i zube.(5)
 Jedna pacijentica ispričala je Walteru Lastu: "Moja liječnica nazvala me u petak popodne u vezi s mojim pregledom gustoće kostiju i htjela je znati što sam radila tijekom zadnje dvije godine. Pitala sam zašto, i odgovorila je da je uspoređujući preglede iz 2005. i 2006. vidjela da mi se na pregledu iz 2008. stanje popravilo. Nije mogla vjerovati, rekavši da obično kada uđete u raspon osteoporoze više iz njega ne izađete."(6) Ta liječnica zapravo je govorila kako zna da prihvaćena terapija visokim dozama dodataka s kalcijem ne djeluje, ali se ipak koristi. Ta pacijentica izmijenila je medicinski tretman, smanjivši kalcij i znatno povećavši unos magnezija (uz unos bora).
 APSORPCIJA I DOZIRANJE MAGNEZIJA
 Rješenje za taj problem je snižavanje razina kalcija u krvi održavanjem visokog unosa magnezija. Međutim, svaki višak magnezija brzo se izgubi s mokraćom. Zbog toga, kako bismo zadržali kalcij u kostima i zubima umjesto oko zglobova i u mekim tkivima, potreban nam je konstantan unos magnezija. 
 Magnezij u našoj prehrani tradicionalno dolazi u ionskom obliku i u želucu se pretvara u magnezijev klorid ili se veže za bjelančevine - posebno klorofil - i zatim razgrađuje i apsorbira kao magnezijev klorid ili kelatirani magnezij. 
 Zato kod nadopune prehrane možemo izravno koristiti magnezijev klorid umjesto magnezijevog oksida ili hidroksida i drugih oblika koji zahtijevaju dodatnu klorovodičnu kiselinu. Magnezijev klorid ima još jednu prednost: pruža ione magnezija i klora koji su potrebi za stimulaciju aktivnosti probavnih enzima i proizvodnju klorovodične kiseline u želucu. Magnezijev sulfat, također poznat kao epsomska sol, slabo se apsorbira i zato privlači vodu u debelo crijevo i djeluje kao laksativ.
 Ako se voće i povrće uzgaja na mineralima bogatom tlu, tada te namirnice imaju visok sadržaj minerala, uključujući magnezij. Kako biljka raste, pretvara anorganske minerale u organske i veže ih za kiseline kao što je limunska kiselina. U tom se obliku lako apsorbiraju. Iako većina oblika magnezija ima dobru biološku iskoristivost, kelati s aminokiselinama i magnezij vezan za voćne kiseline također imaju blagotvoran alkalizirajući učinak na tijelo.
 Postotak apsorpcije magnezija varira i u obrnutom je odnosu s količinom unesenog magnezija. Magnezij se u tijelu apsorbira prvenstveno u tankom crijevu. Kad se konzumira preporučena dnevna doza (RDI) magnezija, što je u prosjeku između 360 i 410 mg dnevno, apsorbiramo približno 50% magnezija, ali kad se unose količine manje od optimalnih možemo apsorbirati čak 75 posto. Apsorpcija rapidno opada kad se odjednom unese više od 200 mg, pa je važno uzimati magnezij podijeljen u više doza tijekom dana.
 Magnezijev klorid može se dodavati u hranu i piće, poput soka, uglavnom kako bi se prikrio gorko-slan okus. Ja ga osobno miješam sa sokom, četvrtinu čajne žličice odjednom, i prija mi. Ipak, to je pitanje osobnog ukusa. Možete početi s par kapi u vašem jelu ili piću i polako povećavati dozu do pola čajne žličice dvaput dnevno - što predstavlja 600 mg magnezijevog klorida dnevno. Kad su prisutni faktori poput stresa, visoke životne dobi, kardiovaskularnih problema i znakova kalcifikacije, mnogi zdravstveni radnici savjetuju doze do 1000 mg dnevno. Apsorpcija magnezija u crijevu opada sa starenjem i prisutnošću gastrointestinalnih poremećaja, a posebno kod disbioze uzrokovane antibioticima i drugim farmaceutskim lijekovima. Velik gubitak magnezija mokraćom također može biti nuspojava nekih farmaceutskih sredstava.(7)
 Jedna studija objavljena 2005. pokazala je da preko dvije trećine Amerikanaca ne konzumira čak ni najnižu preporučenu razinu magnezija, a 19 posto unosi manje od polovice toga.(8) Da bi se popravio međustanični status magnezija može biti potrebno uzimati oralne dodatke s magnezijem do tri mjeseca ili duže, a prema dr. Normu Shealyu, može biti potrebna i jedna godina.(9)
"MAGNEZIJEVO ULJE" U TRANSDERMALNOJ TERAPIJI
 Svi ti problemi čine privlačnijom transdermalnu (apsorbiranje kroz kožu, ispod pazuha) upotrebu magnezijevog klorida, kako bi se zaobišao probavni sustav i potreba za klorovodičnom kiselinom i pravilnim radom probavnog trakta.
 Masaža magnezijumovim uljem kod pacijenata obolelih od raka
 Cela moderna civilizacija ,zasnovana na high'tech pristupu skoro svakodnevno prepoznaje prednosti „napuštenih„ metoda.
 Novoosnovani institut za istraživanje značaja dodira na ljudsku psihu i zdravlje ima za svoj cilj da upozori na značaj dodira na ukupno ljudsko zdravlje. U saradnji sa najpoznatijom klinikom za lečenje raka na svetu (SLOAN KETTERING CANCER CENTER) radi se na obnavljanju dodira odnosno masaže u dopuni tretmana tumora.
 U najranijem detinjstvu značaj dodira prevazilazi čak i značaj hrane.
 Bez njega ne ostvaruju se mnoge kognitivne funkcije koje su od kapitalnog značaja za kasniji život svakog pojedinca.
 Ipak iznenađujuće je bilo otkriće da lagana masaža, kao svojevrsni „organizovani dodir“ pojačava imuni odgovor, od ekstremnog značaja.
 Kod pacijenata od malignih bolesti i do 70%.
 Još jedan pozitivni efekat ove metode i rapidna redukcija stresa i Koncentracije kortizola u ljudskoj krvi.
 Tako se u uglednoj klinici javila ideja da se terapeutski efekti masaže pojačaju korišćenjem magnezijumovog ulja. Transdermalna upotreba Magnezijuvog ulja je i inače daleko najbolji način usvajanja magnezijuma jer ne postoji opasnost od predoziranja pošto eventualni višak ostane spolja na koži.
 Dr. Linda Rapston, najpoznatiji stručnjak za ovu metodu tvrdi da 70% pacijenata u kliničkom ispitivanju pokazuje značajan deficit magnezijuma.
 Posle primene kod bolesnika od raka osim opšteg poboljšanja zdravlja i raspoloženja broj ćelija ubica (koje nas štite od tumora) često poraste preko 20%.
 Razvojem ove metode došlo se do stava da dopuna magnezijumovog ulja jednostavnim i bezbednim sulfo metioninom iskoristvljost i absrorbcija značajno poraste.
 Dodatne prednosti su prisutne kod ljudi sa reumatičnim i artritičnim promenama, povredama i upalama u oblastima bliskim mestu masiranim TOPICAL magnezijum uljem.
Magnezijev klorid sastoji se od 11,8 posto magnezija vezanog za 88,2 posto klorida. Dobiva se isparavanjem slanih voda, uglavnom morske vode (a također i iz Mrtvog mora). Nakon odvajanja natrijevog klorida preostaje gorki talog koji se sastoji uglavnom od magnezijevog klorida i magnezijevog sulfata.(10) Magnezijev klorid mnogo je manje gorak od magnezijevog sulfata. 
 U suhom obliku magnezijev klorid obično se prodaje u obliku bijelih higroskopnih (privlače vodu) ljuskica, hidriran sa šest molekula vode (heksahidrat) po svakoj jedinici magnezija zajedno s dva kloridna iona (MgCl2). Taj afinitet prema vodi znači da se magnezijev klorid može koristiti kao proizvod zvan "magnezijevo ulje", koje se može koristiti na koži za transdermalnu terapiju magnezijem. Ono nije ulje u pravom smislu riječi, ali podsjeća na ulje kad se utrljava u kožu. (Utljvava se ispod pazuha.)
 Uz šalicu čaja od limunske trave s Walterom Lastom, prvi sam put čula da se magnezijev klorid koristi u obliku magnezijevog ulja i da je to detaljno opisano u knjizi "Transdermalna terapija magnezijem" Marka Sircusa. Kao ljekovito sredstvo siguran je za vanjsku i unutarnju upotrebu. Sircus piše: "Otopina magnezijevog klorida ne samo što je bezopasna za tkivo, nego je također izvrsno djelovala na leukocitozu; zato je savršena za vanjsko tretiranje rana."(11) 
 Pomlađivanje većim unosom magnezija spor je proces, posebno zato što je količina magnezija koju možemo unijeti, ograničena laksativnim učinkom i potrebom da ga se drži u razumnoj ravnoteži s unosom kalcija i fosfora. Drugi je problem to što zgrčeni mišići imaju slabu cirkulaciju krvi i limfe, što unesenom magneziju otežava otapanje i ispiranje tkiva i kalcificiranih zglobova. Ti problemi mogu zahtijevati upotrebu magnezijevog ulja.
 Proces pomlađivanja možemo uvelike ubrzati ako povećamo cirkulaciju kroz stalno zgrčene mišiće korištenjem magnezijevog ulja uz dubinsku masažu tkiva ili jednostavno često trljanje, ili korištenjem u vrućim oblozima. Međutim, moramo biti oprezni s osjetljivom kožom, jer magnezijevo ulje može neko vrijeme izazivati osjećaj žarenja. U tom slučaju najbolje je razrijediti ga do prihvatljive razine. Ako se utrljava u prilično razrijeđenom stanju, može se postupno upiti u kožu, ali u koncentriranom obliku jednostavno ostane ljepljiv i potrebno ga je isprati vodom nakon nekog vremena. Međutim, kod mnogih stanja kao što je artritis i drugih oblika ukočenosti i bolova, dobro je primijeniti ga na zahvaćeno područje i pokriti starim krpama preko noći.
ANTIMIKROBNO DJELOVANJE MAGNEZIJA
 Magnezijev klorid također je izvrstan za borbu protiv infekcija, što se ne može reći ni za jednu drugu kombinaciju magnezija.
 Prvi istaknuti istraživač koji je proučio i promicao antibiotske učinke magnezija bio je francuski kirurg, prof. Pierre Delbet, dr. med.(12) Godine 1915. tražio je rješenje za čišćenje rana kod vojnika jer je utvrdio da antiseptici koji se tradicionalno koriste zapravo oštećuju tkiva i potiču infekcije umjesto da ih sprečavaju. U svim njegovim ispitivanjima otopina magnezijevog klorida bila je daleko najbolja. Otkrio je da je ona ne samo neškodljiva za tkiva, nego da također uvelike pojačava aktivnost leukocita i fagocitozu, uništavanje patogenih mikroba. 
 Profesor Delbet kasnije je izveo eksperimente s unutarnjom primjenom magnezijevog klorida i utvrdio, da je on snažan stimulator imunološkog sustava. U njegovim eksperimentima fagocitoza se povećala do 333 posto. To znači da je nakon unosa magnezijevog klorida isti broj bijelih krvnih stanica uništavao do tri puta više mikroba nego ranije. 
 S vremenom je profesor Delbet otkrio da je magnezijev klorid blagotvoran kod širokog raspona bolesti. To uključuje bolesti probavnog trakta kao što su kolitis i problemi sa žučnom vrećicom, Parkinsonovu bolest, drhtavicu i grčeve u mišićima, akne, ekceme, psorijazu, bradavice i svrbljivu kožu, impotenciju, hipertrofiju prostate, probleme s mozgom i cirkulacijom, astmu, peludnu groznicu, urtikariju i anafilaktičke reakcije. Kosa i nokti postali su jači i zdraviji, a pacijenti su imali više energije.
 Profesor Delbet također je otkrio da magnezijev klorid ima vrlo dobar preventivan učinak protiv raka i liječi prekancerozna stanja kao što su leukoplakija, hiperkeratoza i kronični mastitis. Epidemiološke studije potvrdile su da regije s tlom bogatim magnezijem imaju manju učestalost raka od onih s niskim razinama magnezija.
 Profesor Delbet rutinski je davao otopinu magnezijevog klorida svojim pacijentima s infekcijama i nekoliko dana prije bilo kojeg planiranog kirurškog zahvata, i ostao iznenađen time što su mnogi od tih pacijenata osjećali euforiju i navale energije. Magnezijev klorid navodno ima specifično djelovanje na virus tetanusa i njegove učinke na tijelo. Čini se da čak štiti od ugriza zmija. Zamorci nisu umrli nakon inače smrtonosnih injekcija zmijskog otrova, a kunić je preživio ugriz zmije otrovnice kad mu je dana otopina magnezijevog klorida. 
 Još jedan francuski liječnik, dr. A. Neveu,(13) izliječio je u dva dana nekoliko pacijenata oboljelih od difterije upravo magnezijevim kloridom. Također je objavio 15 slučajeva poliomijelitisa koji su bili izliječeni za nekoliko dana ako je tretman započet odmah ili za nekoliko mjeseci ako je paraliza već bila uznapredovala. Dr. Neveu utvrdio je da je magnezijev klorid djelotvoran protiv astme, bronhitisa, upale pluća, emfizema, upale grla, tonzilitisa, promuklosti, prehlade, gripe, hripavca, ospica, rubeole, zaušnjaka, šarlaha, trovanja, gastroenteritisa, gnojnih čireva, apscesa, zanoktica, inficiranih rana i osteomijelitisa. 
 U novije vrijeme dr. med. Raul Vergini i drugi potvrdili su te ranije rezultate i dodali druge bolesti i stanja popisu uspješnih primjena magnezijevog klorida: akutni napad astme, šok, tetanus, herpes zoster, akutni i kronični konjunktivitis, optički neuritis, reumatske bolesti, mnoge alergijske bolesti i sindrom kroničnog umora. Također su utvrdili da ima blagotvorno djelovanje u terapiji protiv raka. U svim tim slučajevima, magnezijev klorid dao je daleko bolje rezultate od drugih spojeva magnezija.(14)
MAGNEZIJ ZA ŽIVCE
 Magnezij ima smirujući utjecaj na živčani sustav, pa se često koristi za poticanje dobrog sna. Također se može koristiti za smirivanje iritiranih i previše podraženih živaca. To je posebno korisno kod epileptičkih napada, konvulzija kod trudnica i "drhtavice" kod alkoholičara. Razine magnezija općenito su niske kod alkoholičara, što doprinosi ili izaziva mnoge od njihovih zdravstvenih problema. Ako su razine magnezija niske, živci gube kontrolu nad mišićnom aktivnosti, disanjem i mentalnim procesima. Živčani umor, tikovi i trzanje, tremor, razdražljivost, preosjetljivost, grčevi u mišićima, nemir, tjeskoba, konfuzija, dezorijentacija i nepravilan rad srca reagiraju na povećan unos magnezija. Česta pojava kod nedostatka magnezija je oštra reakcija mišića na neočekivanu buku. Na tržištu postoje "pilule za pamćenje" koje se sastoje pretežno od magnezija.(15) 
 Kod nedostatka magnezija san je nemiran, napet i isprekidan čestim buđenjima. Međutim, nisu svi oblici magnezija jednako djelotvorni. U studiji na preko 200 pacijenata, dr. W. Davis koristio je magnezijev klorid kao potencijalno sredstvo za borbu protiv nesanice. Istraživač je izvijestio da se san javljao brzo i nije bio isprekidan, te da je umor nakon buđenja nestao kod 99% pacijenata. Pored toga, smanjile su se tjeskoba i napetost tijekom dana.(16) 
 Mnogi simptomi Parkinsonove bolesti mogu se prevladati visokim dozama magnezija; drhtavica se može prevenirati, a ukočenost ublažiti. Kod preeklampsije, trudnice mogu dobiti konvulzije, mučninu, vrtoglavicu i glavobolje; u bolnicama ta se stanja tretiraju infuzijama magnezija. Zbog njegovog snažnog opuštajučeg učinka magnezij nije samo dobar za san, nego je od koristi i kod liječenja glavobolja i migrena. Čak je i broj samoubojstava povezan s nedostatkom magnezija: što je u određenom području manji sadržaj magnezija u tlu i vodi, veća je stopa samoubojstava.(17) 
 Za epilepsiju su tipične abnormalno niske razine magnezija u krvi, spinalnoj tekućini i mozgu, što uzrokuje preveliku podražljivost u nekim regijama mozga. Mnogo je izvještaja o slučajevima epilepsije kod kojih se ona znatno poboljšala ili potpuno povukla kod uzimanja dodatnog magnezija. U pokusu s 30 epileptičara, 450 mg dodatnog magnezija dnevno uspješno je kontroliralo njihove napadaje. U drugoj studiji je utvrđeno da što je razina magnezija u krvi bila niža, epilepsija je bila teža. 
 Magnezij najbolje djeluje u kombinaciji s vitaminom B6 i cinkom. U dovoljnim koncentracijama, magnezij inhibira konvulzije ograničujući ili usporavajući širenje električnih podražaja iz izolirane skupine moždanih stanica na ostatak mozga. Čak se i početno pražnjenje živčanih stanica koje pokreće epileptički napadaj magnezijem može suzbiti.(18)
MAGNEZIJ ZA POMLAĐIVANJE
 Kalcij i magnezij imaju suprotno djelovanje na strukturu našeg tijela. Općenito uzevši, što je struktura našeg tijela mekša, to nam je potrebniji kalcij; što je krutija i nefleksibilnija, treba nam manje kalcija i više magnezija. Magnezij može liječiti degenerativne kalcifikacije naše tjelesne strukture povezane sa starenjem i, uz to, pomoći nam da se pomladimo. Walter Last magnezij zove "mineral za pomlađivanje".
 Mlade žene, djeca i, iznad svega, bebe imaju mekane tjelesne strukture i glatku kožu, s niskim razinama kalcija i visokim razinama magnezija u njihovim organima i mekim tkivima. Njima je općenito potreban visok unos kalcija. To je biokemija mladosti. Kako starimo, postajemo sve manje i manje fleksibilni, što je najizraženije kod starih muškaraca i žena u postmenopauzi. 
 Arterije otvrdnjavaju i uzrokuju aterosklerozu; koštani sustav kalcificira i uzrokuje krutost, uz okoštavanje kralježnice i zglobova; bubrezi i drugi organi i žlijezde sve se više kalcificiraju i otvrdnjavaju, uz stvaranje kamenaca; kalcifikacija u očima uzrokuje katarakte; pa čak i koža postaje tvrđa, gruba naborana. Na taj način, kalcij je u istom timu s kisikom i slobodnim radikalima, dok magnezij radi zajedno s vodikom i antioksidantima na održanju tjelesne strukture mekanom. 
 Iako je povećan unos magnezija koristan za većinu ljudi, osobe s niskim krvnim tlakom obično trebaju više kalcija. Normalan krvni tlak je oko 120/80; što je on niži, dnevni unos kalcija trebao bi biti viši. Dok oni s visokim krvnim tlakom mogu imati koristi od unosa do dvostruko veće količine magnezija u odnosu na kalcij, oni s niskim krvnim tlakom mogu uzimati dvostruko više kalcija nego magnezija, ali oba minerala u relativno visokim količinama. Osobe s niskim krvnim tlakom i one sa sklonosti prema upalama također mogu smanjiti svoj unos fosfora. 
 Jedan ginekolog izvijestio je da su jajnici među prvim organima koji počnu kalcificirati, što vodi do predmenstrualne napetosti. Kad je svojim pacijenticama davao visoke doze magnezija, njihov PMS nestao je i one su se osjećale i izgledale mnogo mlađe. Većina tih žena rekla je da su izgubile na težini, imale više energije, osjećale se manje depresivno i opet uživale u seksu mnogo više nego ranije. Kod muškaraca magnezij je jednako blagotvoran za probleme povezane s povećanom prostatom. Simptomi se obično poprave nakon razdoblja uzimanja dodatnog magnezijevog klorida.(19)
DRUGE KORISTI PO ZDRAVLJE
 Vidimo koliko je magnezij neophodan za normalan rad kardiovaskularnog i živčanog sustava, kao i u preko 300 enzimskih reakcija i proizvodnji energije. Prema Marku Sircusu: "Magnezij je najvažniji mineral za održavanje pravilne električne ravnoteže i neometan metabolizam stanica. Magnezij je drugi najzastupljeniji kation (pozitivno nabijen ion) u tijelu. On je transmembranski i unutarstanični modulator stanične električne aktivnosti. Zbog toga njegov nedostatak u tijelu nije ništa manje nego katastrofalan po život stanice. Ipak, ta činjenica nije opće poznata."(20)
 A ne počinju li zdravlje i bolest na razini stanice?
 Sircus također kaže: "Bez magnezija nema energije, nema kretanja, nema života."(21)
 U praksi često koristim softverski priručnik pod nazivom Hyperhealth (najbolja baza podataka za prirodnu medicinu na temelju objavljenih znanstvenih istraživanja. U njemu se navode zdravstvene koristi od magnezija za različite tjelesne sustave, uključujući kardiovaskularni i živčani sustav (kao što je već rečeno), te probavni, dišni, sustav za izlučivanje, limfni, imunološki, mišićno-koštani i reproduktivni sustav, kao i za proizvodnju energije. Spominje se pozitivan utjecaj magnezija na metabolizam, kao u kontroli težine, šećera i kolesterola u krvi i navodi da je magnezij potreban za metabolizam bjelančevina, škroba i masti, kao i za funkciju jetre, štitne žlijezde
 i doštitnih žlijezda. Navode se i koristi za sluh, vid i zdravlje usne šupljine.
 Patologije povezene s nedostatkom magnezija su zapanjujuće: hipertenzija i druge kardiovaskularne bolesti, oštećenja bubrega i jetre, migrene, multipla skleroza, glaukom, Alzheimerova bolest, česte bakterijske infekcije, gljivične infekcije, predmenstrualni sindrom (PMS), nedostatak kalcija i kalija, dijabetes, grčevi, slabost u mišićima, impotencija, agresivnost, fibromi, gubitak sluha i akumulacija željeza.
 Povećan unos magnezija pomaže u prevenciji ili otapanju bubrežnih i žučnih kamenaca.(23) Aktivacija probavnih enzima stvaranja žuči, kao i poboljšanje zdravlja crijevne flore faktori su koji magnezijev
 klorid čine korisnim za normalizaciju probavnih procesa i smanjenje probavnih neugodnosti, nadimanja i smrada stolice. On zapravo smanjuje sve neugodne tjelesne mirise, uključujući smrad pazuha i nogu. To objašnjava zašto je klorofil općenito vrlo djelotvoran za smanjenje tjelesnih mirisa, budući da sadrži mnogo magnezija.
 Voljela bih podijeliti neka od vlastitih kliničkih iskustava s magnezijevim uljem. Tretirala sam pacijenticu dijetom i dodacima prehrani dok je ona smanjivala svoj unos lijekova protiv depresije. Stanje
 joj se popravljalo, ali je i dalje imala velik problem s nesanicom. Rezultat vježbi opuštanja i pranja stopala u kupki s dodanim magnezijevim uljem bio je daje zaspala još s nogama u kupki!
 Druga pacijentica, nakon što je po prvi put upotrijebila magnezijevo ulje, prespavala je cijelu noć i probudila se bez grčeva u nogama. Također je oralno uzimala magnezijev klorid (budući da je gorko-slanog okusa, najbolje ga je uzimati pomiješanog sa sokom).
 Dvoje mojih prijatelja nakon što su nekoliko puta namakali stopala osjetilo je blagi metalni okus u grlu. To se može interpretirati kao znak apsorpcije magnezija u sustav. Jedna druga osoba rekla mi je da sanja mnogo više nego inače i da se budi osjećajući se osvježeno nakon upotrebe magnezijevog ulja. Jedan moj kolega primjenom magnezijevog ulja smanjio je oštećenje kože nastalo izlaganjem suncu. Preporučio ga je svojim klijentima i mnogi su imali slične priče u vezi s pjegama od sunca.
 I koja riječ upozorenja... Uzimanje dodatnog magnezija trebalo bi izbjegavati imate li ozbiljne probleme s bubrezima (npr. ako ste na dijalizi s ozbiljnom bubrežnom insuficijencijom), kao i kod mijastenije gravis. Provjerite svoje stanje kod liječnika. Budite oprezni kod ozbiljne slabosti nadbubrežnih žlijezda ili niskog krvnog tlaka. Previše magnezija može uzrokovati slabost mišića; ako se to dogodi, privremeno uzimajte više kalcija.
Autor: Barbara Bourke
Izvor: Ivantic.net
Magnezijev klorid - dragocjeni mineralni spoj dobiven isparavanjem morske vode - pokazao se vrlo učinkovitim u liječenju brojnih bolesti. 
 Nedostatak magnezija u organizmu jedan je od rizičnih faktora za razvoj mnogih oboljenja, uključujući i zloćudna. 
 Osim što može suzbiti infekcije i poboljšati opće zdravstveno stanje, magnezijev klorid posjeduje i čudesnu sposobnost pomlađivanja.
 Naime, stanice ljudskog tijela propadaju ako nisu opskrbljene s dovoljno magnezija.
 Prisutan u cijelom organizmu 
 Bez sumnje, magnezij je izuzetno važan za organizam, jer utječe na aktivnost više od 300 enzima te je u skladu s tim uključen u gotovo sve procese u našem tijelu.
 On sudjeluje u aktivaciji enzima nužnih za replikaciju i popravak DNA. Omogućuje normalno prenošenje impulsa živčanim vlaknima te uravnotežuje živčani i mišićni sustav.
 Nužan je za pretvorbu hrane u energiju, za zdravlje zubi i kostiju, za pravilan rad srca, zaštitu krvnih žila i prevenciju povišenog tlaka.
 Vrlo je važan za opuštanje mišića i dobar san te sprečava tegobe poput kroničnog umora, glavobolje i migrene. 
 Žene imaju osobito velike koristi od redovitog unošenja magnezija u organizam, jer čuva kosti od osteoporoze, uklanja bolne grčeve kod menstruacije i uvelike pomaže kod PMS-a. 
 Brojna su svjedočanstva žena koje tvrde da su po povećanju razine magnezija u organizmu izgubile na težini. Osim toga, općenito su se osjećale energičnije i manje depresivno. 
 Na muškarce, magnezij djeluje jednako blagotvorno, osobito pri rješavanju problema uvećane prostate.
 Opaženo je da tegobe s prostatom značajno popuštaju nakon određenog razdoblja uzimanja magnezijevog klorida.
 Patimo od nedostatka magnezija
 U današnje vrijeme, stručnjaci sve više upozoravaju na činjenicu da od nedostatka magnezija u organizmu pate i zdravi i bolesni.
 Istraživanja u Njemačkoj pokazala su da 40 posto osoba starijih od 18 godina pati od manjka magnezija.
 Manjak ima i 85 posto bolesnika koji su pretrpjeli srčani udar. 
 Američka studija objavljena 2005. pokazala je da preko dvije trećine Amerikanaca ne uzima ni najnižu preporučenu dozu magnezija, a 19 posto ih unosi manje od polovice preporučene doze. 
 Nekoliko je glavnih razloga kojima možemo pripisati nedostatak magnezija u organizmu.
 Prije svega, naše tijelo apsorbira tek jednu trećinu magnezija iz hrane.
 Zatim, konzumiranjem namirnica spravljenih od bijelog brašna, poput kruha, peciva i tjestenine, trošimo zalihe magnezija u tijelu. 
 Nadalje, namirnice bogate magnezijem zbog suvremenih načina uzgoja, dugog skladištenja i zamrzavanja, sve su siromašnije tim mineralom.
 A kad, najzad, dođu na naš stol, najčešće dolaze u kuhanom obliku, čime izgube 40 do 70 posto magnezija.
 Magnezij u obliku magnezijevog klorida 
 Magnezij koji u organizam unosimo preko hrane u želucu se pretvara u magnezijev klorid.
 To je razlog zbog kojega ga u obliku magnezijeva klorida možemo izravno i bez ikakvih štetnih nuspojava unositi u organizam.
 Uz mnogobrojne prednosti, magnezijev klorid izvrsno je sredstvo za borbu protiv infekcija. 
 Francuski kirurg, prof. Pierre Delbet, još je 1915. godine opazio antibiotske učinke magnezija.
 U svojim opitima vezanim uz sprečavanje infekcija rana ustanovio je da je otopina magnezijevog klorida bila znatno učinkovitija od tradicionalnih sredstava. 
 Prof. Delbet je proveo i opite s unutarnjom primjenom magnezijevog klorida i otkrio da ta otopina snažno potiče imunološki sustav.
 Po unosu magnezijevog klorida u organizam, bijela krvna zrnca uništavaju i do tri puta više mikroba nego ranije. 
 S vremenom, profesor Delbet utvrdio je da magnezijev klorid blagotvorno djeluje kod niza bolesti i tegoba, poput bolesti probavnog trakta, akni, ekcema, psorijaze, urtikarije, astme, peludne groznice, impotencije, bolesti prostate, Parkinsonove bolesti, kod problema s cirkulacijom. 
 Također je otkrio da je magnezijev klorid izuzetno učinkovit kao preventivno sredstvo protiv raka.
 Između ostalog, magnezijev klorid djeluje i protiv zmijskog otrova. 
 Još jedan francuski liječnik, dr. A. Neveu, magnezijevim je kloridom uspio u dva dana izliječiti nekoliko pacijenata oboljelih od difterije.
 U istraživanjima utvrdio je i da je magnezijev klorid djelotvoran protiv bolesti organa za disanje, promuklosti, prehlade i gripe te bolesti poput ospica, rubeole, zaušnjaka i šarlaha. 
 U novije vrijeme dr. Raul Vergini i brojni drugi liječnici potvrdili su učinak magnezijeva klorida na navedene bolesti i tegobe.
 Popis je proširen pa se na njemu danas mogu pronaći i bolesti poput herpesa zostera, konjunktivitisa i reumatskih bolesti. 
 Magnezijev klorid blagotvorno djeluje i na kronični umor i u stanjima šoka. No, čak i ako ste zdravi, poboljšat će izgled vaše kose, noktiju i tena i usput vas učiniti znatno življima i optimističnijima.
Ljekoviti učinci magnezijevog klorida
 štiti od osteoporoze i reume
 poboljšava rad probave
 uklanja menstrualne tegobe
 ublažuje glavobolje
 štiti krvožilni sustav
 pomlađuje organizam
 pomaže kod mršavljenja
 povećava energiju
 podiže libido
 ublažuje depresiju
 štiti od gripe i prehlade
 pomaže kod bolesti živčanog sustava
 ima antikancerogeno djelovanje
 Priprema magnezijeva klorida 
 Većina tableta magnezija kao dodatka prehrani sadrži upravo magnezijev klorid.
 No, možete pripremiti napitak magnezijeva klorida i sami u svojoj kuhinji. 
 Zakuhajte litru vode i ostavite da se ohladi. 
 U staklenu bocu naspite 33 grama magnezijeva klorida kupljenog u ljekarni i prelijte ohlađenom prokuhanom vodom.
 Zatvorite bocu i protresite je da bi se sadržaj izmiješao. Mješavinu nije potrebno čuvati u hladnjaku. Doziranje Dnevna doza ovisi o bolesti i starosti osobe te varira od pola do tri male kavene šalice na dan. 
 Od 10 do 50 godina: pola male kavene šalice ujutro
 Od 51 do 70 godina: jednu kavenu šalicu ujutro
 Od 71 i dalje: jednu kavenu šalicu ujutro i jednu navečer
 Uzimanje magnezijevog klorida ne izaziva ovisnost i može se koristiti kao dodatna terapija bilo kojoj drugoj terapiji.
 Gdje nabaviti
 Magnezijev klorid potražite u ljekarnama ili biljnim drogerijama.
Jeste li znali? Morska voda sadrži velike količine magnezija.
 Voda mrtvog mora ima najveću koncentraciju ovog minerala.
 Odlični izvori magnezija su...
 heljda
 bulgur
 kakao
 crni i bijeli grah
 orah, badem, kikiriki
 sjemenke lana i sezama
 špinat i brokula
 bučine sjemenke
 kukuruz
 tofu
Izvor: Alternativa
Za šta je dobar magnezijum? 
Poput nekog supergoriva, magnezijum podstiče naš metabolizam i upravlja mišićima i nervima. Njegov nedostatak može da dovede do nepravilnog rada srca, grčenja mišića...
 Magnezijum se nalazi u šargarepi, karfiolu, mleku, zelenoj salati, spanaću, kiselom kupusu...
Osobe koje imaju problema sa grčevima u mišićima ili im srce ubrzano lupa, najčešće pate od nedostatka magnezijuma, tvrde stručnjaci. Razlozi za to su previše alkohola, kafe, nikotina, masna i kalorična jela, kao i previše šećera. Sve to može da spreči apsorbovanje magnezijuma iz hrane. Među mineralima, on je drugi po važnosti za zdravlje čoveka. 
Poput nekog supergoriva, magnezijum podstiče naš metabolizam i upravlja mišićima i nervima. Naše telo sadrži 25 do 30 grama magnezijuma, od čega se dve trećine nalaze u kostima, manje od trećine u srcu, jetri i mišićima, a ostatak u telesnim tečnostima. 
Njegov nedostatak može da dovede do nepravilnog rada srca, grčenja mišića, kosti postaju mekše, dok ćelije gube energiju. Do nedostatka magnezijuma može da dođe i zbog preteranog znojenja. Posledice su mišićni grčevi koji u slučaju srčanog mišića mogu da imaju i smrtonosne posledice. Nedostatak magnezijuma može da se spreči upotrebom lekovitih preparata sa magnezijumom i konzumiranjem namirnica koje su bogate ovim mineralom, kao što su šargarepa, karfiol, hleb od celog zrna žitarica, mleko, zelena salata, spanać, kiseli kupus, badem, kikiriki, orasi... 
Prilikom kuvanja povrća u vodi gube se velike količine ovog važnog minerala, dok se zamrzavanjem namirnica gubi gotovo 40 odsto. Takođe, osobama kojima nedostaje magnezijum preporučuju se mineralne vode koje ga sadrže, pa bi posle svake sportske aktivnosti, a posebno naporne, trebalo popiti 500 do 750 ml ove vode. Isto tako, posle uživanja u alkoholu, naročito u večernjim časovima, pre spavanja bi trebalo popiti čašu mineralne vode sa magnezijumom. 
Izvor: Vestionline


nasetijelo @ 10:32 |Isključeno | Komentari: 0
Bolesti koje dugo nemaju simptome 
Za razliku od bolesti koje imaju specifičan uzrok i prepoznatljive simptome, neka stanja su tek niz znakova, simptoma i medicinskih problema koje smatramo "normalnim". Ali iz njih često znaju da se izrode vrlo podmukle bolesti.Zbog toga je važno redovno odlaziti na preglede i obavestiti lekara čak i o malim promenama koje osećate. 
 
 Hroničan umor je često znak da sa organizmom nešto nije u redu
Na šta treba posebno obratiti pažnju?" 
Nizak nivo vitamina D - Iako možda nećete primetiti da se zbiva nešto opasno, ako vam je nivo vitamina D duže vreme ispod 30 ng/ml, to može doprineti razvoju srčanih bolesti, dijabetesa, nekih vrsta raka, kao i multiple skleroze. 
Vitamin D pomaže i u apsorpciji kalcijuma, pa manjak loše utiče i na vaše kosti. Vrednosti niže od 20 ng/ml mogu se smatrati manjkom. Srećom, provera i nadoknada vitamina D su jednostavni. Ne bežite panično od Sunca i vaše telo će stvoriti dovoljno vitamina D samo od sebe. Ako imate ozbiljan manjak, to možda treba nadoknaditi dodacima ishrani. Stanje ponovno proverite za nekoliko meseci. 
Hipotireoza - Štitna žlezda reguliše metabolizam i niz vrlo bitnih procesa u organizmu. Kod nedovoljno aktivne štitne žlezde ne proizvodi se dovoljno hormona (TSH) i telo ne funkcioniše ispravno. Simptomi hipotireoze, kao što su umor i netolerancija na hladnoću, lako se mogu prevideti jer su suptilni i mogu se pojaviti postepeno. 
Usporena štitna žlezda može dovesti do gojenja, bolesti srca, visokog holesterola, neplodnosti, depresije i oštećenja nerava. Ako sumnjate na ovo stanje, proverite nivo TSH u krvi. Na redovne preglede treba krenuti od 35. godine i na kontrolu ići svakih pet godina. 
Dijabetes tipa 2 - Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina razvija se dijabetes. On se često javlja postupno jer se proizvodnja insulina u gušterači usporava. "Možete imati dijabetes godinama, a da to ne znate", kaže doktorka Melina Džampolis, internista i autora knjige "The Calendar Diet". 
Dijabetes može oštetiti oči, srce, bubrege i nervne završetke. Ako ste gojazni ili imate porodičnu istoriju dijabetesa, pobrinite se da prvo testiranje obavite s 45 godina. 
Povišen krvni pritisak/ hipertenzija - Zbog starenja i faktora rizika kao što su porodična istoeija bolesti ili prekomerna telesna težina, pritisak krvi na arterije može postati prevelik. To na kraju dovodi do hipertenzije. Eventualne komplikacije uključuju srčani udar, moždani udar i bolesti bubrega. 
Visok holesterol - Bilo zbog loše ishrane ili genetike, povišen nivo lošeg holesterola u krvi može zapušiti arterije, što dovodi do lošeg protoka krvi u vitalne organe, kao što su srce i mozak. Na kraju to može izazvati srčani ili moždani udar. Osim toga, visok nivo holesterola i hipertenzija su faktori rizika za bolesti srca, što ubija više žena nego sledeća tri uzroka smrti u kombinaciji. 
Međutim, nivo holesterola u krvi se ne može osetiti. Zato treba otići na rutinski pregled krvi. Ako je holesterol visok, lekar će vam verovatno preporučiti vežbe i promenu načina ishrane kao početno lečenje. Kod opasnijih nivo propisaće vam i lekove. 
Fibromialgija - Fibromialgija je hronično stanje ili bolni sindrom koje karakteriše bol u mišićima, ligamentima i tetivama, praćeno umorom. Karakteristične su i određene tačke u telu koje su vrlo bolne na dodir. Većina ljudi oseća umeren do jak umor, ima pri spavanju, osetljiva je na dodir, svetlo i zvuk i ima kognitivne smetnje. 
Fibromialgiju je teško dijagnostikovati jer ne postoji test za ovaj poremećaj. Lekari dolaze do dijagnoze isključujući druge moguće bolesti, tako da mogu proći godine pre nego što saznate u čemu je problem. Fibromialgija nije opasna po život. Faktori rizika su pojava bolesti u porodici, prisutnost reumatskih bolesti ili zaraznih bolesti, neki traumatski događaj, kao što je saobraćajna nesreća. 
Anemija - Kako se broj crvenih krvnih zrnaca polako smanjuje, javljaju se suptilni simptomi poput umora. Budući da crvena krvna zrnca prenose kiseonik, ovaj nedostatak može oštetiti organe i povećati rizik za srčani udar. Obavestite lekara ako ste često umorni, pogotovo ako imate teške menstruacije ili poremećaj rada creva, poput Kronove bolesti ili celijakije. Doktor će proveriti krv i preporučiti terapiju. 
Izvor: Vesti online


nasetijelo @ 10:27 |Isključeno | Komentari: 0
Kiselo-bazna ravnoteža organizma
Da li ste znali:
da se prilikom metaboličkih procesa stvaraju otpadne kiseline koje izazivaju “zakišeljavanja” tkiva i postaju podloga za razvoj bolesti;
da organizam poseduje bazne zalihe koje su pravo bogatstvo našeg tela u borbi protiv bolesti;
da se sva unesena hrana i svi doživljaji čoveka (fizički, emocionalni ili duševni) odražavaju na pomeranje acido-bazne ravnoteže u jednom ili drugom pravcu;
da čovek kroz promenu načina ishrane sam može da utiče na smanjenje otpadnih kiselina kao i na povećanje svojih baznih zaliha i da time održava zdravlje i vitalnost.
Upoznajte svoju unutrašnju snagu – kiselo-baznu ravnotežu.
 I krenite od doručka!
 Jer, imati alkalni doručak, znači promeniti svoj život !
Zašto je alkalizujući doručak toliko važan? Brojne studije pokazale su direktnu povezanost između doručka i kvaliteta našeg zdravlja, uključujući nivo energije (vitalnost), gojaznost i starenje organizma. Bez doručka, organizam ne dobija hranljive materije koje su mu preko potrebne za početak dana, metabolizam je u zastoju i počinje da se buni:
 osećamo se tromo i umorno
 lenji smo i pospani
 nervozni smo, svi nas iritiraju.
Svaki put kada treba otpočeti sa nekim režimom ishrane, bez obzira na listu namirnica koju imamo ispred sebe, prvo pitanje koje se pojavi jeste: Šta za doručak? Odgovor se iz nekog razloga, skoro uvek, iskomplikuje i onda se taj najvažniji obrok „preskače“. A stvar je zapravo veoma jednostavna. Potrebno je uložiti jako malo truda.
 Veoma brzo, uočićete koristi od doručka: viši nivo hemoglobina, smanjena količina šećera u krvi i poboljšana funkcija tiroidne žlezde. Kod odraslih osoba, redovan doručak znači smanjen rizik od infarkta. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru pre doručka što povećava mogućnosti formiranju krvnog ugruška u jutarnjim časovima. Ako se takav ugrušak javi u koronarnim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Većina srčanih udara odigrava se između sedam i dvanaest časova pre podne. Alkalni doručak I alkalni način ishrane uopšte mogu da pomognu da krvne pločice postanu manje lepljive i na taj način da doprinesu prevencij srčanih i moždanih udara . I još nešto lepo: suvišni kilogrami će polako nestati!
 Započnite dan odmorni, sveži i puni energije!
Pokloniti sebi sve to. Naučite kako se organizam alkalizuje i uvodi u harmoniju. On će vam višestruko vratiti! Evo predloga za tri Holitimed alkalna doručka:
 1. Obrok od žitarica
Potrebno je:
 4 supene kašike ovsenih pahuljica (muslija)
 biljno mleko (badem ili soja)
 banana
 mleveno laneno seme
 cimet
Priprema: Pahuljice (musli), tj. odabrane žitarice kuvajte tako da odnos vode i biljnog mleka bude 50:50. Vreme pripreme je oko 5 minuta dok se ne napravi zgusnuta masa. Nakon toga dodajte seckanu bananu, cimet i laneno seme.
 2. Jutarnji zalogaj
Potrebno je:
integralni hleb od brašna po vašem testu intolerancije
 svež krastavac (nekoliko kolutova)
 svež paradajz (isečen na kockice)
 klice lucerke, prstohvat
 1 kašičica maslinovog ulja
 so, biber
 3. Zeleni frape
Potrebno je:
 1 banana
 ¼ avokada
 150 gr blitve
 1 zelena paprika
 voda
 1kk biljnog mleka (opciono)
Priprema: Bananu i povrće iseći na komade i staviti u blender. Dodati vodu po potrebi da bi se dobila željena gustina napitka.
Izvor: Ordinacija Holitimed
Biljni čajevi imaju alkalni indeks
Stara indijska mudrost nam poručuje:
„Bolje nedelju dana bez hrane nego jedan dan bez čaja.“
Naviknite se da su biljni čajevi deo vaše svakodnevnice jer su oni, uz alkalizujući doručak, prvi vrlo bitan korak ka alkalnom načinu življenja.
Dobro došli.
 6 NAJBAZNIJIH BILJNIH ČAJEVA
Čaj od nane
 Veoma bazan, vrlo ukusan i vrlo, vrlo dobar za varenje. Osvežavajući je, prirodan, bez kofeina i apsolutno preporučljiv za jačanje imuno-biološkog sistema, olakšavanja disanja, mučnine i gorušice.
Čaj od đumbira
I ovaj „nestašni dečko“ među čajevima je dobar za varenje i gorušicu ali je, takođe, veoma dobar za cirkulaciju, prehladu, grip, stres i glavobolju.
Čaj od ruzmarina
Mediteranskog porekla, ruzmarin je savršeno bogat antioksidansima. Pošto veoma lako raste, možete imati svoj sopstveni grm ruzmarina! Veoma je bogat vitaminima A, B1, B2, B3, B6, B12, C, D, E i K.
Čaj od lavande
Svakako jedan od najmirisnijih i najdelotvornijih kod opuštanja – uklanja nesanicu, anksioznost i stres i smiruje posle napornog dana. Kao i ruzmarin, lavandu možete gajiti sami i uživati.
Čaj od šipka
Šipak je plod divlje ruže i veoma pitak kao čaj. Zbog visokog prisustva vitamina C i drugih vitamina, minerala i tanina, šipak je veliki pokretač energije, a između ostalih kvaliteta jača i kapilare. Izuzetno je dobar kod prehlada, gripa, glavobolja, stomačnih tegoba i još mnogo toga!
Redbush (Rooibos) čaj
Izuzetno bogat antioksidansima ovaj, poštovanja dužan čaj, je pravi napitak pogotovu ako želite da se odreknete kafe. Njegov pomalo gorkast ukus, poslužiće umesto gorkog ukusa kafe ili crnog čaja. Takođe, pun je hranljivih sastojaka kao što su kalcijum, mangan, cink i magnezijum – sve jakih alkalnih minerala.
Izvor: Ordinacija Holitimed


nasetijelo @ 10:24 |Isključeno | Komentari: 0
Namirnice bogate dijetalnim vlaknima jačaju imunitet
Dovoljna količina vlakana će obnoviti creva, jer pomažu bolji protok krvi kroz njih, a otrovi će biti sakupljeni i izbačeni kroz stolicu
Užurban tempo života, loše navike i brza hrana drastično ugrožavaju zdravlje. Jedan od načina da se očuva zdravlje jesu namirnice sa dijetalnim vlaknima koje preporučuju nutricionisti. Iako ih ima mnogo, za ljudski organizam najvažnija su ona koja povoljno utiču na metabolizam i potpomažu varenje i pražnjenje creva. Ishrana bogata dijetalnim vlaknima znatno utiče na regulaciju nivoa šećera u krvi i snižava količinu triglicerida u krvi. U biljna vlakna spadaju ljuske i celulozna vlakna. Sadrže ih voće, povrće, a najviše ih ima u opni žitarica. Uloga vlakana je da pomažu varenje. Ako je uneta hrana bogata vlaknima, ona se svari za 14 sati, a ako je bez vlakana, ostaje u organizmu i do 48 sati. Gde ima dosta vlakana, nema viška masnoće ni šećera. Vlaknasta hrana je bogata ugljenim hidratima i esencijalnim sastojcima. Dovoljna količina vlakana će obnoviti creva, jer pomažu bolji protok krvi kroz njih, a otrovi će biti sakupljeni i izbačeni kroz stolicu. U crevima će se stvarati i antitela koja su važna odbrana organizma. Samim tim, vlaknasta hrana štiti i od najtežih bolesti. Vlakna iz boranije, pasulja, sočiva, mogu uspešno da zamene insulin, jer imaju moć da stabilizuju nivo šećera i masnoće u krvi.
 Vlakna štite organizam
 Rastvorljiva vlakna kojih ima u integralnim žitaricama, mekinjama, mahunarkama, prokelju, šargarepi, crnom luku, brokoliju pravi su bauk za loš holesterol. Vlakna iz kajsija, pomorandže ili manga očistiće krvne sudove. Ako kao izvor vlakana koristite mekinje, treba da znate da je neophodno da u organizam unesete dovoljno tečnosti, jer će im ona omogućiti da na pravi način očiste organizam od otrova. Pektin je još jedno rastvorljivo vlakno od izuzetnog značaja za zdravlje koga ima u semenju i zrelom voću (jabuke, banane, kruške, suve šljive, kajsije...) i povrću.
Dve do tri porcije voća ili žitarica bogatih vlaknima svakodnevnoj ishrani može obezbediti snažnu zaštitu srca.
 Stručnjaci upozoravaju da je veoma bitno koji izvor vlakana koristite, i naglašavaju da vlakna iz povrća nemaju zaštitnu ulogu u ovom smislu. Najnovija studija pokazuje da se sa svakih deset grama vlakana dnevno može smanjiti rizik od smrtnosti od koronarne bolesti za 27 odsto, a od obolevanja za 14 procenata. Tri četvrtine šolje mekinja i kruška sadrže po pet grama vlakana, a slična doza ovsene kaše i jabuka po tri grama. Istraživači dodaju da takozvana dijetalna vlakna smanjuju rizik od srčanih bolesti na više načina, poput snižavanja nivoa holesterola u krvi i krvnog pritiska i poboljšavanja osetljivosti na insulin.
ZLO JE AKO IH NEMA
 Ukoliko ih nema dovoljno u ishrani, postoji rizik od pojave mnogih bolesti: zatvora (opstipacije), zapaljenja slepog creva (apendicitis), izbočine u crevima, želudačne kile, polipa, šuljeva, gojaznosti, kamena u žuči, čira na želucu, oboljenja srca i krvnih sudova... Dijetalna vlakna imaju dvostruku ulogu: mehaničku i metaboličku. Ona podstiču brže kretanje hrane i nusprodukata varenja kroz debelo crevo i njihovo izbacivanje iz tela.
Kiseli kupus, ren i limunada za jači imunitet
Politika
Stručnjaci preporučuju vakcinisanje protiv sezonskog i novog gripa, a kažu da se stanje organizma može jačati i pomoću prirodnih preparata i zdrave ishrane
Gondole sa svežim voćem i povrćem u prodavnicama, bočice sa vitaminima u apotekama, ali i biljni preparati i čajevi ovih dana su najtraženija roba. Strah od pojave novog gripa u velikoj meri je prisutan, pa mnogi stvaraju zalihe dijetetskih proizvoda kako bi se zaštitili od virusa H1N1. Stručnjaci kažu da se imunitet dodatno može jačati prirodnim preparatim i zdravom ishranom. Za odbranu od virusa preporučuju se preparati na bazi meda, polena, mleča i propolisa, ali i oni koji se mogu spravljati u kućnoj radinosti. Jedan od popularnijih je sok od šargarepe, cvekle, limuna i jabuke, a preporučljivi su i „revita” napici. Na listi poželjnih namirnica nalaze se i „šitake” pečurke, koje preporučuju brojne međunarodne organizacije, jer uzimanje 50 grama ovih pečuraka dnevno, bilo svežih ili sušenih, jačaju imunitet, čiste krvne sudove podstiču fizičku i mentalnu kondiciju, a imaju i antivirusna i antibiotska svojstva. Na tržištu se može naći i preparat „imunostimulator”, koji u svom sastavu sadrži gljivu „kordyceps sinensis”, a čije je prirodno stanište na Tibetu, Nepalu i nekim delovima Japana. Prema rečima dr Mirjane Mićović, pedijatra Doma zdravlja „Stari grad”, do sada su otkriveni pozitivni sastojci ove gljive, kao što je beta karoten, vitamini E i Ce, cink, selen, koenzim ku 10 koji pozitivno utiču na imunitet. Samim tim, „imunostimulator” deluje kao prirodni antibiotik, povećavajući prirodnu odbrambenu snagu organizma na viruse. – Odlične rezultate daje i proizvod „uno di gata”, ili kako se drugačije zove „mačja kandža”, ali treba koristiti originalan proizvod koji u sebi sadrži čistu biljku, kako bi efekat bio što bolji.Ovaj proizvod treba kupovati isključivo u apotekama. Iskustva stručnjaka govore da ona unapređuje imunološku funkciju, pomaže varenju, povećava imunitet, oslobađa telo toksina – dodala je dr Mićović.
Docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kaže da važnu ulogu ima i zdrava, uravnotežena, mediteranska ishrana, koja podrazumeva korišćenje obilja voća i povrća, bogatih vitaminima i mineralima, biljnih masti iz maslinovog ulja, kao i izbegavanje prženja hrane.
– Hranu treba bariti ili dinstati. Unositi mlečne napitke poput jogurta i belog nemasnog sira, ali i ribu i piletinu. Neophodno je koristiti zamene za hleb, odnosno kačamak, špagete, pasulj, sočivo, kuvani kukuruz i integralni pirinač. Beli luk obavezno ubaciti u jela, jer je dokazano da podiže imunitet, a na meniju treba da se nađe i kiseli kupus i ren – istakla je dr Dimitrijević-Srećković, dodajući da se savetuje ispijanje limunade nekoliko puta dnevno.
U jednom istraživanju koje je radila naša sagovornica, pokazala je da beli luk sadrži antioksidantni enzim „glutation peroksidazu”, koji je smanjen kod gojaznih ljudi, onih koji imaju metabolički sindrom, skriveni dijabetes i razvijenu šećernu bolest.
– To je tajna zašto je beli luk toliko dobar. Istovremeno, on je bogat selenom. Svež badem je bogat esencijalnim aminokiselinama koje su važne za optimalni imunitet. Organizmu je potreban i cink, kao važan mineral za stimulaciju imunog odgovora. Ima ga u koštunjavom voću, bundevinim semenkama i korenastom povrću – naglasila je dr Dimitrijević-Srećković.
Kod podizanja imuniteta pomažu i „ehinacea” preparati: sirup, kapi i gel. Prema rečima Save Pavkova, direktora Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”, za ovu svrhu su dobri i čaj od nevena, kao i čaj za jačanje imuniteta koji u sebi sadrži origanijum, rastavić i koprivu. Preparati su, dodaje on, zasnovani na narodnoj medicini i znanju prethodnih generacija.
Sačuvajte imunitet
24 sata
Niske temperature suše sluzokožu disajnih puteva, koja tako postaje podložnija gripu i prehladi, a s ozbirom na to da je proglašena epidemija virusa tipa N1H1, trebalo bi dodatno obratiti pažnju na očuvanje imuniteta u ovim zimskim danima.
Postoji nekoliko načina da povećate odbrambenost vašeg organizma i uvećate šanse da ne obolite od nekih infektivnih bolesti.
 Da se ne bi zarazili nekom od infektivnih bolesti, najbitnije je da se trudite da uvek imate čiste ruke. Najbolje bi bilo da, čim dođete kući, operete ruke sapunom koji ima aktivno dejstvo u ubijanju bacila. Međutim, ako se nalazite napolju, a upravo ste izašli iz prevoza i želite nešto na brinu da pojedete, najbolje je da koristite antibakterijski gel za suvo pranje ruku, koji može da vam stane u torbicu ili džep od jakne, kako biste na brzinu dezinfikovali ruke.
 Naravno, najjače sredstvo za dezinfekciju je Asepsol, koji će se vrlo efikasno izboriti s većinom bakterija i virusa, a njega bez problema možete svakodnevno da koristite jer ne nadražuje kožu i ne oštećuje materijale na koje se nanosi.
 Zdravlje dolazi i „iznutra“, pa su tako dobar san, umerena fizička aktivnost i pravilna i zdrava ishrana veoma bitni faktori za jak odbrambeni sistem organizma.
 Da bi imunitet bio na zadovoljavajućem nivou, treba unositi što veći broj minerala i vitamina koji nam manjkaju tokom zimskih dana, a količinu možete nadoknaditi šumećim tabletama koje su prijatnog ukusa i lako se apsorbuju u organizmu.
 Ipak, najbolji način unošenja vitamina jeste voće i povrće, pogotovo južno voće bogato vitaminom C poput kivija, narandži, limuna i grejpfruta, od kojih možete napraviti finu voćnu salatu „zalivenu“ medom.
 Takođe, jedan od vidova odbrane jeste topla šolja čaja, a najefikasnije je da ga popijete čim uđete u toplu prostoriju. Ukoliko želite da ga zasladite, učinite to s medom koji je mnogo zdraviji od običnog šećera, ali limun nemojte ubacivati u vreo čaj jer na taj način gubi vitaminska svojstva, već sačekajte da se čaj prohladi.
 Med umesto leka
 Kafena kašičica meda ima 64 kalorija, dok kašičica šećera ima oko 50. Ipak, šećere u medu i najosetljiviji stomaci lako pretvaraju u glukozu. Iako med ima više kalorija od šećera, kada se konzumira s toplom vodom pomaže da se nakupljene masnoće u organizmu brže svare. Takođe, med u kombinaciji s limunom ili cimetom pomaže da se lakše smrša. Pojedina istraživanja su dokazala da med pospešuje performanse sportista, tako što održava nivo šećera u krvi koji nam daje snagu tokom treninga i pomaže opravak mišića posle vežbanja. Takođe, med je pun minerala i vitamina, ima antibakterijsko i antigljivično dejstvo, pa se može koristiti i kao prirodni antiseptik. S obzirom na to da u sebi sadrži supstancu koja eliminiše slobodne radikale iz organizma, med potpomaže i jačanje imuniteta.
 Čaj dobar za srce i raspoloženje
 Prema najnovijim istraživanjima, dobro je piti do osam šoljica čaja na dan. Naučnici tvrde da omiljeno britansko piće pomaže u borbi protiv srčanih bolesti, poboljšava rad mozga i produžava životni vek. Nutricionista Keri Rakston uporedila je rezultate 47 različitih istraživnja i izvela svoje zaključke. Ona smatra da kofein u kafi i čaju umanjuje rizik od srčanog udara, a podstiče dobro raspoloženje. Optimalan unos kofeina za odraslog čoveka je 400 mg na dan, što je ekvivalent osam šoljica čaja ili četiri kafe. Doktorka Rakston smatra da je čaj dobar i za decu, ali mora da bude ograničen na 95 mg, to jest dve male šoljice čaja.
Preterana čistoća nije dobra za imuni sistem
 Roditelji koji svojoj deci dopuštaju da kopaju po blatu i jedu hranu koja im je ispala na pod imaju boji imunitet i veću zaštitu od težih bolesti kasnije u životu, objavili su američki naučnici.
 "Naše istraživanje ukazuje da veoma čisto, ultra higijensko, sterilno okruženje u početku života može doprineti upalnin procesima u organizmu kasnije u životu", rekao je autor istraživanja Thomas McDade sa Univerziteta Northwestern u Illinoisu.
 "Imunom sistemu treba aktivan odnos sa okolinom kako bi se razvio, a preteranom čistoćom uskraćujemo mu važne informacije koje mu za taj razvoj trebaju", naglasio je McDade, koji kaže da svom sinu daje da jede hranu koja mu je ispala.
Jaja tope kilograme i čuvaju imunitet
Jaja, prema novim saznanjima, spadaju u kategoriju superhrane jer poboljšavaju opšte zdravstveno stanje i delotvorna su u borbi s viškom kilograma.
Nutricionisti kažu da su jaja jedna od najhranljivijih namirnica, a za maksimalan učinak preporučuje se jedno dnevno. Naučnici koji su učestvovali u novom istraživanju analizirali su podatke iz 71 istraživanja da bi podrobnije proučili hranljive sastojke jaja.
Otkrili su da su jaja imaju malo kalorija, bogat su izvor proteina i puna su važnih sastojaka, posebno vitamina D i B12, selena... U izveštaju stoji da su jaja, od svih izvora proteina, najbogatija kombinacijom aminokiselina koja je ključna za razvoj dece i adolescenata. Visok nivo antioksidanasa pronađen u jajima znači da pomažu i u sprečavanju razvoja očnih bolesti.
- Zdravstvene blagodeti jaja čine se tako sjajnima da nije preterivanje nazvati ih superhranom. Ne samo da imaju malo kalorija, već su prepuna hraljivih sastojaka koji su od ključnog značenja za zdrav život - rekla je nutricionista dr Keri Rukston koja je vodila ovo istraživanje.
Jaja bi posebno trebalo da jedu mlađe osobe, osobe koje ne piju mleko kao i one koje previše uživaju u mesu, preporučuju stručnjaci.
Značajan je i podatak da se u jajima nalazi važna količina vitamina D koji je izuzetno važan u jačanju imuniteta i prevenciji raznih bolesti, u prvom redu gripa i raka, a samo jedno jaje sadrži 20 odsto dnevnih potreba za vitaminom D. Jaja takođe igraju važnu ulogu u gubitku kilograma, a jedno jaje srednje veličine ima samo 80 kalorija.
Jedna jabuka dnevno za jači imunitet
Konzumiranje po jedne jabuke dnevno moglo bi da pojača imunološki sistem ljudi i smanji upale vezane za višak kilograma i dijabetes, pokazali su rezultati američkog istraživanja.
 
Grupa naučnika s Univerziteta u Ilinoisu je utvrdila da se radi o svojstvu koje jabukama daju rastvorljiva vlakna prisutna u tom voću.
 Stručnjaci smatraju da konzumiranje 28 do 35 grama rastvorljivih vlakana dnevno blagotovno deluje na zdravlje.
 Ta vlakna imaju antiinflamatorno dejstvo i mogu da omoguće bolje funkcionisanje imunološkog sistema, kao i da spreče pojavu raka debelog creva.
 Rastvorljiva vlakna su prisutna i u ovasu, ječmu, integralnim žitaricama, orasima, šargarepi, sočivu, agrumima, suvom voću, suvim šljivama, jabukama i jagodama. 
Celer za jak imunitet
Celer je u staroj Grčkoj i Egiptu smatran simbolom sreće i lepote, ali i odličnim lekom za slabe živce. Bogat je lekovitim materijama, a posebno vitaminima C, K, B1 i B6, kao i folnom kiselinom i kalijumom.
Poznat je i kao veoma snažan afrodizijak, a ima i protivupalno i jako antibakterijsko delovanje. Ova namirnica ima poseban odnos minerala natrijuma i kalijuma, koji pospešuju izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma. 
 To je posebno korisno za osobe koje pate od čestih upala mokraćnih organa, bolesti bubrega, kao i za sve one sklone gojenju i nastanku celulita. Osim toga on podstiče aktivnost leukocita, belih krvnih ćelija, te na taj način poboljšava naš imunitet. Mnogobrojni narodni lekovi protiv prehlade i upale grla upravo sadrže celer kao osnovni sastojak i ne bi bilo loše da ga uključite u prolećnu ishranu.
Izvor: Tanjug
Za zdrave kosti, srce, mozak i imunitet
 Nema osobe koja tokom kišnih i tmurnih dana ne priželjkuje malo svetlosti i sunca. Jer, ljudi su tada neraspoloženi, usporeni, mrzovoljni, pospani... Prisustvo vitamina D u organizmu, koji se stvara pod uticajem ultraljubičastih zraka sunčeve svetlosti, izuzetno je važno jer je odgovoran za ukupno zdravlje organizma. O tome koliko je ovaj vitamin bitan objašnjava prof. dr Miloš Žarković iz Instituta za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.
 - Vitamin D je važan za celokupan organizam, ali pre svega za zdravlje kostiju. Ukoliko ga nema u dovoljnim količinama, kod dece se javlja rahitis, a kod odraslih osteoporoza i osteomalacija, kada dolazi do razgrađivanja kostiju. Deficit ovog vitamina dovodi do pojedinih maligniteta, a izaziva i povećanu učestalost oboljevanja štitaste žlezde. Vitamin D ima ključnu ulogu u radu pet najvažnijih sistema u organizmu. Neizostavan je u imuno i kardiovaskularnom sistemu, pankreasu, mišićima i mozgu. U radu imunosistema bitan je za sveukupnu otpornost organizma. Ako ga nema u dovoljnim količinama, kardiovaskularni sistem, takođe, trpi, jer uslovljava pojavu hipertenzije. Optimalne količine vitamina D važne su i zbog fertiliteta, odnosno plodnosti određene osobe. Što se tiče prisustva u pankreasu, neophodan je za održavanje dobre sekrecije (lučenja) insulina. U mozgu je važan za optimalno održavanje nervnog sistema, kao i za mišiće.
 * Da li je deficit vitamina D sporadična ili opšta pojava? 
 - Deficit vitamina D u stalnom je porastu. Čak 64 odsto svetske populacije ima manjak ovog vitamina. Postoje delovi planete u kojima je deficit vitamina prisutan kod čak 80 odsto ljudi, u Evropi je 58 odsto, ali se smanjuje što se dublje ide na jug. Naravno, to je razumljivo, s obzirom na ishranu i količinu sunčeve svetlosti koja je na jugu prisutna tokom cele godine. Pod uticajem ultravioletnih zraka vitamin D se u dobroj meri sintetiše u koži, ali je i te kako bitno da se u organizam unose namirnice bogate ovim vitaminom.
 * Koje su to namirnice? 
 - Najveće količine vitamina D nalaze se u namirnicama životinjskog i biljnog porekla, odnosno jajima i ribi. Zato treba da se jede žumance koje je bogato ovim vitaminom. Kada je reč o ribama, u lososu ga ima najviše, a za one kojima on iz nekih razloga nije dostupan, na meniju bi trebalo da se nađu manje masne ribe, kao što su tuna i sardine. Na primer, dve male sardine zadovoljavaju deset odsto dnevnih potreba. Inače, preporučene dnevne doze za vitamin D su 800 internacionalnih jedinica (IJ). Toliko ima losos težak 80 grama, dok jedno žumance sadrži 25 internacionalnih jedinica.
 * Kako onda čovek da se snabde dovoljnim količinama vitamina D? 
 - S obzirom na to da je većina hrane siromašna sa vitaminom D, u dogovoru sa stručnjacima, prehrambena industrija sve više proizvodi određene artikle fortifikovane (obogaćene) ovim vitaminom. Kod 
 nas je to, na primer, Imlekovo žuto mleko (na kutiji postoji žuti deo koji se odseca prilikom otvaranja). Vitamin D dodat u mleko je dobitna kombinacija za razvoj i očuvanje zdravih kostiju. Ovakvo mleko, inače bogato kalcijumom, obezbeđuje optimalan unos važan u detinjstvu i pubertetu, kada je razvoj kostiju i celog organizma najintenzivniji. Nedostatak vitamina D odrasle osobe mogu da nadomeste različitim suplementima, koji mogu da se nabave u apotekama. Ali, ne na svoju ruku, nego uz prethodnu konsultaciju sa doktorom. Takođe, ne treba zaboraviti blagotvorno delovanje sunčevih zraka, pa je potrebno što više da se boravi na otvorenom, ali bez preterivanja u direktnom izlaganju suncu.
SUNČANI VITAMIN 
 U jetri i bubrezima vitamin D se pretvara u aktivan oblik, koji se putem krvi prenosi do crevne sluzokože, gde pomaže u stvaranju specifične belančevine koja obezbeđuje apsorpciju kalcijuma u sluzokoži creva. Sunčani vitamin, kako ga još nazivaju, potreban je za apsorpciju i vezivanje kalcijuma i fosfora u organizmu, kao i za pravilnu mineralizaciju, rast i oblikovanje kostiju. Ukoliko ga nema dovoljno, zbog krivljenja kostiju noge dobijaju O i H oblik. Takođe, zahvaljujući vitaminu D i UV zračenju, koncentracija anorganskog fosfora u serumu viša je u proleće i leto, a niža zimi.
 Naučno je dokazano da su ljudi koji imaju dovoljno vitamina D u organizmu manje skloni depresiji, nervozi, prejedanju ili naglim promenama raspoloženja. A osećaj gubitka snage, mišićna slabost, nesanica ili zastoj u rastu kod dece, samo su neki od simptoma njegovog deficita u organizmu.
SUZBIJA KARCINOM GUŠTERAČE 
 Redovnim uzimanjem vitamina D u tabletama ili kapsulama može znatno da se smanji opasnost od razvoja karcinoma gušterače, tvrde naučnici na Nortčester univerzitetu u američkoj državi Ilinois. Isto se odnosi i na karcinom prostate, dojke i debelog creva. Do ovakvog zaključka došli su posle obimnog istraživanja, koje je obuhvatilo 120 hiljada osoba. Ustanovljeno je da se uzimanjem dnevnih preporučenih doza od 400 jedinica, rizik od razvoja karcinoma gušterače smanjuje za čak 43 odsto. Istraživanja su pokazala da vitamin D blokira širenje kancerogenih ćelija, a tkivo gušterače sadrži visoke nivoe enzima, koji ovaj vitamin pretvaraju u aktivni oblik. Otkriće može biti od izuzetnog značaja, s obzirom na činjenicu da je u pitanju teži oblik karcinoma, sa lošom prognozom u više od polovine slučajeva.
NAJČEŠĆI DEFICITI 
 U svetu su najčešći deficiti vitamina A, folata i vitamina D, a oni nastaju zbog povećanih potreba ljudi koji su fizički i psihički više opterećeni. Ali, i zbog većeg zagađenja životne sredine, izmenjenog režima ishrane, kao i zbog manje količine vitamina u namirnicama u kojima ih je ranije više bilo. A manje ih je zbog kulinarske i industrijske obrade, koja nepovoljno utiče na njihov sadržaj.
VITAMIN ILI HORMON 
 Vitamin D nazivaju još i kalciferol, odnosno antirahitični vitamin. Iako je svrstan među vitamine, stručnjaci ističu da je reč o hormonu steroidne strukture. Zajedno sa paratireoidnim hormonom, vitamin D reguliše koncentraciju kalcijumovih jona u krvnoj plazmi. 
 Grupa vitamina D obuhvata sedam vitamina koji se međusobno razlikuju po strukturi. Ali, kada se o njemu govori u užem smislu reči, misli se na mešavinu vitamina D2 (ergokalciferol) i D3 (kolekalciferol). Ergokalciferol je, u stvari, provitamin iz kojeg nastaje ergosterol i biljnog je porekla, dok se iz kolekalciferola stvara vitamin 7 - dehidrokolesterol. Oni se prepoznaju kao beli kristali, zbog čega je vitamin D nerastvorljiv u vodi, ali zato jeste u alkoholu, hloroformu i eteru koji su isparljivi, kao i u biljnim uljima.
Izvor: Večernje novosti 
serbianforum


nasetijelo @ 10:16 |Isključeno | Komentari: 0
Slobodni radikali: Unutrašnji neprijatelji, uzročnici mnogih bolesti 
Izazivaju preko 150 bolesti, među kojima kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, razne vrste karcinoma, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest...
 Antioksidansi, kojih najviše ima u svežem voću i povrću, imaju svojstvo da neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala
 Slobodni radikali štetni su produkti koji spontano nastaju u telu, odnosno u ćelijama, usled negativnih delovanja iz okoline, aerozagađenja ili nezdrave ishrane, i zbog svega toga odgovorni su za nastanak mnogih bolesti. 
 Naime, svaka ćelija sastoji se iz molekula, a oni iz atoma koji su povezani hemijskim vezama. Ako pod određenim okolnostima dođe do pucanja te veze, dolazi do stvaranja slobodnih radikala. Sa druge strane, antioksidansi, kojih najviše ima u svežem voću i povrću, imaju svojstvo da neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala, omogućavaju duži i kvalitetniji život i sprečavaju starenje. 
O tome šta su zapravo slobodni radikali i koliko su štetni za organizam govori dr Ivica Jeremić iz Institua za reumatologiju.
 - Slobodni radikali su molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona, u stanju su da oduzmu elektrone drugim molekulima i da na taj način menjaju njihovu strukturu i hemijske osobine. Biološki važni molekuli, poput proteina, nukleinskih kiselina i masti pod uticajem slobodnih radikala pretrpe oštećenje, gube svoju funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu.
Kako slobodni radikali nastaju?
 - Spontano se stvaraju u organizmu, pri čemu najveći deo nastaje tokom procesa proizvodnje energije, odnosno ćelijskog disanja koje je neophodno za opstanak života. U našim ćelijama postoje minijaturne energetske stanice mitohondrije, neophodne za produkciju energije, i u njima dolazi do sagorevanja različitih supstrata u prisustvu kiseonika. U tom procesu normalno se dešava i nepotpuna redukcija kiseonika, što i pravi slobodne kiseonične radikale. Zapravo, jedan do pet odsto udahnutog kiseonika pretvara se u slobodne radikale. Oni nastaju i aktivnošću enzima koji vrše detoksikaciju toksičnih materija i lekova u jetri, ali i kao odgovor na infektivne agense, kada ćelije imuno sistema uz njihovu pomoć ubijaju mikroorganizme i štite organizam.
Kako se organizam brani od slobodnih radikala?
 - Za to se potrudila evolucija, stvarajući antioksidanse za zaštitu od slobodnih radikala. Antioksidanse uglavnom čine enzimi koji sprečavaju aktivnost slobodnih radikala, raznih proteina koji vezuju slobodne jone metala koji mogu da povećaju produkciju slobodnih radikala, kao i raznih drugih molekula. No, osim slobodnih radikala koji normalno nastaju u organizmu, postoje i agensi iz spoljašnje sredine sa istovetnim dejstvom. Jonizujuće zračenje, preterano izlaganje suncu, pušenje, izloženost različitim toksinima... samo su neki od činilaca koji mogu da doprinesu povećanoj produkciji slobodnih radikala. U organizmu, zapravo, postoji stalna borba između slobodnih radikala i antioksidanasa. Danas postoje naučni dokazi da su slobodni radikali povezani sa više od 150 bolesti. Svako oštećenje tkiva vodi do povećane produkcije slobodnih radikala, ali nije uvek jasno da li je pre bolesti postojala povećana količina slobodnih radikala koji su izazvali patološki proces, ili je sama bolest oštetila tkivo i uzrokovala njihov nastanak. No, bez obzira na način nastanka, slobodni radikali učestvuju u daljem toku oštećenja tkiva i doprinose održavanju patološkog procesa. Slobodne radikale, odnosno oksidativni stres, stručnjaci povezuju sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, raznim vrstama karcinoma, starenjem, Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću, ali taj spisak, nažalost, nije konačan i stalno se dopunjuje.
Za koje bolesti su slobodni radikali posebno odgovorni?
 - Smatra se da aterosklerozu započinju i održavaju upravo slobodni radikali. Ovo je posebno važno imajući na umu da su srčani i moždani udar, kao posledice ateroskleroze, danas najvažniji uzrok umiranja u visoko i srednje razvijenim zemljama. Slobodni radikali su takođe u stanju da direktno oštete genetski materijal, odnosno DNK molekule, što može da dovede do nastanka različitih mutacija odgovornih za mutagenezu i kancerogenezu. Dokazano je da je pojava metastaza nekih tumora povezana sa povećanom produkcijom slobodnih radikala. Međutim, primena antioksidanasa, kao dodatne terapije u lečenju obolelih od raka, ne može da se preporuči jer nema dokaza o njihovoj delotvornosti.
Šta možemo da uradimo da bi se što efikasnije izborili sa slobodnim radikalima?
 - Vođenje zdravog stila života osnovni je način za pobedu nad slobodnim radikalima. A to znači da treba da se unosi antioksidansima bogata hrana, odnosno voće i povrće bogato vitaminima C, E, beta-karotenom i bioflavonoidima. Ovakve namirnice smanjuju rizik od pojave srčanih bolesti, dijabetesa i različitih vrsta karcinoma. Sa druge strane, unos vitamina C, E i beta-karotena u vidu suplemenata, nema zaštitni efekat na pojavu hroničnih bolesti.
Koliko su slobodni radikali odgovorni za proces starenja?
 - Starenje kao fenomen intrigira ljude oduvek. Smatra se da je starenje zapravo posledica akumulacije oštećenja nastalih pod dejstvom slobodnih radikala. Takođe se smatra da smanjenje metaboličke aktivnosti može da produži životni vek. Jer, ukoliko je veća metabolička aktivnost, veća je aktivnost mitohondrija i potrošnja kiseonika, pa samim tim veća i produkcija slobodnih radikala. Smanjen unos hrane, odnosno kalorijske restrikcije, takođe pomažu produženju života, odlažu pojavu kancera i čuvaju moždane funkcije tokom starenja. Međutim, to ne znači da ne treba unositi kalorije. Dnevni minimum za snabdevanje organizma esencijalnim hranljivim materijama u proseku je oko 1.400 kalorija.
ANTIKOSIDANSI
 Najbogatiji izvor antioksidanasa su voće i povrće, jer ih biljke stvaraju za sopstvenu zaštitu od slobodnih radikala. Vitamina C najviše ima u citrusnom voću, svežoj crvenoj paprici, kiviju, ali i u drugom svežem voću i povrću. 
 Zbog termolabilnosti vitamina C na visokim temperaturama, poželjno je da se voće i povrće jede sveže. Vitamina E najviše ima u orašastim plodovima, pšeničnim klicama i različitim vrstama biljnih ulja. Veoma je važno unositi tamnozeleno povrće, jer pored beta-karotena sadrži lutein i zeaksantin, koji su važni za očuvanje vida, odnosno sprečavanje staračke degeneracije žute mrlje. 
 Što se tiče bioflavonoida, najviše ih ima u različitim biljnim čajevima, kakaou, crnoj čokoladi. Od čajeva najviše u zelenom, ali i u čajevima od kamilice, nevena i šarplaninskom čaju. 
 Međutim, prekomerno unošenje jednog antioksidansa može da utiče na normalno funkcionisanje drugog, odnosno da dovede do antioksidansnog dizbalansa. To može biti opasno, jer su preterane količine antioksidanasa toksične. 
 U svakom slučaju, zalihe antioksidanasa u organizmu dovoljne su da spreče štetno delovanje slobodnih radikala kod male dece i osoba mlađih od dvadeset godina. Međutim, posle dvadesete godine efikasnost zaštitnog antioksidansnog sistema u organizmu opada, a negativni efekti bivaju sve izraženiji kroz proces starenja.
PREVENTIVA
 Svaku ćeliju našeg organizma u toku dana napadne do milion slobodnih radikala. Postoji čitava serija testova kojima se određuje ukupni antioksidansni status, nivo pojedinih enzima, selena ili drugih antioksidansnih komponenata. Kombinacijom rezultata ovih testova može da se ustanovi na kom mestu u organizmu je došlo do promena i koji je organ ugrožen. Provera antioksidanskog statusa važna je jer može otkriti bolest dok se još nije razvila, a važna je i za obolele osobe radi praćenja promene stanja bolesti, ali i efekata terapije. 
 Ipak, određivanje antioksidansnog statusa posebno se savetuje zdravim osobama koje su izložene pojačanom psihičkom ili fizičkom stresu. Posebno su ugroženi ljudi koji pate od hroničnog stresa, rekonvalescenti posle primene određenih terapijskih procedura, kao i pušači. Preporuka stručnjaka je da se ova vrsta testova obavlja jednom ili dva puta godišnje radi prevencije bolesti. Ukoliko se ustanovi da postoje određena odstupanja neophodna je hitna promena stila života, režima i načina ishrane, ali i više odmora radi uspostavljanja ponovne ravnoteže organizma i normalnog funkcionisanja antioksidansnog zaštitnog sistema. 
B12 I GVOŽĐE
 Manjak određenih nutrijenata esencijalnih za rad mozga, može dovesti do slabljenja njegovih funkcija. U nizu neophodnih najvažnije mesto pripada vitaminu B12 i gvožđu, ključnim čuvarima moždanih aktivnosti. Zato je ishrana bogata ovim antioksidansima od ključne važnosti, a najviše ih ima u spanaću, jagodama, borovnicama... Istraživanja posvećena starijoj populaciji, koja sve češće oboljeva od Alchajmerove bolesti, karakteristične po brzom zaboravljanju, kao i promenama u ličnom ponašanju obolelog, pokazala su da se upravo unosom navedenih namirnica funkcija mozga može očuvati. Jer, osoba oboljeva zato što moždane ćelije, kako mozak stari, postaju osetljivije na oksidativni stres uzrokovan slobodnim radikalima. Samo ćelijski antioksidansni odbrambeni sastav uravnotežuje te opasne molekule, a on, nažalost, starenjem slabi.
 Izvor: Večernje novosti
Kuvani paradajz zdraviji od svežeg 
Svakodnevno konzumiranje paradajza, sugerišu naučnici, smanjuje rizik od dobijanja raka, osteoporoze i mnogih kardiovaskularnih bolesti.
Stručnjaci objašnjavaju da je kuvani paradajz još delotvorniji i zdraviji od svežeg. 
Američki istraživači ustanovili su da je paradajz najveći izvor antioksidansa i likopena, a za razliku od drugog voća i povrća koji gube vitamine i minerale, ima veću vrednost nakon što bude termički obrađen. 
Istraživači iz Ilinoisa ističu da hranljive materije iz paradajza sadrže zaštitne mehanizme, koji sprečavaju upale i stvaranje krvnih ugrušaka.
Najmoćniji antioksidansi su vitamini E, C, A, beta karoten, kao i pojedini oligoelementi kao što su selen i cink. Namirnice koje u sebi sadrže ove elemente igraju važnu ulogu u smanjenju oksidativnog stresa i sprečavanju brojnih bolesti povezanih sa štetnim delovanjem slobodnih radikala.
Mnoga oboljenja savremenog čoveka zapravo su posledica štetnog delovanja slobodnih radikala u organizmu, a njihovo pojačano nastajanje je zabeleženo tokom stresa, obimnih obroka, zapaljenskih bolesti, dijabetesa, pokazuju brojna istraživanja poslednjih decenija, piše "Blic".
 Da bi se ublažilo ili sprečilo njihovo štetno delovanje, neophodni su nam antioksidansi kojih ima najviše u voću i povrću. Slobodnih radikala ima u duvanskom dimu, izduvnim gasovima automobila, UV zracima. Oni nastaju i u samim namirnicama za vreme njihove pripreme ili tokom dugotrajnog čuvanja hrane. U organizmu stupaju u hemijske reakcije sa ćelijama, oštećuju ih i iniciraju pojavu karcinoma, oštećenja krvnih sudova, zapaljenske procese, starenje. 
 "Oksidativni stres je stanje koje nastaje kada stvaranje slobodnih radikala nadvlada sposobnost našeg tela da ih eliminiše. Može da nastane ili usled obilja slobodnih radikala ili smanjenog prisustva antioksidanasa. Srećom, naš organizam poseduje snažne mehanizme kojima se bori protiv slobodnih radikala", kaže za "Blic" prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. 
 Najmoćniji antioksidansi su vitamini E, C, A, beta karoten, kao i pojedini oligoelementi kao što su selen i cink. Namirnice koje u sebi sadrže ove elemente igraju važnu ulogu u smanjenju oksidativnog stresa i sprečavanju brojnih bolesti povezanih sa štetnim delovanjem slobodnih radikala. 
 Prema rečima dr Jakovljevića, postoji vrlo pouzdana metoda - ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity) kojom se meri snaga antioksidativnog delovanja svake namirnice. U namirnice najbogatije antioksidantima spadaju crna čokolada (13.120 ORAC jedinica na 100 grama), crveni pasulj (11.125), 
 šljive (6.100), beli luk (5.708), crno vino (3.115), borovnice (2.400), maline (1.220), jabuke (1.207)... 
 "Namirnica sa najsnažnim antioksidtivnim potencijalom je acerola, plod sličan trešnji koji raste u zapadnoj Indiji, Centralnoj i Južnoj Americi. Zahvaljujući izuzetno visokom sadržaju vitamina C, kao i brojnim bioflavonoidima, mineralima i oligoelementima, acerola na ORAC skali ima dva puta veći indeks od sirovog kakaoa koji je drugi na listi", ističe dr Jakovljević. 
 Brojne studije su pokazale da osobe koje imaju viši nivo antioksidativnih materija u telu značajno umanjuju verovatnoću za obolevanje od svih bolesti povezanih sa delovanjem slobodnih radikala. Zato se i savetuje ishrana bogata povrćem i voćem jer se u njima antioksidansi nalaze u izobilju. Pred toga, preporučuje se upotreba vitaminskih suplemenata koji su takođe od značaja za snažnu antioksidativnu odbranu našeg organizma, ali treba naglasiti da suplementi ne mogu biti zamena pravilnoj ishrani, već samo njena dopuna. 
 (MONDO)
Kiseonik ima dvostruku funkciju u organizmu; u stvari je neophodan za život ali je ujedno i izvor potencijalno štetnih veza - slobodnih radikala. Da je kiseonik potencijalan covekov neprijetelj manje je poznata, no ne i manje istinita cinjenica. Naime, kiseonik je izvor slobodnih radikala - potencijalno štetnih, visokoreaktivnih spojeva koji u organizmu nastaju kao meduprodukti uobicajenih metabolickih procesa. Slobodni radikali takode mogu nastati kao rezultat nekih spoljnih uticaja: zagadenja zraka automobilskim i industrijskim iizduvnim gasovima, radijacije, preteranog izlaganja suncu, prisustva razlicitih toksina u okolini ili kao rezultat covekovog lošeg odnosa prema organizmu: pušenja, prekomernog unosa procesirane hrane i hrane bogate zasicenim masnocama i stresa. Savremena nucna istraživanja pokazuju da je oksidativni stres jedan od glavnih uzroka razlicitih neizlecivih oboljenja kao što su: arteroskreloza, dijabetes, maligna obolenja, srcani infarkt, moždani infarkt i druge teške i hronicne bolesti. Sredstva za lecenje ovih bolesti su antioksidanti.
Na zdravlje celija organizma je najbolje delovati preventivno. Sa preventivnim delovanjem treba zapoceti što ranije, jer bolest u organizmu zapocinje mnogo pre nego sto se može dijagnostifikovati. Nakon 35. godine, kada se celije pocinju sporije razvijati i teže braniti od slobodnih radikala, svaki covek bi trebao uzimati antioksidante. 
Slobodni radikali su visoko reaktivni i izrazito nestabilni atomi ili grupe atoma koji nastaju u organizmu usled metabolickih procesa, stresa ili poticu iz okoline. Oni napadaju zaštitne membrane celija i genetski materijal (DNA i RNA) prouzrokujuci veliku štetu u celiji. Istraživanja pokazuju da je oksidacija delimicni krivac za mnoge ozbiljne bolesti, ukljucujuci starenje, rak i aterosklerozu. 
Sama pojava slobodnih radikala u organizmu pospešena je pušenjem, zagadjenjem vazduha, radijacijom, herbicidima, raznim toksinima iz okoline, ucestalim izlaganjem suncu, neuravnoteženošcu u ishrani, procesovanom hranom i stresom. Rizik pojave bolesti povezanih sa slobodnim radikalima može se smanjiti adekvatnim unosom antioksidansa. 
Antioksidansi deluju na tri razlicita nacina: oni mogu da snize energiju slobodnih radikala, sprece njihovo nastajanje ili prekinu lancanu reakciju oksidacije. 
 Jedan od antioksidanata koje lekari u svetu preporucuju je i Megamin.
Naš organizam proizvodi nekoliko enzima, ukljucujuci superoksid dismutazu (SOD), katalazu i glutation peroksidazu koji neutralisu štetno delovanje slobodnih radikala. Ukoliko želimo da povisimo nivo enzima – antioksidansa, trebamo da unosimo njihove "gradjevinske jedinice". "Gradjevinske jedinice" su cink, mangan i bakar za SOD, te selen za glutation peroksidazu. Uz enzime, mnogi vitamini, minerali i koenzimi imaju antioksidativno delovanje. To su vitamini C i E, beta karoten, lutein, likopen, vitamin B3 u formi niacina, vitamini B2, B6, koenzim Q10, aminokiselina cistein i bioflavonoidi.
 Mnogi biljni ekstrakti poput ekstrakta ginkga bilobe, zelenog caja ili koštica grožda takodje mogu da osiguraju snažnu antioksidativnu zaštitu. 
Herbateka


nasetijelo @ 09:56 |Isključeno | Komentari: 0
subota, prosinac 29, 2012
Redovitim posjetima liječniku povećat ćete mogućnost ranog otkrivanja bolesti. Donosimo šest najcjenjenijih dijagnostičkih metoda koje u kombinaciji s liječničkim znanjem spašavaju tisuće života.
Važnost redovitih liječničkih kontrola ne treba isticati. Također, posve je logično da pravodobno otkrivanje bolesti može doslovno spasiti život. Ipak, uz dugačke liste čekanja u bolnicama i nedostatak vremena ljudi često posjete liječnicima ostavljaju “za sutra”. No, na žalost, “sutra” je katkad prekasno.
Redovitim posjetima liječniku povećat ćete mogućnost ranog otkrivanja bolesti. Jednom u godini preporučljivo je obaviti sistematski pregled nakon kojeg vas liječnik može poslati na neku od važnih pretraga. Iako će neke pretrage pacijenti pokušati izbjeći, važno je shvatiti koliko one mogu biti od pomoći. Donosimo šest najcjenjenijih dijagnostičkih metoda koje u kombinaciji s liječničkim znanjem spašavaju tisuće života.
Neki od pregleda nisu ugodni, ali su obvezni jer su iznimno korisni i za mnoge – spasonosni!
Ultrazvuk
Ultrazvuk stvara slike unutarnjih organa upravljajući zvučne valove u unutrašnjost tijela. Najčešće se rabi da bi se vidjelo kako se dijete razvija u trudnoći.
Ultrazvuk je također koristan za dijagnosticiranje problema s bubrezima, jetrima ili srcem. Neki kirurški postupci mogu se također obaviti točnije uz ultrazvuk. Liječnik upravlja aparatom s pokretnom kuglicom na vrhu kojim prelazi preko dijela tijela koji treba pregledati. Pregled ne boli i nije opasan te nema posljedica, pa se upravo stoga obavlja u trudnoći, a pomaže i u ranom otkrivanju brojnih bolesti.
Rendgen
Rendgenski aparat šalje kroz tijelo elektromagnetsko zračenje koje stvara sliku unutrašnjosti tijela. Najčešće se rabi za otkrivanje problema s plućima, čeljustima i zubima, a služi i za dijagnosticiranje problema s kostima kao što su prijelomi. Postupak je posve bezbolan i nema posljedica.
Visoke doze zračenja mogu prouzročiti rak, ali rendgenskim snimanjem pacijent prima iznimno male količine zračenja pa je rizik od jednoga ili dva pregleda zanemariv, a raste tek ako je pacijent pregled obavio mnogo puta.
Zračenje može štetiti fetusu pa se rendgen izbjegava u trudnoći.
Mamografija
Poseban tip rendgena koji rabi tek male količine zračenja. Njome se otkriva tumor u ranom stadiju na grudima.
Nakon što žena prijeđe 40. godinu, trebala bi obavljati mamografiju jednom godišnje, sve do dobi od 70 godina. Žena se skida do struka i stane ispred aparata. Uz pomoć tehničara jedna po jedna dojka smješta se između dvije ploče tako da su dovoljno položene da bi se rendgenom moglo slikati tkivo grudi.
Nekim je ženama ovaj postupak neugodan, ali kratko traje. Moderni aparati za slikanje ispuštaju iznimno niske količine zračenja, pa je mogućnost da će mamografija prouzročiti rak iznimno mala. Dobrobit je daleko veća kod otkrivenog raka u odnosu na količinu zračenja i rizik od raka.
Magnetska 
rezonancija
Za razliku od običnog rendgena, magnetska rezonancija rabi bezopasne magnetske i radiovalove kako bi stvorila slike unutrašnjosti tijela, što znači da pacijent nije izložen zračenju. Stvara jasne slike bilo kojeg dijela tijela, uključujući mozak i leđnu moždinu.
Dobra je također za otkrivanje problema sa srcem te pregled jetara i bubrega.
Pregled sam po sebi je bezopasan, ali kako pacijent mora provesti neko vrijeme ležeći u relativno uskom cilindru, neki ljudi dobiju napadaj panike zbog klaustrofobije.
Magnetska rezonancija najpopularniji je način slikanja tijela jer je siguran i nema posljedica. Budući da se kod ovog pregleda ne rabi zračenje, može se često obavljati.
CT
CT (kompjutorizirana tomografija) razvijena je iz rendgena.
Pacijent je izložen većem zračenju nego kod standardnog rendgena. CT je osmišljen da bi se dobile slike mozga kako bi se otkrili tumori ili druga oštećenja, a danas se koristi za svaki dio tijela.
CT je skup, pa se koristi samo ako je nužan.
Bezbolan je, ali, baš kao i kod magnetske rezonancije, pacijent leži na krevetu koji ulazi u cilindričnu cijev, pa tako može nastati panika u klaustrofobičnih.
Nedavna je studija pokazala da je opasniji nego što se mislilo, ali preporučuje se samo ako postoji opravdan razlog, odnosno ako bi dobrobit mogla biti veća od štetnosti.
Pet scan
Ovo je tip slikanja koji slika dijelove tijela te upozorava na nepravilnosti i problematična područja. Ovaj je pregled vrlo skup.
Može poslužiti za otkrivanje raka i određivanje stupnja raka, posebno na plućima, želucu i grlu, te na mozgu.
U tijelo pacijenta ubrizga se vrlo mala količina radioaktivne tvari koja se proširi tijelom i osvijetli područja zahvaćena rakom.
Pregled može trajati do sat vremena i bezbolan je. Osim toga, nije štetan jer je količina zračenja vrlo mala te ubrzo nestaje iz tijela.
Nekoliko sati nakon pregleda osoba ne bi trebala dolaziti u kontakt s trudnicama ili djecom.
relaxforum


nasetijelo @ 08:36 |Isključeno | Komentari: 0
I ne znajući, svakodnevno, kroz ono što jedemo ili ono što udišemo, u svoj organizam unosimo različite otrovne supstance. Kada bismo mogli zaviriti u naše tijelo, tamo bi, nažalost, našli razne kemikalije, teške metale, pesticide, plastične čestice, kao i desetke drugih ostataka savremenog života. 
Osloboditi se toksina iz organizma nije jednostavno, ali nije ni nemoguće. U nekoliko jednostavnih koraka, svatko može preventivno djelovati i smanjiti količinu štetnih tvari koje unosi u organizam. 
Zaštita od pesticida
Perite voće i povrće kada ih donesete kući. Voće i povrće koje konzumiramo, bez obzira da li je kupljeno na pijaci, u supermarketu, ili je uzgojeno u sopstvenom vrtu, sigurno je prskano, stoga je pranje apsolutno neophodno. Prema istraživanjima, velika količina pesticide u zraku, hrani ili vodi može stvoriti preduslova za razvoj Parkinsonove bolesti, karcinoma pluća, pa čak i Alzehajmerove bolesti. 
Plastični proizvodi
Svi smo prilikom kupovine paravana za tuširanje ili novog madraca osjetili jak miris. Uzročnik mirisa je polivinil klorid (PVC) koji se koristi za proizvodnju takvih proizvoda. PVC oslobađa otrovne kemikalije koje mogu prouzrokovati vrtoglavicu i pospanost nakon samo nekoliko udisaja. Prilikom kupovine paravana ili madraca potrebno je obratiti pažnju na to da su proizvodi napravljeni od prirodnih materijala kao što su pamuk ili konoplja, koji su sigurniji za korištenje i lakše se čiste. 
Osvježivači zraka
Daju tako lijepu svježinu vašem domu, zar ne? A, da li je to stvarno tako? Istina je da osvježivači zraka zagađuju vaš dom, jer sadrže kemikalije koje mogu nadražiti oči i dovesti do glavobolje i mučnine. Umjesto da pokušavate da prekrijete neugodan miris korištenjem osvježivača, otvorite prozor kada god vam to okolnosti dozvoljavaju. Omogućite da svjež zrak uđe u vaš dom ili ured. Prozračivanje radnog prostora je jako važno, posebno što se u većini današnjih ureda nalaze laserski štampači koji oslobađaju sitne čestice. 
Kada čistite kuću ili radni prostor pokušajte sa prirodnim rješenjima, poput vode, sode bikarbone ili octa.
Obuća
Pranje obuće će pomoći detoksikaciji vašeg doma. Pesticidi i prašina, a da i ne spominjemo pelud tokom alergijske sezone, imaju tendenciju da se zadržavaju na tlu i lako se lijepe za obuću. Obaveznim brisanjem obuće prije ulaska u kuću, ili još bolje pranjem, uveliko ćete poboljšati čistoću vašeg doma.
relaxforum


nasetijelo @ 08:32 |Isključeno | Komentari: 0
Hormoni nam snaže samopouzdanje ili nas čine lijepima i seksipilnima. Ali, mogu biti i prava noćna mora – slabe nam libido, remete san, debljaju nas, ospu prištićima...
Ponekad vam dođe da se iz čistog mira smijete, pa da se rasplačete ili pak uralkte od bijesa... To je utjecaj hormona, a oni djeluju na puno više osim našeg raspoloženja. Hormoni su nešto poput kemijskih glansika u vašem tijelu. Oni putuju kroz vaš krvotok do tkiva i organa, djeluju polako kroz određeni vremenski period i uzrokuju mnoge tjelesne procese. 
Hormoni nam snaže samopouzdanje ili nas čine lijepima i seksipilnima. Ali, mogu biti i prava noćna mora – slabe nam libido, remete sad, debljaju nas, ospu prištićima...
Kako djeluju na...
... naš seksualni život
Našu spolnost kontroliraju hormoni progesteron, estrogen i testosteron – pa seks može biti izvrstan, kakav-takav ili prava katastrofa, ovisno o razini hormona. Za većinu žena visoka razina estrogena u vrijeme ovulacije znači i najuzbudljivije vrijeme u mjesecu.
... naš izgled
Tiroksin, estrogen, testosteron i progesteron mogu popraviti ili upropastiti naš izgled. Poremećeni sklad može izazvati akne, dlačice na licu i gubitak kose. Bubuljice prije menstruacije znak su predmenstrualnog hormonskog nesklada. 
... naše zdravlje
Sveopće zdravlje organizma može biti ugroženo bilo kojim problemom endokrinog sustava. Dijabetes, Cushingova i Addisonova bolest primjeri su bolesti povezanih s hormonima. 
... našu težinu
Mršavost ili gojaznost mogu biti posljedica hormonalnog poremećaja poput policističnih jajnika ili jednostavno promjenjive razine hormona. Visoka razina estrogena tjedan dana prije menstruacije može izazvati zadržavanje tekućine u organizmu, oticanje prstiju, zglobova, grudi i nadutost trbuha. 
... naš apetit
Mnoge žene neposredno prije menstruacije imaju pojačani apetit. Uzrok je promjena razine hormona, pa tada i žene koje uvijek jedu samo tri obroka dnevno, neprestano imaju potrebu nešto žvakati. 
... našu plodnost
Problem neplodnosti obično je posljedica pomankanja gonadotropina, hormona koji kontrolira ovulaciju. Neki lijekovi mogu povećati razinu tih hormona, te vratiti ovulaciju i plodnost. 
... naše raspoloženje
Naše dobro ili loše raspoloženje pod kontrolom je endorfina, ali i posljedica neprestanih izmjena razine estrogena, progesterona i adrenalina. Prevelika količina svakog od tih tri hormona može izazvati depresiju i promjene raspoloženja, što je najčešće simptom PMS-a. Što se raspoloženja i hormona tiče i sami možete utjecati na to – vježbanjem se otpuštaju endorfini, odnosno enkefalini, koji pomažu dobrom raspoloženju. A dokazano je i da redovno vježbanje ublažava PMS. 
... naše navike
Cigarete, kava i alkohol trenutno nas umiruju, ali njihovo djelovanje na razinu hormona pogoršava praktički svaki simptom PMS-a. Pušenje uništava vitamin C u našem organizmu, djelujući time na proizvodnju spolnih hormona. Kofein pojačava proizvodnju adrenalina, koji nas čini nervoznima, a alkohol sprečava apsorpciju vitamina B, koji je već ugrožen visokom razinom estrogena. 
Najvažniji hormoni u tijelu
Hormon sreće
Zovu se endorfini, proizvode se u mozgu i prirodni su sedativi. Djeluju kao tablete protiv bolova, utječu na raspoloženje i potiču motiviranost.
Hormon energije
Tiroksin, kojeg izlučuje štitnjača, regulira metabolizam i razinu energije. Brine i o našem izgledu – premalo tiroksina imat će za posljedicu umornu i suhu kožu, pa čak i opadanje kose. 
Hormon seksa
Estrogen proizvode jajnici i nadbubrežna žlijezda, ali i posteljica trudnice. To je onaj seksipilniji od dva ženska hormona (drugi je progesteron), koji nam popravlja raspoloženje. Normalne količine estrogena održavaju tonus organizma. No, vjeruje se da povećana razina ovog hormona djeluje na apsorpciju vitamina B6, pa su žene s pojačanom proizvodnjom estrogena u dane prije menstruacije sklone depresiji. 
Hormon majčinstva
Progesteron, kojeg također proizvode jajnici, hormon je majčinstva i priprema vas za trudnoću. Premalo progesterona u odnosu na estrogen može izazvati promjene raspoloženja u drugoj polovici menstrualnog ciklusa. 
Hormon rađanja
Gonadotropini, koje luči hipofiza, kontroliraju plodnost. Najvažniji su hormon stimulacije folikula (FSH) i luteotropina (LH), koji kontroliraju ovulaciju i menstrualni ciklus. 
Hormon protiv stresa
Adrenalin, kojeg proizvodi nadbubrežna žlijezda, daje nam snagu da se suočimo s iznenadnim naporima i stresnim situacijama. Mnogo kave može potaknuti pretjeranu proizvodnju adrenalina, što izaziva nemir, lupanje srca i bezrazložnu paniku. 
Hormon natečenosti
Aldosteron izlučuje nadbubrežna žlijezda, a djeluje na bubrege navodeći ih da kontroliraju količinu soli do urina. Suviše visoka razina aldosterona izaziva zadržavanje vode u organizmu, problem koji muči brojne žene u vrijeme prije menstruacije. 
relaxforum


nasetijelo @ 08:26 |Isključeno | Komentari: 0
Tako se mogu spasiti osobe koje boluju od leukemije i nekih drugih zloćudnih bolesti krvi, te od nasljednih metaboličkih bolesti
Pod sloganom "Novi život za novi život" Zaklada Ana Rukavina poziva da se daruje krv iz pupkovine jer može nekome spasiti život. "U svijetu postoji velik broj bolesnika koji trebaju transplantaciju krvotvornih matičnih stanica, a ne mogu naći podudarnog darivatelja.
Krv iz pupkovine pohranjena u Banci krvi iz pupkovine "Ana Rukavina" povećava mogućnost pronalaženja transplantata kojim se može spasiti život oboljelima" ističu u Zakladi, utemeljenoj u spomen na novinarku Vjesnika Anu Rukavinu Erceg koja je bolovala od leukemije i čije je pismo Želim život prije nekoliko godina pokrenulo Hrvatsku.
Otkako je osnovana privatna banka matičnih stanica koja djeluje pri KBC-u Rebro u Zagrebu, rodilje pokazuju sve veće zanimanje i raspituju se o mogućnostima da u Hrvatskoj pohrane matične stanice iz pupkovine, što je prije bilo moguće samo u klinikama Austrije, Švicarske i drugih europskih zemalja.
Zahvaljujući Zakladi Ane Rukavine osnovana je prije nekoliko godina i dobrovoljna banka, u koju roditelji također mogu donirati krv iz pupčane vrpce nakon rođenja djeteta. Iz te tzv. javne banke matične stanice mogu dobiti bolesnici koji nemaju podudarnu osobu za donaciju koštane srži. Tako se mogu spasiti osobe koje boluju od leukemije i nekih drugih zloćudnih bolesti krvi, te od nasljednih metaboličkih bolesti jer matične stanice koje se nalaze u krvi iz pupkovine imaju sposobnost stvaranja stanica koštane srži i imunološkog sustava.
Postupak prikupljanja krvi
Postupak prikupljanja krvi iz pupkovine je bezbolan i traje nekoliko minuta. Radi prikupljanja krvi iz pupkovine, uobičajeni tijek poroda se ne smije mijenjati. Sigurnost majke i djeteta je na prvom mjestu, a postupak nije opasan ni za majku ni za dijete. Umbilikalna krv ili krv iz pupkovine uzima se samo kod poroda kod kojeg nema komplikacija, a ako se donira u dobrovoljnu banku postupak je besplatan.
O tome kada se treba obavijestiti rodilište da želite donirati krv iz pupkovine, te koje pri tom dokumente i protokole trebate potpisati, možete doznati na web stranici Zaklade Ana Rukavina, te kontaktirati Banku krvi iz pupkovine koja djeluje pri Kliničkom bolničkom centru Zagreb, KBC Rebro, Zavod za transfuzijsku medicinu i staničnu terapiju. Zavod trebate kontaktirati bilo da se odlučite za pohranu krvi iz pupkovine za javnu ili za privatnu banku. Na internetskoj stranici Zaklade možete naći i popis svih rodilišta u Hrvatskoj u kojima se može donirati krv iz pupkovine.
Je li prikupljanje krvi uvijek uspješno?
To je jedno od čestih pitanja rodilja, na koje iz Zaklade odgovaraju: "Prikupljanje krvi iz pupkovine nije uvijek uspješno. Ponekad je volumen krvi iz pupkovine nedostatan ili se krv može zgrušati tijekom postupka prikupljanja. To ne znači da postoji neki problem s Vašim zdravljem ili zdravljem Vašeg djeteta. Općenito se drži da tek svaka treća darovana krv zadovoljava postavljene kriterije za pohranu u javnu banku. Krv iz pupkovine koja ne zadovoljava zahtjeve kvalitete za javnu banku može se iskoristiti za unaprjeđenje procesa obrade i pohrane krvi, te istraživanja za razvoj transplantacije."
Inače krvi se čuva u tekućem dušiku na minus 196 stupnjeva celzijusa. Iz rezultata suvremenih znanstvenih istraživanja za pretpostaviti je da će se matične stanice, uz kontrolirane uvjete, moći čuvati neograničeno. Prema sadašnjoj praksi u Hrvatskoj, krv iz pupkovine čuva se u privatnoj banci do 18. godine djetetova života. Cijena, koju snose roditelji, kreće se oko 15 tisuća kuna, a uključuje set za pohranu krvi iz pupkovine, obradu krvi te čuvanje u banci. Ako se krv iz pupkovine daruje u dobrovoljnu banku, za obitelj koja se na to odluči, nema nikakve financijske obveze.
(M.G.)


nasetijelo @ 08:22 |Isključeno | Komentari: 0
Stručnjaci tvrde da je zagađenje koje dolazi od kemijskih sredstava za čišćenje, boja ili namještaja čak i veće nego ono na ulici.
U prosječnom domu zna se naći oko 80.000 kemikalija, a tek je na malom dijelu njih testirana razina štetnog utjecaja na zdravlje. 
Naime, ogroman broj sastojaka zakoni uopće ne reguliraju, pa se tako slobodno nalaze na policama u dućanima. 
Neki od najgorih otrova koje donosite u kuću.
Pesticidi 
Jeste li znali da se olovo, arsen, živa i bakar nalaze u pesticidima, te da ne postoje rigorozne mjere kontrole za određivanje njihovih razina u namirnicama koje kupujete. Mnoge kemikalije mogu oštetiti živčani sustav, ometati rad hormona, pa čak i uzrokovati rak, poručuju iz američkog National Research Councila. Budući da jabuke, celer, jagode, breskve, špinat, nektarine, grožđe, slatka paprika, krumpir, borovnice, zelena salata i kelj imaju obično najviše pesticida, te namirnice kupujte iz organskog uzgoja. 
Formaldehid 
Ova sveprisutna kemikalija uvlači se u zrak koji udišemo. A gdje se nalazi? U šminki, odjeći koja se ne gužva, sredstvima za dezinfekciju, sredstvima za čišćenje u spreju i namještaju od šperploče. Početkom ove godine američki Department of Health and Human Services klasificirao je formaldehid među poznate karcinogene. Studije na ljudima pokazuju da se izlaganje formaldehidu povezuje s povećanim rizikom od rijetkih oblika raka, kao što su onaj oko nosa i sinusa te neki oblici leukemije. Najjednostavniji način da držite razine formaldehida pod kontrolom je održavanje umjerene temperature zraka, pazite da vlaga bude na niskoj razini i da dobro prozračujete. 
Izbjeljivači na bazi klora 
Istraživanja su pokazala da su veće razine izbjeljivača opasne, i to posebno u kombinaciji s drugim kemikalijama. Izbjeljivač se nalazi u mnogim sredstvima za čišćenje – ne možete ga ne prepoznati, jer je miris deset puta jači od bilo kojeg bazena u kojem ste plivali. Ako kombinirate i neka sredstva na bazi amonijaka, lako je moguće da stvarate otrovne plinove koji oštećuju pluća. Ukratko, ako koristite sredstva za čišćenje zbog kojih zrak postaje nepodnošljiv za udisanje, vrijeme je da ih uklonite iz svog doma. 
Bisfenol-A 
BPA se već godinama opisuje kao opasna kemikalija. U jeku je debata koja se ne osvrće samo na činjenicu da BPA imitira prirodne hormone i remeti njihovu ravnotežu, nego i na to što može utjecati i na djelotvornost lijekova protiv raka dojke. Koristi se u plastičnim posudama za hranu, aluminijskim limenkama za piće, novčanicama američkog dolara, u materijalima za popravak zuba te računima. Jedite što češće svježu, nepakiranu hranu i ne koristite plastične posude. 
Olovo 
Boje s olovom su zabranjene, ali američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procjenjuje da četvrt milijuna djece na području SAD-a i dalje ima po zdravlje opasnu razinu olova u krvi. Čak i ako ste uklonili olovne cijevi za vodu, olovo se nalazi u ključevima za automobil, puderu za bebe, kozmetici, umjetnom tresetu i podovima od vinila. Olovo ne miruje, nego se nalazi u prašini i zraku koji udišemo. Zbog toga je važno redovno usisavati prostor u kojem živite, a cipele izujte prilikom ulaska u kuću. 
PVC 
Sjećate se mirisa novih zavjesa za tuširanje? To je siguran znak da su kemikalije u zraku. Vinil (PVC) se često povezuje s toksičnim ftalatima koji služe za omekšavanje plastike. Sumnja se da uzrokuju rak kod životinja i ljudi. PVC se doslovno nalazi posvuda, madraci, igračke za bazen, lutke, ambalaža... Teško ga je izbjeći, stoga pažljivo birajte druge materijale. Primjerice, igračke i zavjese za tuširanje načinjene od etilen vinil acetat (EVA) plastike. 
Ftalati 
Ušli ste u sobu i osjetili ste miris parfema u zraku? To su omogućili ftalati. Ove kemikalije koje ometaju rad endokrinog sustava nalaze se u PVC materijalima, čak i u školama i bolnicama. Istraživanja su pokazala da izlaganje fetusa i djece ftalatima ometa njihov normalan razvoj. Što osobno možete učiniti? Ne koristite parfem, lak za kosu, osvježivač zraka ili mirisne svijeće. 
PFOA 
Recimo da zaista kupujte zdrave namirnice. No, u čemu kuhate? Lonci i tave s podlogom na koju se hrana ne lijepi obloženi su perfluorooktanoičnom kiselinom (PFOA). Istraživači već duže upozoravaju na štetno djelovanje ove kemikalije. Između ostalog, povećava rizik od raka i manje težine djeteta pri porodu. Posebno je opasno ako pečete na visokoj temperaturi ili ako je došlo do oštećenja podloge koja se počinje guliti. Radije koristite klasično posuđe od lijevanog željeza. 
net.hr


nasetijelo @ 08:21 |Isključeno | Komentari: 0
Dok se spuštam niz stepenište neprestano mi škljocaju koljena, tako je odmalena iako me ništa ne boli. Trebam li se zabrinuti?
Škljocanje u koljenu, naročito kod čučnja , hoda niz stepenice, klečanja (zovemo ih i krepitacije), nisu rijetkost. Iako je njihov najčešći uzrok oštećenje hrskavice na pateli (maloj kosti sa prednje strane koljena, koju kolokvijalno nazivamo i čašicom) i druge strukture koljena mogu izazivati slične simptome, poput tetiva i meniskusa. 
Najvažnije je pitanje uzrokuju li vam krepitacije bolnost. Ako ne, tada za brigu nema razloga, postoji li bolnost, naročito u plesača, adekvatna terapija vjerojatno će biti nužnost. 
Dobra iskustva imamo s primjenom metoda manualne medicine kod bolnih krepitacija koljena uzrokovanih patelom. Prilikom tih zahvata dolazi do opuštanja eventualnih napetosti u vezivnom okruženju same patele, smanjujući na taj način stres na njenu hrskavicu pri pokretanju. 
Od ostalih fizioterapijskih metoda, dobrima su se pokazali laser, ultrazvuk, te elektroterapija. Kod tetivnih uzroka važno je locirati oštećenu ili upaljenu tetivu, te je ciljano liječiti za to odgovarajućim postupcima. Ukoliko je, pak, oštećen meniskus, tada sama fizioterapija ima tek ograničeno djelovanje, te u suradnji s ortopedom treba razmotriti i druge postupke liječenja. 
Osim svega opisanog, obavezan dio terapijskog postupka predstavljaju i odgovarajuće vježbe jačanja i istezanja. 
U svakom slučaju ukoliko nemate bolnosti, a samo vas smeta zvučni efekt (iz vašeg pitanja ne znam osnovne anamnestičke podatke, koliko imate godina, čime se bavite profesionalno i u slobodno vrijeme i sl.) posjetite ortopeda ili fizijatra, koji će odlučiti da li se radi o patološkom ili fiziološkom supstratu te samim time uputiti vas na odgovarajuću dijagnostiku ukoliko to bude potrebno. 
net.hr


nasetijelo @ 08:19 |Isključeno | Komentari: 0
Posjetioci